Kako prevazići strah i živeti ljubav?


                                            

Ukoliko verujemo da život neće proći, sve dog ga u potpunosti ne obogatimo, onim što zaista jesmo, što nas čini višim od našeg uma tako će i biti. Ovde smo da to i potvrdimo. Ovde smo da prevaziđemo „Zonu Komfora“, usudimo li se da iskoračimo upoznaćemo novu sebe. Otkrićemo prelep svet mogućnosti!

Birajmo i pomerajmo granice! Postanimo neustrašivi, slobodni; sa poverenjem u proces života i njegov tok. Otkrivajmo potencijale od kojih smo satkani. Uživajmo u moćnom kreiranju života, kakvog želimo za sebe. Prepoznajmo lepotu unutrašnjeg svetla i dozvolimo mu da nas vodi!



       
       Šta je strah? Čega se plašimo? Gde su odgovori na ova pitanja!? 

Negde su duboko skriveni u korenima najranijih dana našeg sazrevanja. Strah je mehanizam koji se aktivira, uslovljenošću iz perioda, kada su naši roditelji, vaspitači, društvo... pokušali da nam trasiraju put po kojem treba da hodamo;  da usvojimo programe, koji će nam „služiti“, na stazi našeg rasta i razvoja.  Kako greške ne postoje, ni naši roditelji nisu grešili. 

Davali su nam ljubav, na načine na koje su je oni razumevali. Davali su smernice za život, nastale iz njihovih strahova. Sama uloga roditelja ponekada je veoma teška, i jedina uloga, opterećena pitanjem: Hoću li uspeti? Većina nas život shvata preozbiljno, otuda strahovi, zebnje i brige. Te tako put života prelazimo uplašeni, u odsustvu ljubavi, životne radosti i sreće.




                                           
Zatvoren krug

U dubini naših bića sija prelepo svetlo. U dubini naših bića ne postoji strah.  Došli smo,  sa čudesnog izvora bezuslovne ljubavi, da iskusimo sve svoje potencijale; te da ovom svetu poklonimo ono što jesmo. 

Šta je to što nas ometa u pružanju lepote i samom osećaju njenog prisustva u nama? Odgovor je: Zatvoreni krug, koga smo stvorili oko sebe.  To je krug u kome smo bezbedni. U njemu je sve poznato. Čitav život se krećemo unutar njega. To je krug u kome nikada ne rizikujemo, nikada ništa i ne dobijamo, jer iz tog kruga nemamo ništa da pružimo. To je stabilan životni prostor, bez ljubavi, radosti, poverenja i sreće. Život je izvan tog prostora. Život je u zahvalnosti, upravo ovog trenutka, sada i ovde.  

Da li znamo koliko smo hrabri, da iskoračimo. Napravimo prvi korak, oslanjajući se na život! Život nas voli i podržava, imajmo veru.  Ne plašimo se da prihvatimo sebe, slobodno se pogledajmo u ogledalo, sa pitanjem: Ko sam Ja? Ne plašimo se  sopstvene bliskosti. Ne razmišljajmo na način: Strah me je od same sebe, kako onda da pustim ljude u svoj život, šta li će oni otkriti u meni?  Sve što neko može videti u nama, je njegov doživljaj sebe.  A mi smo posebno, veličanstveno, jedinsveno biće; spremno da napiše svoje stihove, da naslika svoje slike, da proživi svaki trenutak života u ljubavi sa sobom. 

Darujući sebi i svetu,  životnu avanturu i neponovljivi  ples. Život je veličanstveni ples, samo se prepustimo njegovim koracima.
      



                                      
Ljubav nasuprot strahu

Strah je odsustvo ljubavi, beg od života. Strah je misao nastala kao posledica, ne pripadanja sadašnjem trenutku. Skloni smo da analiziramo prošlost i da pravimo projekciju budućnosti. Naš um nam govori: „Ko zna šta će biti za dvadeset godina; bićeš bolestan, nemoćan i jadan...“ 

Život govori: „Budućnost je iluzija. Tvoje fizičko telo je ovde, neka i tvoje misli budu i ovde i sada. Osećaj se u skladu sa ovim trenutkom“. Um govori: „Plašim se smrti!“ Život: „U redu je plašiti se. Strah nije neprijatelj, zahvaljujući njemu stičemo bogata životna iskustva“. Plašeći se smrti umiremo svakodnevno. Podjednako volimo i život i smrt.  

Suočimo se sa strahom. Pružimo mu osmeh, recimo: ja se zovem LJUBAV, hvala ti što si bio deo mog života. Sada sam hrabra i spremna  da prihvatim i zavolim sebe. Sa ljubavlju nastavljam dalje. Ako se ponovo susretnemo, razumeću da si tu sa razlogom, jer si deo mog napretka i rasta.  

