Da li možemo i da li trebamo pobeći od stresa?




Kažu da je stres začin života, bez njega bi nam bilo manje više dosadno. Hm, život bez gužve u saobraćaju, bez rokova, 15 životnih uloga pri čemu se očekuje da u svakoj briljiramo - mislim da bih se snašla :) Dakle, deluje primamljivo potpuno se osloboditi stresa. Ok, a da li je to moguće?


Odgovor na ovo pitanje krije se u sledećoj činjenici - da li ćemo nešto opažati i doživljavati kao stresno zavisi samo od nas.

Kako to? Svako na određeni način tumači dešavanja oko sebe, pa će tako za nekoga dobijanje otkaza biti smak sveta, za nekoga neprijatna situacija koja se da nekako rešiti, za nekog odlična prilika da se upuste u nešto novo, a za nekog opravdanje da se finansijski osloni na roditelje/partnera/državu i malo uživa bez obaveza. Dakle jedna ista situacija može biti doživljena na više različitih načina. Ovo važi za svaku priliku u kojoj se nađemo.



Možemo zaključiti da barem teoretski možemo potpuno isključiti stres iz svog života ako sebe “programiramo” da tumačimo stimuluse oko sebe na izvestan način. Drugo je pitanje, da li bi to bilo dobro?

Ovde valja razmotriti dve stvari. Najpre stres može biti pozitivan. Sve lepe stvari u životu koje traže izvestan vid adaptacije, prilagođavanja jesu izvor pozitivnog stresa. Tu mislim na sklapanje braka, unapređenje na poslu, dobijanje deteta, kupovina stana... 

Druga stvar je ta da nas izvesne stresne situacije pokreću na razvoj, pozitivno menjanje. 

Recimo, kada osnujemo radni odnos i počnemo sami da zarađujemo učimo se raspolaganju novcem, ali i organizaciji svog vremena, stvaranju i održavanju kolegijalnih odnosa sa svojim saradnicima… 

Drugi primer bi mogao biti gubitak posla. Kada ostanu bez posla ljudi imaju priliku da izvuku zaključak iz pređašnjih radnih iskustava, da promisle o onome što bi zaista voleli da rade, da osveste razne neke svoje talente i kapacitete koji su možda bili neiskorišćeni tokom godina provedenih na prethodnom random mestu.

Iz ovoga se čini da stres nije obavezno nešto loše, naprotiv. Situacija koju doživljavamo kao stresnu može biti odlična prilika da se pokrenemo i uradimo za sebe nešto neprocenjivo važno a što smo godinama odlagali!

Sve skupa ovo nam sugeriše sledeće - da li ćemo nešto opažati kao stresno zavisi od nas, da li ćemo to opaziti kao pozitivno ili negativno ponovo je u našim rukama i na kraju, da li ćemo datu priliku iskoristiti da se razvijemo i napredujemo ili da stagniramo i potencijalno nazadujemo zavisi od nas samih.

Moj predlog je da, uvek promislite o tome koji je vaš udeo u tome što datu situaciju doživljavate kao stresnu, a i da zatim priznate svoju odgovornost i moć da iz date prilike izvučete najbolje za sebe.


Piše: Ivana Milosavljevic
Ivana Milosavljević, diplomirani psiholog sa višegodišnjim iskustvom u oblasti psihološkog savetovanja i vođenja psihološko - edukativnih radionica. 

Kontakt putem koga je moguće zakazati psihološko savetovanje je e-mail adresa milosavljevic.psiholog@gmail.com i telefon 063/74-26-130. 

Više o autoru teksta i aktivnostima koje organizuje možete pročitati na www.radnasebi.wordpress.com

Instagram