Paprikaš sa zaprškom


Ništa lakše, ništa brže! Podsjetilo me je na djetinjstvo i moj komšiluk na selu. ovo je jelo veoma brzo spremiti, a dok se paprikaš kuhamožete i druge poslove završiti.


Mene je podsjetio miris paprikaša na djetinjstvo i ljeto u predvečerje kada skoro iz svake kuće dopire ovaj dobro poznat miris.  

Luk isjeckati na sitno i upržiti ga na malo ulja posoljenog. Kada omekša dodati meso (stavila sam karabatake) i nastaviti sa dinstanjem. Kada se meso prodinsta, dodati krompir. Sve zajedno još malo prodinstati, dodati začine po želji i alevu papriku. Naliti vode da ogrezne. Kada su krompir i meso kuhani, dodala sam mladi grašak iz konzerve. Vrilo je još par minuta i to je to.



Oni koji su po cio dan provodili vrijeme na njivi uz suhu hranu, jedva su čekali da dodju kući sa njive i da pojedu nešto kuhano i toplo. Nekako je svima bilo najbrže da stave paprikaš da se kuha, čim stignu kući, pa neka se on polahko krčka dok se ne porade sve obaveze po dvorištu i oko hranjenja stoke.

Mi nismo imali njive i nismo živjeli tim takvim paorskim životom ali sve komšije oko nas jesu, tako da smo brat i ja odrastali uporedo i sa njihovim životnim navikama. 

Najupečatljivije sjećanje je na mene ostavio bas ovaj miris. Dok smo mi djeca jurcali po sokacima, igrali se žmurke i sakrivali se dovoljno daleko dok onaj koji žmuri izbroji do 100. Sve vreme trčeći sokacima i sakrivanjem po čoskovima kapija do nas je dopirao, iz skoro svake kuće, dobro poznat miris zaprške.


Eto, najverovatnije da ova priča nikog ne interesuje i zbog toga sam je stavila poslije recepta, ali meni je to zajednički recept, miris paprikaša i trčanje seoskim sokacima...


O autorici:

Moje ime je Jadranka Blažić. Život me je donio u prelijepu zemlju Kanadu sa moja dva sina, koji su sada već odrasli momci. Kažu da ti sudbina odredi šta ćeš u životu biti, još onoga dana kada se rodiš. Mislim da je meni sudbina odredila malo kasnije, kada sam u svojoj trinaestoj godini izgubila mamu i preuzela brigu na svojim nejakim plećima o starijem bratu i tati. Kuhanje je počelo tada i evo traje do dana današnjeg. Završila sam školu za kuhare i profesionalno se bavim kuhanjem. Oduvijek sam bila pobornik zdrave hrane i zdrave ishrane. Ponekad mislim da i dok spavam, sanjam koje bi jelo mogla osmisliti sutra. Ovde u Torontu živim sa svoja dva sina i radim kao kuhar u internacionalnom lokalu.



Recepte kreirane prema pravilima hrono ishrane možete pronaći na Jadrankinom blogu "Kuvajmo Hronovski".

Instagram