Dehidrirano voće: zdravi i prirodan slatkiš


Ništa nema praktičnije i ukusnije od dehidriranog voća. Praktično za ponjeti, a i djeca ga obožavaju. Znam, ima da se kupi već gotovo ali kada ga mi sami napravimo onda smo sto procentno sigurni da smo napravili odličan izbor jer nema nikakvih dodataka i aditiva.

Može da se spremi od svakog voća. Ako se upotrebi skroz zrelo voće, tada nam nisu potrebni dodatni zaslađivači tipa agava sirupa ili stevie. Neko čak voli da doda i sok od limuna, ali to je sve stvar ukusa. Meni je sasvim dovoljno samo voće i bude fenomenalnog ukusa.


Najbolje je upotrijebiti veliki pleh ili tepsiju za rernu, da bi dobili što veću površinu za sušenje voća. Papirom za pečenje obložiti dno tepsije. Taj isti papir će nam poslužiti da ga ispečemo na trake zajedno sa osušenim voćem i da ga zajedno zarolamo.


Za veliki pleh je dovoljno jedan litar očišćenog, i opranog voća. Zatim voće treba da se stavi u blender i izblenda dok se ne dobije gusta masa bez komadića. Ako neko voli može da doda na tu količinu malo dozvoljenog sladila, ali ja opet kažem da je savršenog ukusa i bez ikakvih dodataka.

Izmiksano voće ravnomjerno razliti u posudu obloženu papirom. Ako stavite u zagrijanu rernu na 120C biće dovoljno približno 3 sata da se suši. Vrijeme sušenja će zavisiti od gustine voćne kase. U svakom slučaju voćna kaša treba da izgleda kao neka guma i onda je gotova, spremna za rolanje.

Kada je izvadite iz rerne izvucite suho voće sa papirom zajedno na radnu površinu i ostavite da se prohladi. Zatim makazama za kuhinjske potrebe ispecite trake zajedno sa papirom i urolajte.

Djeca mnogo vole ovaj slatkiš, a odličan je za ponijeti u školu. Nama odraslima je super za užinu, malo za promjenu.









PišeJadranka Blažić

O autorici:


Moje ime je Jadranka Blažić. Život me je donio u prelijepu zemlju Kanadu sa moja dva sina, koji su sada već odrasli momci. Kažu da ti sudbina odredi šta ćeš u životu biti, još onoga dana kada se rodiš. Mislim da je meni sudbina odredila malo kasnije, kada sam u svojoj trinaestoj godini izgubila mamu i preuzela brigu na svojim nejakim plećima o starijem bratu i tati. Kuhanje je počelo tada i evo traje do dana današnjeg. Završila sam školu za kuhare i profesionalno se bavim kuhanjem. Oduvijek sam bila pobornik zdrave hrane i zdrave ishrane. Ponekad mislim da i dok spavam, sanjam koje bi jelo mogla osmisliti sutra. Ovde u Torontu živim sa svoja dva sina i radim kao kuhar u internacionalnom lokalu.

Recepte kreirane prema pravilima hrono isrhane možete pronaći na Jadrankinom blogu "Kuvajmo Hronovski".

Instagram