Moj ego i ja u ogledalu: kada nam je ego prevelik?




Na prošlom treningu koji sam imala sa jednom grupom žena  uradile smo  malu vježbu “sebe pogledati bukvalno u ogledalo “ i pri tome reći ko smo i da se volimo.  Na veliko iznenađenje, skoro da se ni jedna nije usudila sebe pogledati direktno i pri tome si reći da se voli takvu kakva je.  Bilo je i suza…. 



Dvije su kroz bujicu riječi koje su navirale iz njih ispričale duboke, negdje u ćošak duše pospremljene, stare rane….Počele su  otvoreno da pričaju o sebi….



Pogledati se u ogledalo znači suočiti se sam sa sobom. Sa svojim ja, sa svojim egom.




Šta se u stvari dešava sa tim našim “ja”?



Je li naše “ja “isto što i naš ego?



Moramo li se ega osloboditi?



Kada nam je ego prevelik?



Možemo li imati premali ego?




Facebook je prepravljeni fotografijama gdje fotografišemo sami sebe. Izgleda da smo zainteresovani samo kako ćemo na slici izgledatii . Kakav nam je imidž koji ćemo predstaviti. A teško nam je pogledati se u ogledalo.



Da li  je u stvari pogrešno da sebe volimo? Koliko je pogrešno da želimo drugima da pokažemo najbolju stranu sebe?



“Oslobodjen od  Ega” zvuči lijepo i spiritualno, već sam i u jednom ranijem tekstu pisala.



“No ego, no problem” je jedna izreka među ljudima koju su došli na visoki nivo spiritualnosti.



Ipak drugi  spiritualni učitelji se pitaju da li uopšte moramo da stremimo ka oslobađanju od ega. Da li je moguće da živimo bez ega?




Možemo biti mirni, nema razloga za brigu. Premalo ega ne možemo imati. Možda će vas iznenaditi, ali nedostatak samopouzdanja, osjećaj krivice, pa čak šta više ne misliti uopšte na sebe i stalno se za druge žrtvovati  i to je  ego.



Ako se konstantno pitamo da li smo dovoljno dobri, ako se bojimo pokazati ko smo stvarno u biti , ako se bojimo da svaku novu bolest  za koju čujemo možda imamo, onda smo “ego-mučenik”, kako to naziva psiholog, Roos Vonk.



Na ovaj način se također  bavimo sobom , samo na negativan način. Ovo su sve simptomi “skrivenog narcizma”, piše Roos Vonk u jednom artiklu u “Psychologie Magazine” Naziva ga “”skriveni narcisoizam” pošto ovakve osobe sebe ne smatraju uopšte dobrima,  naprotiv jako lošima, ali i pored negativne slike o sebi se kostantno bave sobom , ali na negativan način.




Ma ja, je li sada ne smijemo nikako da mislimo na sebe i o sebi, pitaju me klijentice. Naravno da smijemo. Nema ništa loše u tome da se analiziramo, to je osnova spiritualnog sazrijevanja.



Zato je bitno da se pogledamo u ogledalo i da pustimo stvari koje nam nanose bol ili loš osjećaj. Ako se pogledamo, ne gledajmo se  samo ozbiljno puni nekakvog strahopoštovanog očekivanja. Dozvolimo si da se pogledamo i bez šminke, kada nam je nos crven ili podočnjaci veliki.



I to smo mi...



To možemo samo ako akceptiramo da nismo perfektni i da to od sebe nikada ne očekujemo. 


Kada prestanemo sebe osđivati za nešto što nismo ili nešto nemamo. Nego se voliti za ono što jesmo i za  ono što imamo.



Taj proces oslobađanja od takvog grča je teško proći sam. Teško je i bolno suočiti se sam sa sobom.  Zato postoje životni treneri, guru-i i spiritualni učitelji.




