Kako preboljeti rastanak od drage nam osobe?



Rastanci su neminovan deo naših života. Ljudi koji su nam važni umiru, ostavljaju nas, sele se... Sve su to rastanci. Oni su uvek emotivno obojeni, uvek puni raznih, često jakih osećanja – što prijatnih, što neprijatnih. Prisećamo se brojnih uspomena koje imamo sa tom osobom, ali smo i svesni da se odvajamo na duže ili zauvek, da je gubimo na neki način i da će to bitno izmeniti naš život.


U ovakvim situacijama ljudi se različito ponašaju. Najpre da pomenemo da je puno ljudi kojima rastanci toliko teško padaju da im deluje neizdrživo da uopšte proživljavaju takvu situaciju i beže iz nje, prosto se ne pojave na sahrani, ne isprate na avion dragu osobu, ne nađu vremena da se sa njom sretnu pre odlaska ili da je pogledaju u oči kada treba da čuju da je njihovoj vezi došao kraj. Oni koji se ipak ohrabre da učestvuju u situaciji pozdravljanja to čine na vrlo različite načine. Neki plaču, govore o svojim osećanjima tuge; neki se smeju, šegače se i govore o svemu drugom samo ne o činjenici da se razdvajaju; neki ćute; neki se ljute, traže razloga za konflikt...



Kada osećamo tugu zbog prekida nekog odnosa sasvim je ok da je izrazimo i proživimo u tom trenutku, i ne samo da je ok već je poželjno i zdravo. Uvek kada potisnemo osećanje tuge, ono nije nestalo, samo čeka trenutak kada će se izraziti i to često na neki maskirani način. Emocija tuge ima funkciju da nam pomogne da prevladamo rastanak, da prežalimo gubitak neke osobe i odnosa koji smo imali sa njom i da nastavimo dalje da živimo svoj život bez tereta i zdravo, uz prihvatanje te promene do koje je došlo često nasuprot našoj volji.

U našoj kulturi suze dugo nisu bile ok -  „nemoj da plačeš ti si muško“, „nemoj da plačeš da te vide deca“, „moraš biti jak zbog njih“, „ako te vidi da plačeš biće mu još teže“... Ovo su česte reakcije ljudi na nečije suze i otvoreno pokazivanje tuge. Međutim, ovo je potpuno pogrešno o kakvoj god situaciji rastanka da se radi. 

Kada vam se plače sasvim je uredu da plačete, time nikoga ne ugrožavate. Ako vas vide deca ili supruga ili momak ili prijatelj kako plačete, time samo šaljete poruku da vam je teško u datoj situaciji (na šta apsolutno imate pravo), i pozivate na razumevanje od strane druge osobe, ali i dajete dozvolu drugome da oseti i izrazi tugu ako je i sam oseća. 

Ok je da vas deca vide da nekada plačete, jer će tako znati da je ok i da oni plaču kada su tužni i da dođu da potraže utehu od vas; ok je da plačete kada umre neko koga volite, vi ćete lakše prevladati gubitak, a i druge članove porodice ćete pozvati da izraze svoju emociju i odžale gubitak; ako se daleko seli neko koga mnogo volite ok je da ste tužni i da plačete ako tako osećate, time samo poručujete da vam je stalo do te osobe i da će vam nedostajati, kao i to da je ok da ona plače ako joj je teško zbog promene koja joj predstoji...



Dakle, kada se opraštate od nekoga dozvolite sebi da pokažete da vam je teško, time joj stavljate do znanja da vam znači i da je uredu da i ona pokaže kako se oseća. To uvek donosi olakšanje, a odnos čini čvršćim i zdravijim.

Ali isto tako imajte razumevanja za drage ljudi koje nisu spremni da podele svoja osećanja i koji nalaze drugačije načine da se bore sa tugom koju osećaju. Možda to rade nevešto, ali čine najbolje što umeju u datoj situaciji, koju verovatno i sami doživljavaju kao tešku i tužnu.


Piše: Ivana Milosavljevic
Ivana Milosavljević, diplomirani psiholog sa višegodišnjim iskustvom u oblasti psihološkog savetovanja i vođenja psihološko - edukativnih radionica. 

Kontakt putem koga je moguće zakazati psihološko savetovanje je e-mail adresa milosavljevic.psiholog@gmail.com i telefon 063/74-26-130. 

Više o autoru teksta i aktivnostima koje organizuje možete pročitati na www.radnasebi.wordpress.com

Instagram