Bolonjeze "špagete" od tikve sa seitanom ("biljnim mesom")



Znam da će većina vas  biti anti protivna na moj izbor mesa, ali će možda biti i onih koji nemaju nista protiv biljnog mesa, seitana, glutena... Ne pretjerujem sa količinama i nije mi u jelovniku svaki dan. Ovo za sada koliko ga koristim nadam se da mi neće škoditi zdravlju. Mada, imam još dosta da proučim kome i koliko smeta, ali to ću se konsultovati sa vegetarijancima koji preko 10 godina koriste seitan u ishrani. 

Ovaj obrok je bio spremljen samo za mene jer su moji momci radije jeli klasičan bolonjez sa teletinom.

- 1/2kg špageta tikva (1/2 manje tikve)
- 300ml sjeckanog seitan
- 2 veća paradajza
- 1 manji crni luk  
- 1 ceh bijelog luka
- so, biber (po ukusu)
- 1/2 kašičice origana
- 1/2 kašičice sjeckanog lišča peršuna
- malo vode ili supe

Špageta tikvicu sam spremila tako što sam tikvu presjekla na pola, očistila od sjemenki i pekla u zagrijanoj rerni na 220C dok nije postala meka. Izvadila sam iz rerne i tako toplo sa viljuškom skidala sa kore.

Kako spremam seitan možete pročitati u prethodnim tekstovima o sejtanu.




Paradajz sam poparila u vrelu vodu da mogu da mu oljuštim ljusku i isjećem na sitnije kockice. 

Sjetan sam isjeckala na jako sitno da bi dobilo izgled mljevenog mesa. Mada, mogla sam sejtan samljeti na mašinu za meso na krupnu sajnu ali više volim ovako kada je sjeckano.

Crni i bijeli luk sam isjeckala na sitno i popržila ga na kratko u par kapi ulja. Zatim sam dodala sjeckani sejtan i stavila so, biber i oregano. To sve se fino pržilo jer sejtan u sebi ima tečnosti u kojoj se sprema, pa je idealan za prženje bez ulja. Posle 5 minuta sam dodala isjeckan paradajz i dodala sa supe. Krckalo se na slaboj vatri dok se paradajz nije skuhao i dok nije sva tečnost isparila. 

Šta da vam kažem, osim da, ako ne probate, nećete mi nikada vjerovati koliko je ovo ukusno i koliko je teško povjerovati da je u pitanju samo gluten.




Napomena: Recept je kreiran prema dr. Dukan dijeti.



O autorici:

Moje ime je Jadranka Blažić. Život me je donio u prelijepu zemlju Kanadu sa moja dva sina, koji su sada već odrasli momci. Kažu da ti sudbina odredi šta ćeš u životu biti, još onoga dana kada se rodiš. Mislim da je meni sudbina odredila malo kasnije, kada sam u svojoj trinaestoj godini izgubila mamu i preuzela brigu na svojim nejakim plećima o starijem bratu i tati. Kuhanje je počelo tada i evo traje do dana današnjeg. Završila sam školu za kuhare i profesionalno se bavim kuhanjem. Oduvijek sam bila pobornik zdrave hrane i zdrave ishrane. Ponekad mislim da i dok spavam, sanjam koje bi jelo mogla osmisliti sutra. Ovde u Torontu živim sa svoja dva sina i radim kao kuhar u internacionalnom lokalu.


Recepte kreirane prema pravilima hrono ishrane možete pronaći na Jadrankinom blogu "Kuvajmo Hronovski".

Instagram