Kako da živimo život u sopstvenoj režiji?



Univerzum  nas obilato daruje, nagrađuje...Onoliko koliko mi stavljamo mentalnog bogatstva u našu svest, toliko nam se vraća. Što više ideja, inspiracija, meditativnih poruka uputimo našoj svesnosti, to više želja odašiljemo Univerzumu, saopštavamo šta da nam isporuči. Isporuka je uvek besprekorno tačna, nikada ne kasni, sve stiže u pravi čas.  
Pravo da tražimo nikom od nas nije uskraćeno. Pravo da se otvorimo za darivanje Univerzuma, svima je dato po rođenju. Ponekada zaboravimo koliko smo moćni, da otkrivamo sopstvene svetove, da prepoznajemo sopstvene snove, da živimo život, koji sami možemo birati. ŽIVOT U SOPSTVENOJ REŽIJI!  Podsetimo se samo, da smo jedinstvena ostvarena želja, podsetimo se, svih svojih posebnosti. 

Toliko smo voljeni, da možemo, rušiti sve prepreke, razbijate sve blokade, zaobilaziti sve misli o mentalnim ograničenjima, te ih zameniti mislima o neograničenosti mnoštva izbora. Prijatelji, život nam se toliko daje ! 



Hoćemo li iskoristiti sve prilike, hoćemo li primetiti vrata, koja nam se otvaraju? Hoćemo li? Ili ćemo i dalje pogledom pratiti vreme, sve dok pogleda ima. Krenimo ! Slobodni da dajemo i primamo; otvoreni da volimo, spremni da pokrenemo lavinu kreativnosti u nama. Krenimo SADA! Drugo vreme ne postoji. Postojimo sada, ovog trena...
Iza njega više nema ničega. Pokrenimo se akcijom inspiracije, emocijom -  govorom naših DUŠA, sada. Sada je život koji smo čekali. Napravimo korake, u jedan potpuno drugačiji svet. U svet gde postajemo sopstvena predodređenost, ostvarena vizija. Krenimo prema životu, koji sami možemo da režiramo, birajući glavnu ulogu, za sva scenarija, napisana, i ona  koja su tek u korenu začeća pothranjene inspiracije, koja čeka na svoj udah života. Prijatelji, tako je zamišljeno, tako je predviđeno; i pre našeg upoznavanja sa životom. 

Dozvolimo sebi, da skinemo sve skrame, da se oslobodimo kalupa, pređašnjeg života. Možda zvuči prejako, i nedostižno; možda deluje nemoguće doneti odluku, da nikad nije kasno, doneti odluku, koja glasi: “Ja jedini znam kako moj život izgleda“, samo da se pokrenem, sa poverenjem , hrabrošću, sa istinskom željom za promenom. 

Samo još jednom da ponovim sebi: „ Dosta sam se povijao, sledio dobro utabane staze, svih mojih predhodnika, koji odoše, ne znajući ni zašto su dolazili“. Naš krik je tako bolan i istinit...Neizdrživo stanje mirenja, sa svakom situacijom, svakim danom, prerasta samo sebe, i otkriva se neodlaganjem, otkriva se delovanjem sada i ovde; pomišlju : „ KO AKO NE JA“ i „ KADA AKO NE SADA“.  Zona komfora ostaje iza nas. Ulazimo u pustolovinu života, da ga se naživimo, da ga ispredemo tananim nitima oslobođenog duha, probuđene nove misli, verovanja da jedino ukoliko se upustimo u rizik, sva čuda ovog sveta su nam zagarantovana. 


Dragi kreatori vlastitih života, zaboravimo na kolotečinu i prepuštanje, njenom okrilju. Izađimo na svetlost; da na njoj zasijamo, umesto da je se plašimo, šta  sve o nama  može otkriti. Ogolimo se,pred istinom, i napravimo spektakularnu životnu igru, po kojoj ćemo se sebe sećati. 

Život u našoj režiji, zbaciće sve naše maske, kako bi nam otvorio put, ka miru, lepoti i lakoći, svakog udaha, u zahvalnosti koja nas predvodi. 

Birajmo život iznad života, otvorimo ga strašću za onim šta jesmo. Zaboravimo strah...Osetimo kako pokrećemo vatromet iz svoje duše, i kako na njegovim čudesno blještavim iskrama ostajemo večno.  Prijatelji dragi, moramo se prisetiti koliko smo hrabri. Niko nam tu priču još nije ispričao, i ne možemo da poverujemo ! Da, postoji priča o našoj hrabrosti i odvažnosti, neki poveruju u nju, drugi je zaobiđu. Hajmo da verujemo. Sve istine ovog sveta postoje zbog vere! 