Naučimo da osetimo svoju tišinu, naučimo da je čujemo, i zavolimo. Zatvorimo oči i prepustimo se ljubavi u nama. Osetićemo koliko smo mirni i spokojni, i kako je nezamenljiv osećaj okretanja prema svojoj suštini; kada dobijamo sebe na dar. Meditacija i zahvalnost nas oslobađaju straha. Živimo SADA , volimo pesmu ptica, buđenje novog jutra, osetimo koliko sreće, nosi novi dan, i kako ta sreća dotiče sva naša čula. Doživimo prijatnost  i  važnost  sopstvenog postojanja, na ovoj Planeti. 

Osetimo sjaj zvezda u svojim očima, i dotaknimo ih. Sve je moguće, ako  prihvatimo da verujemo u čuda. Osetimo svetlo, kako kreće iz naših srca dotičući  svako biće. U ime ljubavi zavolimo sebe i druge istinom kojom nas naša duša voli.

Zavolimo sebe, prepoznavanjem slike, našeg unutrašnjeg deteta. One male devojčice, koju smo negde u trenutku životne razdvojenosti, potpuno izgubili i zaboravili. 

Nikada ne možemo zavoleti sebe celu i potpunu, dok ne zavolimo tu malenu devojčicu. Dok je ne zamolimo,  za oproštaj.  Sreća će eskalirati u nama, od snažnih emocija, vezanih za lepotu i radost prepoznavanja sebe, kroz naše unutrašnje dete. 

Poklonimo sebi osmeh, igrajmo se svakodnevno, kreirajmo svesno sve što jesmo, svakog trenutka. Prisetimo se ko smo zaista. 

To je put istine, kojom želimo krenuti, put na kome želimo opstati, kroz snažnu moć  ljubavi. Imajmo veru, da nastavimo, da ne posustanemo. Imajmo strast da nas predvodi i da nam daje krila, da uzletimo. Imajmo želju, da je oslobodimo, kako bi doživeli ostvarenje željenog. Imajmo maštu! Sanjajmo… bez prepreka i blokada, pustimo naše snove,  da popune prostranstvo neba u sjaju zvezda. Izađimo na svetlost dana i osetimo kako ŽIVOT pulsira u nama.


Piše: Gordana Goggy Pavkov (trener ličnog rasta i razvoja po metodi Lujze Hej)

Zovem se Gordana Pavkov, živim u Novom Sadu. Još kao dete razmišljala sam o postojanju drugačijeg, lepšeg i ispunjenijeg života. Imala sam za svoje roditelje, mnoga pitanja, na koja nisam dobijala odgovore. Pitala sam se, zašto se ljudi razlikuju, i ko to određuje pravila ko će biti bogat, ko siromašan. Ko priznat i poznat, a za koga se nikad neće čuti...Verovala sam da ću jednoga dana imati odgovore. Takođe me je mučilo saznanje, koje sam stekla u detinjstvu, da moram biti kopija svojih roditelja, te udovoljavati njihovim uverenjima; šta je za mene dobro, a šta loše.  Nisam želela da prihvatim, kako su mnogi govorili, da smo začeti u grehu, da postoji, kazna, pakao…I bila sam u nedoumici, šta je Bog? Dok jednog dana misterija nije razotkrivena, saznanjem,  o veličanstvenoj moći LJUBAVI. Oduvek sam znala da želim studirati Književnost, Novinarstvo ili psihologiju. Međutim to je za moje roditelje bilo poražavajuće. Na njihov nagovor, moje studije su bile na Poljoprivrednom fakultetu; odsek -  Zaštita bilja. Nikada nisam radila u struci, samo sam želela udovoljiti drugima. Mnogo sam čitala...I vremenom donela odluku, da živim svoje talente, a ne moranja. Danas živim svoj divan ispunjen život. Iscelila sam svoje fizičko telo, zahvaljujući sjajnoj Lujzi Hej. Motivacioni sam govornik, kreator svake sekunde svog života. Uskoro na pomolu i moja knjiga...Raduje me i rad sa decom podjednako kao sa svima koji žele, da žive ono što stvarno jesu. Zahvaljujući sjajnom programu Heal Your Life, trener sam ličnog rasta i razvoja. Predavanja na razne teme, me raduju, kao i radionice, koje sam i ja svojevremeno prošla, i doživela potvrdu, da postoji svet, u kojem je moguće ostvariti svoje snove. 

Moja Facebook stranica – Gordana Pavkov   

Instagram