Kako svojim mislima možemo kreirati ljepši život?

                                                     


Dragi moji prijatelji, u ovom trenutku se obraćam svima vama, jer sve što imamo  jeste život koji SADA živimo. Prošlost je iza nas, veoma daleko. Otpustili smo je, kako bi smo se mogli široko razmahnuti prostransvom svoje duše, osetiti njene titraje, tišinu koja nudi odgovore, na mnoga pitanja, pa i na ono suštinsko ko smo mi zaista? 


Mi smo ono što sada osećamo, u čega sada verujemo i čemu sada dajemo smisao! Mi smo neprolazna, večna istina; Mi smo privilegija najčistije misli, od koje smo nastali, u „jednom sadašnjem trenutku“. Mi smo divna, hrabra bića svih donetih odluka. 


Kako se sada osećamo? Da li smo osvestili trenutak u kome boravimo?  




Ukoliko propustimo da primetimo kako smo SADA, uskratićemo sebe za nečiji nežan dodir, za osmeh koji nam obasjava lice, za prelepe boje neba, koje se prelivaju odlaženjem dana... 

Budimo otvoreni, da šta god radili ili osećali, zastanemo i da se okrenemo sebi, tako ćemo uvek moći da proživimo veličanstvenost  putovanja na kome se nalazimo! Svi smo mi putnici, na životnoj stazi; naši su koraci smeli, jer smo ukazali poverenje životu i bezbedni  smo. 

Sve više uživamo, dok  istražujemo predele sopstvene duše. Više smo od ličnosti i naših fizičkih tela. Naša veza sa unutrašnjim bićem je trajna i neraskidiva. Glas našeg unutrašnjeg vođstva nas usmerava i vodi do spoznaje  o višem smislu.  

Mi živimo naše misaone obrasce, izgovorene  reči. Dok afirmišemo gradimo svoja  iskustva.  Na taj način izgrađujemo sopstveni svet, onakav kakav želimo.  

SADA možemo reći sebi koliko smo jedinstveni, posebni; Mi smo najlepši izraz života! Imamo moć, da postanemo  svesni kreatori sopstvene stvarnosti.  

Birajmo svoje misli, svakako  neprestano mislimo!  Ukoliko to radimo na nesvesnom nivou, OSVESTIMO TRENUTAK, kako bi smo uživali u čaroliji. Podarimo našem umu misli dobrote, plemenitosti, ljubavi, sreće kroz pružanje...

Kada nešto dajemo i imamo osećaj nedostatka toga što smo dali,  dobijamo misli o nedostajanju. Kada  kroz osećanje sreće pružamo, i nama će se pružiti!!! Koristimo rečenice napretka, isceliteljstva, prosperiteta, blagostanja, zahvalnosti... Pozitivno afirmisanje naše stvarnosti vremenom postaje način života. 

Ukoliko započnemo dan sa afirmativnom  izjavom, kao što je:“ SADA se nalazim u najboljem trenutku, na najlepšem mestu i pozdravljam zoru govorom svoje duše“, moć sadašnjeg  trenutka postaće oplemenjena, lepotom koja nas čini. Pokrenućemo dan osmehom! 

Kada smo nasmejani, isijavamo i zračimo ljubavlju, koja nas vodi dalje, i mi pratimo diktak srca: „ Moja  je snaga LjUBAV, ljubavlju hranim svoj um“. 

Sada kada smo svesni značaja onoga što mislimo i izgovaramo,  i koliko naše  misli i reči doprinose  kvalitetu života, neka svaka misao postane  izraz  odgovornosti koju imamo u odnosu na svoj život. Mi smo odgovorni za sve što jesmo! Afirmacije su prvi korak, koji pravimo kada pokrećemo ODLUKU: „ Evo me, nove, nasmejane… Krećem  sebi u susret.“ 




Možemo ih izgovarati kada god poželimo, što  ih više  izgovaramo, otvaramo široko polje pozitivnog stvaranja! Nakon mesec dana korišćenja afirmativnih izjava svakodnevno, sigurno je da će se u našim životima početi otvarati jedna nova vrata. To su vrata uspeha! 

Ako  smo usvojili pozitivan pristup životu: “Život je najlepše mesto u kome biram da sam, u miru sa sobom“;  on će za nas takav i postati. To je zaista veliki uspeh! Kada god doživimo bilo koju vrstu napretka na našem putovanju, pohvalimo sebe!!!  Kako bi utisak o napretku bio potpuniji koristimo mogućnost, rada sa ogledalom. 