U stvari je čudno da pričamo u kontekstu da trebamo da se oslobodimo ega. Otac psihoanalize Sigmund Freud kaže da je “ego “naše punoljetno “ja”. I u Budizmu naglašavaju da ne treba da se oslobađamo ega. Budisti kažu da je Ego ono kako sebe vidimo.



Šta moramo onda uraditi sa našim egom. Sa našim ja?



Činjenica je da postojimo, pa i vidimo se jasno u ogledalu. Činjenica je da smo unkatni. Da to što mi imamo nemaju drugi. Naš karakter!



Spirituali učitelj Barry Long kaže da smo mi svi otisci prstiju od Boga, a Bog ima milijarde prstiju koji su svaki međusobno drugačiji. Kao što je i svaka pahulja snijega  drugačija. Toliko nas je različitih, a ipak smo samo dio jedne cjeline.



Moje klijentice opet traže pojašnjenje.



Pa ovako: Mi smo “ja’, ali mi smo i dio cjeline… A Ego?



Meditacija pomaže. Ako meditiramo redovno postaje nam sve jasnije i svjetlije.



A to znači uočiti da mi nismo samo naš ego.



Opet pitanje:



” Pa šta smo onda?” “Šta vidimo u ogledalu?” “Zašto smo se rasplakale?”




U ogledalu u prvi momenat ne vidimo sebe. Vidimo STRAH.. Taj ružni osjećaj da za svijet u kome živimo nismo dovoljno dobri. Briga da moramo još puno toga uraditi na sebi, a ne znajući kako.



Strah gdje imamo potrebu da se branimo i zbog toga napadamo.



Ali ako se oslobodimo straha. Ako si dozvolimo da na svoj način izronimo na površinu i nastavimo sami na svoj način da plivamo, onda je naš život bogatiji i lakši.



Čujemo često od spiritualnih učitelja da je strah samo stara bol. Oslobodimo se straha,  biti to što jesmo , automatski ćemo spriječiti bol.





A šta sa ostalim  mislima i idejama o sebi, koja nas svakodnevno  proganjaju i opterećuju, pitaju me kljentice?



Nista, njih se ne moramo oslobađati, oni su nezaobilazni u svakodnevnom životu. Njih samo možemo koristiti da se bolje upoznamo i da znamo šta nam se sviđa, a šta ne. Vazno je da  znamo da te misli  nismo mi.


Znaci to što vidimo u ogledalu  je samo jedan izraz od miliona drugih koji postoje na ovoj Zemlji.  A drugi nas vide kako mi sebe vidimo. 

Zato usudimo se pogledati u ogledalo i suočiti sa sobom. To je prvi korak promjene koju želimo da napravimo.



Budimo “ja”, a gradimo “ego” tek toliko da nam ne smeta.



Zato možemo slobodno stavljati slike na facebook stranice i instagrame , ako znamo ko je “ja” , a ko je naš “ego.”




Ti nisi dio Univerzuma.



   Ti si Univerzum.



   Ti si žariste gdje Univerzum postaje biti svjestan sebe.



   Pa  to  je jedno, divljenja vrijedno čudo” (Eckhart Tolle)




Piše: Vanja Beukelman Pavlović, life coach i kognitivni terapeut, autorica knjige "Život"

Rođena sam u Tuzli. Živim više od dvadeset godina u Holandiji.  Majka sam troje djece i baka jedne prekrasne djevočice. 

U našoj zemlji sam stekla diplome prosvjetnog radnika, nastavnik našeg jezika i književnosti i nastavnik predškolskog vaspitanja. 

U Holandiji sam stekla još dvije diplome Life coach i Kognitivni terapeut, čime se danas bavim. 

Pored toga sam stalna kolumnistica i stručna saradnica Arabella-Sretna žena magazina. 

A od septembra dajem časove hrvatskog jezika na “Holandskoj Poslovnoj Akademiji” Moja dosadašnja znanja i iskustva dijelom sam objedinila u svojoj knjizi 
"Život".

Instagram