Da li je vaše dijete hiperaktivno? Odgovara diplomirana psihologinja i pedagogonja Jasmina Šabović-Mujabašić .



Često se u svakodnevnom razgovoru upotrebljava izraz „hiperaktivan“, a još češće odrasle osobe izrazom „hiperaktivan“ negativno opisuju razigrano ponašanje djeteta (koje je najčešće sasvim u redu i sasvim normalno) bez znanja o tome što je hiperaktivnost ili što je ADHD. Ne treba ni spominjati da etiketiranje te vrste može biti štetno, stoga evo nekoliko osnovnih informacija o toj temi. 

ŠTA JE ADHD?

Poremećaj s deficitom pažnje i hiperaktivnošću (ADHD) je neurobihejvioralni razvojni poremećaj čija je najupečatljivija karakteristika nemogućnost kontroliranja vlastitog ponašanja. ADHD predstavlja jedan od najčešće dijagnosticiranih poremećaja u djetinjstvu koji karakterizira tri grupe simptoma: hiperaktivnost, impulzivnost i nepažnja


Najčešće ponašanje hiperativne djece?
  • Dijete počinje da radi prije nego što je dobilo uputstvo i shvatilo.
  • Gleda kako rade druga djeca prije nego što pokuša da uradi nešto samo.
  • Radi prebrzo i čini nepotrebne greške, ali te greške nisu vezane za neznanje.
  • Stalno je u pokretu, sve dodiruje i ne može duže vrijeme da sjedi na jednom mjestu.
  • Na pitanja odgovara prebrzo i ne daje sebi dovoljno vremena da razmisli.
  • Nije sposobno da prati uputstva koja se daju cijeloj grupi.
  • Ne može da zapamti uputstva, iako nema poteškoća sa pamćenjem.
  • Prelazi s jedne aktivnosti na drugu i rijetko kada može završiti započete zadatke.
  • Ima poteškoća u organizaciji pismenih radova: obično su nejasni.
  • Pogrešno tumači jednostavne izjave, i ne razumije mnoge riječi i rečenice.
  • Može ponoviti stvari koje su mu rečene nakon dužeg vremena, a ne može da ponovi one koje su rečene nedavno.
  • Nespretno baca predmete ili mu oni padaju iz ruku.
  • Lako se pridružuje onoj djeci koja puno pričaju i prave buku, često potpuno prekine rad da bi im se pridružio
  • Previše je pričljivo, često prekida razgovor.
  • Često kaže “Ne mogu to” i prije nego što pokuša, lako odustajanje je posebno uočljivo kod novih zadataka.
  • Govori, pjeva i šapuće samo sebi.
  • Ne može da izrazi misli na logičan i razumljiv način.

“Postavljanje Dijagnoza ovog poremećaja veoma je odgovoran posao. Pedijatar mora da razgovara s roditeljima i nastavnicima, da pregleda dijete i konsultuje se sa neurologom. Problem je u tome što pomanjkanje pažnje može da bude simptom nekih drugih bolesti. Ako đak ne vidi dobro šta piše na tabli ili slabo čuje učitelja, njegova nepažnja može biti prouzrokovana tim razlozima” ističe diplomirana psihologinja i pedagogonja  Jasmina Šabović-Mujabašić .



Hiperaktivna djeca imaju narušenu razmjenu kateholamina, grupe jedinjenja koja imaju važnu ulogu neurotransmitera u mnogim vitalnim funkcijama organizma. Takođe, oni u tijelu imaju mnogo noradrenalina i adrenalina.Ti hormoni se luče kod zdravih osoba onda kada su pod stresom.

Iz navedenog  proizlazi da su hiperaktivni mališani konstantno pod stresom. 

„Zalihe“ ovih jedinjenja mogu da se potroše fizičkom aktivnošću. Zato se ovoj djeci preporučuje dugotrajna ravnomjerna fizička aktivnost: plivanje, trčanje, skijanje, dugotrajno pješačenje, vožnja bicikla.  Stručnjaci takođe preporučuju roditeljima da nauče svoju djecu kako da se opuste. 

Autogeni trening pomaže hiperaktivnoj djeci da se oslobode psihičke napetosti i povećaju koncentraciju. Tinejdžere treba usmjeravati ka meditaciji kako bi svjesno fiksirali pažnju na sadašnji trenutak. Meditacija snižava aktivnost simpatičkog nervnog sistema i prisiljava organizam da proizvodi manje adrenalina, da se opusti i smanji napetost.


Roditelji treba da pohvale svoje dijete uvijek kad on to zasluži, a riječi „Ne“ i „Ne može“ treba izbjegavati. Ako želite nešto da mu zabranite, bolje je da mu skrenete pažnju na nešto drugo. I trudite se da i vi sami budete što smireniji, obraćajte se djetetu tihim glasom, skoro šapatom. To nije lako, jer roditelji hiperaktivne djece koji s njima provode mnogo vremena, naročito majke, često su pod velikim stresom i njima samima neophodna je podrška psihoterapeuta.

Pripremila: Daniela Čomić

Instagram