Stanimo ispred njega i posmatrajmo svoje lice, oči... recimo sebi: „ Volim te i dodajmo  svoje ime. Volim te, što si hrabra i lepa; želim da ti čestitam na svemu što si postigla, želim da znaš da u svom životu možeš da imaš, da budeš sve što poželiš, tako sam ponosna na tebe! Moju podršku uvek imaš...“ 

Razgovori ispred ogledala su uvek delotvorni, pričajmo sa sobom, pohvalimo sebe! 

To je jedino mišljenje, koje je važno, ono koje imamo o sebi. Nismo mi ovde da gradimo svoju reputaciju, ostavljanjem utisaka, niti udovoljavanjem drugima, tako se samo udaljavamo od sebe. Ovde smo da osetimo TRENUTAK ŽIVOTA U SADA!  

Da ispunimo svoju svhu i damo smisao životu. Kroz nenaporno činjenje uživamo u onom što jesmo i šta radimo. Sve što radimo je deo nas samih. Te tako je svaki napor suvišan. Oblaci ne šire nebo, da bi plutali njime, oni jednostavno plutaju. 

Drveće se ne isteže da bi raslo, jednostavno raste... tako i mi postižemo ono što želimo, jer smo sastavni deo toga. Koliko su afirmacije značajne na putu našeg razvoja, toliko je život u zahvalnosti  prečica do ostvarenja željenog. 

Budimo zahvalni sada, za sve što jesmo i što ćemo postati! Živeti u zahvalnosti znači prihvatati stvari, onakvim kakve  jesu. 

Kada smo zahvalni tada ne pružamo otpor, puštamo da se dešavaju situacije, za koje trenutno nemamo objašnjenje, „Zašto je nešto tako kako izgleda“. No, ipak i tada recimo HVALA! Trenutak života u SADA, nudi  i drugu mogućnost, da se opiremo, negodujemo i osećamo loše. Mi imamo izbor, želimo da se osećamo dobro u svojoj koži!!! 

HVALA, HVALA, HVALA... jednom ćemo razumeti, zbog čega je baš ta situacija bila dobra po nas! SVE SE DEŠAVA KAKO I KAD TREBA; NIKADA NIŠTA NE KASNI! 

Lako je biti zahvalan kada sve ide kako smo očekivali, pokažimo koliko zaista imamo poverenja u život, i onda kada „nije sve na svom mestu“. Zahvalnošću izražavamo sreću postojanja, sreću svega što možemo sagledati, unutrašnjim vidom.  Ne retko težimo stvarima koje nemamo, i samo o njima razmišljamo, kao da ne možemo bez njih. 

Pitamo se: „Zašto baš ja to nemam?“, i ne vidimo ništa drugo do ne posedovanja željenog. Ako se međutim okrenemo oko sebe, ugledaćemo lepote, koje nas okružuju! Osetićemo zahvalnost  za stvari koje imamo, te ćemo tako privući i ono o čemu sanjamo. Zahvalnost; pružimo sebi i životu, za sve što nas okružuje! 

Zahvalnost osetimo u naizgled malim, a tako neophodnim stvarima, bez kojih ne bismo mogli živeti!!! 



Zahvalimo se vazduhu koji udišemo, vodi koju pijemo, hrani koju jedemo, zemljištu koje nam donosi plodove. Izrazimo zahvalnost  Suncu, kiši, prirodi koja je naš neodvojivi deo... Zahvalimo se  mestu na kome živimo, našoj Planeti... to su ne materijalne stvari, čija je vrednost  veća od bilo kog materijalnog dobra. Zahvalimo se na sadašnjem trenutku! Što smo više zahvalni, težnja za zahvalnošću narasta, pomera granice, ispoljavajući se, preplavljenošću talasa radosti -  Hvala Ti, divni moj živote!  

Mnogi se ljudi zahvaljuju na postojanju same ZAHVALNOSTI!  Razlog zbog koga sve dublje idemo kroz zahvalnost su emocije. Emocije su naši putokazi, naši pokazatelji! Emocije nam daju odgovore, na pitanja:  kako smo, jesmo li dobro, ili smo se udaljili, na putu koji vodi  do najveće mudrosti skrivene u nama samima. Na osnovu toga kako se osećamo shvatamo poruke univerzuma! Ukoliko se dobro osećamo, puni smo entuzijazma, oslobođeni ograničenja,  frustracija... tada  poželimo i dopustimo, da dobra postanu deo našeg iskustva! 

Da bi smo privukli DOBRO u naše živote, nemojmo imati potrebu; postanimo opušteni, bezbrižni, ne zapitkujmo sebe „Kada će već jednom stići“, znajmo da svakako imamo divan život i bez „toga“. 

