Kako da decembar pretvorimo u mesec čarolije?




Živimo u modernom dobu gde nam je svakog dana po nešto novo servirano. Neki od nas smo imali ludačku sreću da se rodimo u porodici koja je od našeg prvog dana na ovom svetu nama bila motivacijski govornik, pokretačka snaga, vetar u leđa, najveća publika i još veći fanovi. Ali danas svako ima mogućnost da nađe nekoga da ga pokrene i motiviše, da mu pomogne da pogleda u pravo lice života. Ja mislim da već i ove moje ptičice koje cvrkuću tek od 10h znaju šta mislim o ovom ludačkom vremenu, gde više ne znaš da li ti se čovek zaista nasmejao ili je to samo neki robotski program. Ne znam da li je to zbog ovog ludačkog vremena koje stalno spominjem ali danas se mnogo pažnje posvećuje mislima, o važnosti onoga šta mislimo i u šta verujemo. 


Ne sećam se da su meni i mojoj sestri roditelji pričali o Deda Mrazu kao o stvarnom biću. Čak se sećam da sam se tog čike sa bradom baš plašila iako mi je davao predivne poklone. Ne znam da li sam verovala u Deda Mraza ali u tu neku prazničnu čaroliju definitivno jesam. To me drži i danas. Pred nama je period praznika. Mnogi su počeli ovaj period da nazivaju „period darivanja“. Mislim da je ovaj period dobar za sve one koji žele da „porade“ na svojim mislima. Ako nas bilo šta muči, ako nam invazija misli bombarduje glavu – a sigurno se tu provuče i ona neka misao koja nam nimalo ne služi već baš naprotiv, odvaja nas od onih predivnih leptirića i nasmejanog lica – mogli bismo da iskoristimo ovaj period pa da se fokusiramo na darivanje. Uvek imamo nešto što možemo darivati. 



Dar nije samo neka krpica za koju smo odvijali novac. Ne znam zašto ljudi ne shvataju da su najlepši darovi oni koji se novcem ne mogu kupiti. Dobro, ovde bih samo izuzela čokoladu :) Svi ljubitelji čokolade će me razumeti.

 Ja sam rešila da mi decembar bude mesec darivanja. Dragim ljudima ću napraviti paketiće, praviću boce sa porukama, slaću im poruke gde ću im se zahvaliti što čine moj život bogatim. 

Rešila sam da uživam u okićenom gradu koji svetluca, koji je prepun svih prednovogodišnjih dešavanja. Obavezno ću sebe izvesti na neizostavni čimni kejk – sigurno ste probali taj čuveni „dimnjak“ kolač. Mene ovaj period baš podseća na njega. Praviću paketiće, kitiću jelku, ukrašavaću kuću ne samo ukrasima već i mirisima kolača. Uživaću u radionicama i razgovorima sa starim i novim ljudima koji boje moj život. Podsećaću sebe svakog dana na boju mog života. 

Danas je 1.decembar. Danas počinje mesec magije. Ne znam da li vam je ikada neko rekao da se za vreme praznika dešavaju čuda?! Pa i Deda Mraz poleti tek u ovom periodu – nije li to čudo dovoljno? :) Ali nije Deda Mraz jedini koji može da poleti za vreme praznika, to možemo i mi. Hajde da se i ovog prazničnog meseca zaigramo verujući da ćemo doživeti čudo. 



Hajde da počevši od danas svakog dana ugadjamo sebi i onima koje volimo, hajde da se svakog dana setimo šta ili koga imamo, hajde da se setimo šta ili ko nam to boji život, razvučemo osmeh i zahvalimo se. 

Ne garantujem vam da nas neće nešto tokom decembra uznemiriti, izvesti iz takta ali hajde da se i tog trenutka uhvatimo za onu našu slamku, za ono nešto ili nekog zbog čega ili koga je naš život obojen. Hajde da budemo oni koji veruju u čuda i zbog kojih nam je ovo najlepši period u godini. Ja ovde počinjem sa mojim darivanjem i vama darujem ovaj post :) i hvala vam što ovo čitate i što rastemo zajedno :)


Piše: Marina Cvetković


Marina Cvetković, dipl germanista, rođena u Kragujevcu gdje sam i završila Filološki fakultet – njemački jezik i književnost. Trenutno živim i radim u Beogradu. Držim časove njemačkog jezika preko Skype-a. Pišem blog.

Obožavam da čitam, šetam, vozim rolere i kuham. Volim ljude, imam dosta poznanika i nekolicinu pravih prijatelja. Oko sebe imam divne ljude.

Instagram