Kada (ni)je bolje da neke stvari prećutite?




Puno nas je temperamentnih, brzopletih. Izgovorimo reči pre nego što im odmerimo težinu.


Ja sam trener asertivnog treninga i ne pordžavam ideju zabijanja glave u pesak, upornog prećutkivanja stvari koje smetaju i guranja problema pod tepih.  Međutim, ne kaže se bez razloga tri puta meri jednom seci , jer kad presečeš (izgovoriš) to je to, ne možeš da pritisneš opciju „undo“.



Pa šta je onda poenta? Ne guraj glavu u pesak, ali se ugrizi za jezik! Kada se neko „ugrize za jezik“ pod tim mislim da zaustavi svoju prvu impulsivnu reakciju na nečiji postupak i da o njoj promisli. 

Te brzoplete, prve reakcije koje se najpre jave u nama a zatim ih mi izrazimo i kroz govor i druge vidove ponašanja, najčešće su posledica iskrivljenih uverenja u vidu „moranja“. Verujemo da ljudi moraju da znaju neke stvari, da moraju da razumeju naša osećanja, da moraju da se ponašaju na određeni način i da isto tako ne smeju da misle, osećaju i ponašaju se na izvestan način.

Suština je, da je važno imati na umu ko je vaš sagovornik, kao i to koja su njegova prava. Ovo se odnosi na to da različiti ljudi imaju različita znanja i kapacitete u skladu sa svojim uzrastom, obrazovanjem, emocionalnom pismenošću, iskustvom itd. 

Na to mislim kada kažem da imate na umu ko vam je sagovornik, a pod njegovim pravima mislim na to da ima pravo da bude takav kakav jeste (sve dokle ne ugrožava druge).


Dakle, koliko god vam neko bio blizak ili drag, koliko god se nekome divili zbog visine njegovog obrazovanja, niko neće biti i, što je još važnije, ne mora biti savršen po vašim aršinima idealnog. Svako ima pravo na svoju logiku, ima pravo da situaciju opaža iz svog (a ne vašeg) ugla, da oseća baš tu emociju koju proživljava koliko god se vi sa tim ne slagali.

Ali još nešto, to isto važi i za vas. Ni vi se ne morate uklapati ni u čiju ideju savršenstva. Sasvim je uredu da se nekome ne dopadnu vaša razmišljanja i osećanja, da ne razumeju vašu logiku i postupke.

Svako od nas je jedinstvena individua za sebe, sa svojim znanjima, iskustvom i mogućnostima. Uvek će se naći neko ko će imati nešto da pokudi, ali će se uvek naći i neko ko će to isto pohvaliti. 

Da biste, pre svega sebi, a onda i ljudima oko sebe, pružili mir, naučite da prihvatate da su ljudi različiti i da na to imaju pravo. Nećemo se međusobno uvek ni razumeti, ni složiti, ali i to je uredu.

Prestanite da zamerate drugima što nisu po vašoj meri i nemojte se osećati loše zato što se vi ne uklapate u tuđe aršine idealnog. 


Slavite svoju jedinstvenost i uživajte u tuđim razlikama, to je ono što ovaj svet čini tako šarolikim i bogatim i upravo ta nejednakost nam daje priliku da stvari sagledamo iz raznih perspektiva i tako i sami učimo i dalje se razvijamo.

 Piše: Ivana Milosavljevic
Ivana Milosavljević, diplomirani psiholog sa višegodišnjim iskustvom u oblasti psihološkog savetovanja i vođenja psihološko - edukativnih radionica. 

Kontakt putem koga je moguće zakazati psihološko savetovanje je e-mail adresa milosavljevic.psiholog@gmail.com i telefon 063/74-26-130. 

Više o autoru teksta i aktivnostima koje organizuje možete pročitati na www.radnasebi.wordpress.com

Instagram