Pileći paprikaš



Klasičan paprikaš u ovim hladnim danima. Piletina, krompir i svjež grašak. Ne znam kada smo zadnji put jeli nešto sa krompirom. Baš nikad nisam imala naviku da kuham sa krompirom, nekako ga uvijek zaobilazim, a tu naviku nosim još od detinjstva, jer moj otac nikako nije volio krompir.



- 500 gr piletine bez kosti
- 4 srednja krompira
- 2 veće glavice crnog luka
- 200 ml mladog graška
- 1 puna kašičica kurkume
- so, biber, zelen lišće, 
- malo ljute paprike tucane
- 50 ml ulja
- prstohvat sode bikarbone
- šaku tjestenine

Na zagrijano ulje dinstati posoljen crni luk nasjeckan na kockice ili rebra. Kada se luk zagrijao, smanjiti temperaturu, dodati prstohvat sode bikarbone, promiješati i poklopiti. Soda bikarbona nam pomaže da ubrza proces dinstanja, a i već mi je ušlo u naviku da tako dinstam luk. Samo je bitno da se ne pretjera sa sodom, jer u protivnom jelo će dobiti nepirijatan miris bikarbone.

Meso isječeno na kocke ili kako god vi volite, ubacite da se i ono dinsta sa sada već izdinstanim lukom. Za to vrijeme očistite krompir i isijecite na željenu veličinu. Kada je meso sa svih strana promijenilo boju, ubaciti krompir, biber, sjeckano lišće zeleni i ako treba još posoliti. Zatim dodajte grašak i kurkumu, sve fino promiješajte i dodajte vode da sve ogrezne.

E, a sada zašto u moj paprikaš ima ova tjestenina. Trebao je da bude paprikaš samo sa graškom, piletinom i krompirićima. Kada se paprikaš skoro skuhao i kada sam probala, shvatila sam da sam posolila više nego što treba. Jedino mi je preostalo da dodam još vode. Kada sam dodala vodu postalo je naravno bistro. Eto zato se tjestenina našla u mom paprikašu, jer je trebao neko da "popije" svu tu vodu. 

Tako sam ja spasila naš paprikaš, a vi upamtite, pa ako bude trebalo nekad da spašavate i vi vas, sjetite se kako to ja radim!!!


O autorici:

Moje ime je Jadranka Blažić. Život me je donio u prelijepu zemlju Kanadu sa moja dva sina, koji su sada već odrasli momci. Kažu da ti sudbina odredi šta ćeš u životu biti, još onoga dana kada se rodiš. Mislim da je meni sudbina odredila malo kasnije, kada sam u svojoj trinaestoj godini izgubila mamu i preuzela brigu na svojim nejakim plećima o starijem bratu i tati. Kuhanje je počelo tada i evo traje do dana današnjeg. Završila sam školu za kuhare i profesionalno se bavim kuhanjem. Oduvijek sam bila pobornik zdrave hrane i zdrave ishrane. Ponekad mislim da i dok spavam, sanjam koje bi jelo mogla osmisliti sutra. Ovde u Torontu živim sa svoja dva sina i radim kao kuhar u internacionalnom lokalu.



Recepte kreirane prema pravilima hrono ishrane možete pronaći na Jadrankinom blogu "Kuvajmo Hronovski".

Instagram