Kako nasa veza sa ocem utice na odnos sa partnerom?

„Ne mogu zamisliti ni jednu veću potrebu u detinjstvu od one za očevom zaštitom“ Sigmund Freud U prošlom članku sam pisala o t...



„Ne mogu zamisliti ni jednu veću potrebu u detinjstvu od one za očevom zaštitom“
Sigmund Freud

U prošlom članku sam pisala o tome koliko nam je i zašto važna veza sa majkom i koliko ona može uticati na različite aspekte našeg života. Roditelji predstavljaju reprezente sveta i odnosa ka drugim ljudima. Zdravi porodični odnosi su svojevrsno jezgro iz koga crpimo podsticaje za naše odnose sa prijateljima i partnerima, životni elan i entuzijazam, pa  je od velike važnosti da izgradimo adekvatan odnos ne samo sa majkom, već i sa ocem.
 Odsustvo jedne roditeljske figure ili neadekvatan, problematičan ili nejasan odnos, može ostaviti trajne posledice po naš razvoj i međuljudske odnose, poverenje u ljude uopšte, kao i naš odnos ka životu.

Mnogi klijenti koji žele da rade na svom ličnom razvoju i koji dolaze, najčešće sa problematikom u muško ženskim odnosima, ukazuju na to kako otac nije bio prisutan tokom odrastanja, ili je njegovo prisustvo bilo isključivo figurativno, postojao je, ali se nije uključivao u život deteta. 

Stalno osećanje da moraju da zavređuju očevu ljubav, da se dokazuju, nekada i do granica iscrpljivanja, kao i stalni teret koji se manifestuje u misaonim obrascima „samo da ne budem kao on“, je nešto sa čim najčešće dolaze osobe koje imaju problematiku u relaciji sa ocem. Sem toga, vrlo često srećem i depresivne klijente, sa osećanjem krivice, srama i smanjenom frustracionom tolerancijom. Neki od njih su i usavršili negativni samogovor i generalno su socijalno manje vešti od onih koji su imali adekvatan odnos sa ocem.

Primetno je i da se veliki efekat uticaja na decu ogleda kroz kvalitet odnosa oca i majke. Otac koji ima adekvatan i zdrav odnos ljubavi sa majkom će biti otac koji će se posvećivati deci i provoditi više vremena sa njima, a samim tim će uticati na psihološko i emocionalno blagostanje dece. 




Analizirajući životni put nekih od svojih klijenata, a konsultujući i mnogobrojna istraživanja na ovu temu, možemo izvesti nekoliko zaključaka i te uticaje uslovno podeliti na uticaje na mušku i na žensku decu, ali svakako je moguće javljanje nabrojanih karakteristika bez obzira na pol.

Uticaji odnosa sa ocem na muškarce


’’Svaki otac treba da zna da će jednog dana njegov sin slediti njegov primer, a ne savet“
Manny Pacquiao

Muškarci koji su odrastali sa ocem koji je bio uključen u njihovo vaspitanje i posvećivao se imaju određene benefite pre svega u adolescenciji. Pre svega, otac daje pozitivan primer, sliku budućem muškarcu kako da se ponaša u mnogobrojnim životnim situacijama. Najvećih deo naših ponašanja učimo posmatrajući i kasnije imitirajući modele, a u određenom broju slučajeva dolazi i do potpune identifikacije sa onim koga posmatramo. 

Dečak posmatra kako se otac ponaša u različitim situacijama, ali posmatra i kako se otac adaptira na promene tokom godina, kao i kakav je odnos prema partnerki. Prvi uzor za ponašanje u partnerskim odnosima je uglavnom otac. Otac pomaže dečaku da formira zdrav identitet i na izvestan način uči kako da ispolji svoje emocije odnosno, koji je to način ispoljavanja prihvatljiv kod muškaraca. 

Majka je ta koja daje kapacitet za ljubav, nežnost i emocionalnu bliskost, a otac je taj koji uči na koji način se nositi sa tim i kako ispoljavati.  S druge strane, veza sa roditeljem istog pola utiče na osećanje sigurnosti kao i veći stepen razumevanja promena koje se dešavaju tokom odrastanja. 

Ukoliko je otac bio uključen, dečak se oseća zaštićeno i lakše i brže prolazi kroz prirodne razvojne promene i zadatke tokom života. Stoga, ovakva deca sebe manje izlažu rizičnim situacijama, bolje procenjuju rizike i ne upuštaju se u zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, imaju manje problema u ponašanju i postižu bolje akademske rezultate.




Uticaj odnosa sa ocem na žene

Blizak i posvećen otac predstavlja kamen temeljac za kasnije muško-ženske odnose u životu devojčice. Otac predstavlja pozitivan uzor kakav partner teba da bude, ali i šta znači osećati se zaštićeno i sigurno. Osobine koje je otac projektovao u odnosu sa devojčicom postaju dominantne osobine koje ona traži kod svojih partnera. 

Zdrav i posvećen odnos oca sprečava prerani ulazak u pubertet i kasnije probleme sa mentalnim zdravljem. Takođe, usko povezano sa ovim je i stvaranje slike o sebi, o tome koliko smo vredni i uopšte koliko je žena kao biće poštovana. Način na koji otac razgovara sa ćerkom o njenim kvalitetima, koliko joj daje pohvale za postignuća, utiče na formiranje mišljenja o sebi i davanje dozvola za kasnija ponašanja. Loš odnos sa ocem često utiče na javljanje promiskuitetnog ponašanja u adolescenciji i veću učestalost tinejdžerskih trudnoća.


Dakle, kao što vidimo, otac predstavlja mnogo više od ’’ drugog roditelja“ u kući i nekoga ko se brine, uglavnom, za materijalno blagostanje porodice. 

Posvećen otac predstavlja osobu koja doprinosi mnogobrojnim pozitivnim ishodima odrastanja svoje dece i ostvaruje uticaje koje niko drugi  sem njega ne može ostvariti. Otac nam prenosi mudrost i daruje veru u sebe. 
Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.

Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

DRUGIMA SE SVIDJELO I...

0 komentari

Napomena:

Sadržaj na ovom magazinu je informativnog i motivacijskog karaktera. Namjera nam je da upoznamo čitatelje sa različitim pravcima nove sociološke misli, pozitivne pishologije i duhovnosti. Sadržaj u ovom tekstu nije zamjena za stručni medicinski savjet - ukoliko imate ozbiljnih psiholoških problema, obratite se liječniku i/li psihoterapeutu.