Kako napraviti prvi korak?



Nakon prvog koraka uvek sledi drugi korak. Pa treći. I onda se lagano ređaju ostali koraci. Učiniti prvi korak je, kažu svi, najteži. Onaj drugi i treći i naredni već su mnogo laganiji.

I da se vratimo na onaj prvi korak.

Da nije bilo prvog koraka danas ne bi hodali.

Možete li zamisliti koliko bi toga propustili? Prođite u svojoj glavi sve to što bi propustili… Delujete sebi moćno, jel tako, što ste nekada učinili taj prvi korak. I treba da se vidite koliko ste moćni.

Pa se onda podsetite svih drugih “prvih koraka” u raznim oblastima i životnim situacijima. Šta bi ste propustili da niste učinili sve te “prve korake”? Je li da ste moćni što ste ih učinili?




I sada, kada ste sagledali svu svoju moćnost, dajte sebi priznanje. Pohvalite se za sve te “prve korake”! Uživajte u tom osećaju. Nemojte  gledati da je to sve “normalno i podrazumevano” jer ima onih koji nisu učinili to sve što Vi jeste.

A sada se podsetite svega onoga što bi hteli promeniti u svom životu, ali nemate petlju za taj “prvi korak”. Ima takvih situacija, je li?

I sada se zapitajte zbog čega još odugovlačite, zbog čega odlažete?
Pojavili su Vam se razni, sve zanimljiviji razlozi. Neki se ubrajaju u spoljne uticaje, a neki u Vaše unutrašnje prepreke.

Setite se sada, kakvi su sve spoljni uticaji vladali u svim onim situacijama kada ste činili svoje “prve korake”. Manje-više vrlo slični sadašnjima. Pa ste ih ipak učinili. Zašto ne bi i sada? Kod svakog dosadasnjeg ste u određenom momentu iskoraknuli. I nakon toga nastavili koračati. I stigli gde ste krenuli.
Setite se i svojih unutrašnjih prepreka koje ste imali pred svaki novi iskorak.  U nekom određenom momentu ste i njih učinili nebitnim i nevidljivim i nepostojećim. I iskoraknuli i krenuli.

Na početku svega novoga, sve situacije provlačimo kroz svoje filtere, kroz svoja iskustva, kroz svoje stavove, kroz svoja gledišta, kroz  uklapanja i prihvatanja okoline i slično. Pronađemo onu tačku gde smo smestili strah i prizovemo ga i učinimo ga ogromnim i tako ogromnog onda ili hoćemo da sabijemo i utrpamo negde duboko u sebe ili ga načinimo tolikim da od njega ništa ne vidimo, pa ni prostora za novi korak nemamo.





Šta bi bilo kada bi u svim takvim situacijima taj strah prepoznali, poželeli mu dobrodošlicu, zahvalili mu se što se do sada vešto ili manje vešto skrivao u nama i pustimo ga iz sebe, od sebe, neka ide i transformiše se u neku drugu energiju koja će biti korisnija?

Jer ovo je “prvi korak” koji kada se uradi, oni sledeći dolaze sa uzbuđenjem i ushićenjem ali i lakoćom. I donose svaki od njih buket različitih darova za nas, kao poklon i zahvalnost što smo spoznali koliko smo moćna bića.

Jer kada pogledate svoja dosadašnja životna iskustva i šta ste sve uradili za sebe i za druge, doći ćete do zaključka da trebate sebi čestitati. I kada to učinite sebi, iz tog stanja u kojem ste, kreirajte svoje nove “prve korake” i krenite.

Ako Vam zatreba jedna prijateljska ruka u koračanju, zatražite da Vam se pojavi i pojaviće se.
Možda neće biti poznata ruka, ali znajte da je prijateljska.
Moju pruženu ruku uvek imate…


Piše: Daniela Cukrov


Rođena u drugoj polovini prošlog vijeka, stekla zvanje diplomirani ekonomista i naučila kroz godine i godine razliku između imati suštinu ili imati formu. Završila nekoliko raznih radionica iz oblasti ličnog razvoja, postala certifikovana za nekoliko tehnika Access Consciousness, postala certifikovana da obučavam ljude kako postati Access Bars praktičar. I pored toga, kako živjeti život sa lakoćom i radošću svaki dan. Koristim i prenosim svoja znanja, kako da fizički, psihički i finansijski budemo u harmoniji sami sa sobom. Imam svoj blogFBstranicufacebook-grupu i You Tube kanal Zivot Koji Volim i FB stranicu Calivita život. Ako Vam se dopada moja energija, potražite me, biće mi zadovoljstvo da zajednički kreiramo nova Čudesa. Kontakt e-mail: zivotkojivolim@gmail.com

Instagram