Prepustimo se i uživajmo u svakom njegovom trenutku. Prihvatimo ljubav!  Dozvolimo joj da ispuni i proširi naša srca, da ulazi u svaku poru naših života, da dotakne svakoga na ovoj Planeti. Osetimo njen isceliteljski dar, učinimo predaju nad ljubavlju; ona će nas oplemeniti. Zamislimo ljubav kako dotiče svaku nezdravost; ako u to verujemo tako će i biti. 

Dragi prijatelji, svi smo mi jedno, svi imamo iste snove iste želje, svi težimo istinskoj ljubavi...  i ukoliko bi smo nekome poželeli neuspeh ili bilo šta, što nije u skladu sa ljubavlju to je isto kao da sebi želimo. Dakle uhvatimo se svi skupa za ruke, napravimo veličanstveni  krug ljubavi, i oslušnimo glas svog unutrašnjeg bića, koje nam govori: „Volim te i nikada te neću napustiti“. 

Afirmišimo za znane i neznane, za poznanike i prijatelje, za one koje još nismo sreli. Pošaljimo misli zdravlja, sreće i blagostanja. Pomislimo da je i našoj Planeti potrebno isceljenje; usmerimo misli ljubavi na jedno mesto na njoj, koje želimo, i osetimo koliko voleći sebe, doprinosimo sveukupnom dobru. 

Prošlost  je daleko iza nas, živeći u njoj prošli smo mnogo toga, te su nam te lekcije poslužile, da naučimo, koliko je život jednostavan, i da je naša sklonost komplikovanju situacija bespotrebna. Budućnost je ispred nas, neotkrivena i daleka tako da je ne možemo sagledati. Sve što nam je potrebno imamo u SADAŠNJEM TRENUTKU!!! 

Sada osetimo radost, sada utešimo svoje unutrašnje dete, sada recimo nekome: „Želim da znaš, koliko mi znači tvoja podrška, sada poklonimo, sada budimo zahvalni, sada izgovarajmo isceliteljsku afirmaciju za prijatelja... Sada recimo sebi: Volim te! Sada  dajmo poverenje SADAŠNJEM TRENUTKU!  

Usklađenošću sa sobom, osetimo kako mir pronalazi utočište, u nama;  udahom života. Zadržimo taj udah što više i duže možemo; kroz njega ćemo prepoznati, neprolaznost  i trajanje, svega što jesmo. 


Piše: Gordana Goggy Pavkov (trener ličnog rasta i razvoja po metodi Lujze Hej)

Zovem se Gordana Pavkov, živim u Novom Sadu. Još kao dete razmišljala sam o postojanju drugačijeg, lepšeg i ispunjenijeg života. Imala sam za svoje roditelje, mnoga pitanja, na koja nisam dobijala odgovore. Pitala sam se, zašto se ljudi razlikuju, i ko to određuje pravila ko će biti bogat, ko siromašan. Ko priznat i poznat, a za koga se nikad neće čuti...Verovala sam da ću jednoga dana imati odgovore. Takođe me je mučilo saznanje, koje sam stekla u detinjstvu, da moram biti kopija svojih roditelja, te udovoljavati njihovim uverenjima; šta je za mene dobro, a šta loše.  Nisam želela da prihvatim, kako su mnogi govorili, da smo začeti u grehu, da postoji, kazna, pakao…I bila sam u nedoumici, šta je Bog? Dok jednog dana misterija nije razotkrivena, saznanjem,  o veličanstvenoj moći LJUBAVI. Oduvek sam znala da želim studirati Književnost, Novinarstvo ili psihologiju. Međutim to je za moje roditelje bilo poražavajuće. Na njihov nagovor, moje studije su bile na Poljoprivrednom fakultetu; odsek -  Zaštita bilja. Nikada nisam radila u struci, samo sam želela udovoljiti drugima. Mnogo sam čitala...I vremenom donela odluku, da živim svoje talente, a ne moranja. Danas živim svoj divan ispunjen život. Iscelila sam svoje fizičko telo, zahvaljujući sjajnoj Lujzi Hej. Motivacioni sam govornik, kreator svake sekunde svog života. Uskoro na pomolu i moja knjiga...Raduje me i rad sa decom podjednako kao sa svima koji žele, da žive ono što stvarno jesu. Zahvaljujući sjajnom programu Heal Your Life, trener sam ličnog rasta i razvoja. Predavanja na razne teme, me raduju, kao i radionice, koje sam i ja svojevremeno prošla, i doživela potvrdu, da postoji svet, u kojem je moguće ostvariti svoje snove. 

Moja Facebook stranica – Gordana Pavkov   
E – mail: zogopavkov@gmail.com

Instagram