Priča kaže ovako: „ Bio jednom jedan san, i više od toga, postojao je san o sopstvenom ostvarenju! Svi koji su prihvatili da ga žive, bili su bogati, imali su mnogo zlata i svakolikog nakita, dukata, bisera, dijamanata... Uvek su imali svoje poslove, jer su ih sami izmišljali, koristili su maštu, da dođu do svega potrebnog. Imali su vezu, ne preko veze – imali su vezu sa sobom. Ona im je omogućavala, radost, sreću, veselje...Divili su se MOĆNOM KREATORU, koji im je omogućio put mudrosti, dodelivši im istraživački duh. Živeli su u svakolikom obilju i blagostanju, u zahvalnosti svega, što su otkrivali, i onoga na čega su čekali da bude otkriveno. Živeli su srećno do kraja života; čak i nakon njega, širili su svoju svetlost, pomažući drugima, koji ostadoše dole, da što pre, dođu do sebe“. Eto prijatelji to je ta priča! 
Druge nema, svako može da živu ovu priču. Pitanje je koliko verujemo da postojimo u svetu koga sami pravimo, u svetu u kome je sve dostupno i gde je sve na dohvat ruke. To je svet, gde prestajemo biti svoji mučitelji, a postajemo saveznici, svega što nas čini. To je svet gde se oslobađamo svega što nam ne prija da nosimo kao teret. To je svet gde nema ljubomore i mržnje, zavisti, borbe...

Namesto svega toga ljubav i zahvalnost caruju u tom svetu. To je svet davanja i primanja, zagrljaja, kao poklona, najuzvišenijeg, najmoćnijeg zaštitnika od svih boli. Prijatelji, ako smo doneli odluku, da postanemo nosioci  baklje koja obasjava naše živote, doticaćemo sve druge živote, šireći priču u koju smo poverovali. Jer je to naš izbor i naša istina. 
Prenosimo i dalje „Priču o hrabrosti i odvažnosti“. Tako ćemo se ostvariti kroz smisao svega što postoji! Pomozimo drugima, da nauče kako da pomognu sebi, kako da oboje svoj svet; kako da uživaju u životu kao učesnici. Naučimo da živimo ŽIVOT u sopstvenoj REŽIJI. Tako ćemo ispuniti svoju svrhu, i pamtiti sebe, po hrabrosti i odvažnosti, da smo jednom uzleteli visoko, jer smo poverovali; da mi to možemo. 
Piše: Gordana Goggy Pavkov (trener ličnog rasta i razvoja po metodi Lujze Hej)

Zovem se Gordana Pavkov, živim u Novom Sadu. Još kao dete razmišljala sam o postojanju drugačijeg, lepšeg i ispunjenijeg života. Imala sam za svoje roditelje, mnoga pitanja, na koja nisam dobijala odgovore. Pitala sam se, zašto se ljudi razlikuju, i ko to određuje pravila ko će biti bogat, ko siromašan. Ko priznat i poznat, a za koga se nikad neće čuti...Verovala sam da ću jednoga dana imati odgovore. Takođe me je mučilo saznanje, koje sam stekla u detinjstvu, da moram biti kopija svojih roditelja, te udovoljavati njihovim uverenjima; šta je za mene dobro, a šta loše.  Nisam želela da prihvatim, kako su mnogi govorili, da smo začeti u grehu, da postoji, kazna, pakao…I bila sam u nedoumici, šta je Bog? Dok jednog dana misterija nije razotkrivena, saznanjem,  o veličanstvenoj moći LJUBAVI. Oduvek sam znala da želim studirati Književnost, Novinarstvo ili psihologiju. Međutim to je za moje roditelje bilo poražavajuće. Na njihov nagovor, moje studije su bile na Poljoprivrednom fakultetu; odsek -  Zaštita bilja. Nikada nisam radila u struci, samo sam želela udovoljiti drugima. Mnogo sam čitala...I vremenom donela odluku, da živim svoje talente, a ne moranja. Danas živim svoj divan ispunjen život. Iscelila sam svoje fizičko telo, zahvaljujući sjajnoj Lujzi Hej. Motivacioni sam govornik, kreator svake sekunde svog života. Uskoro na pomolu i moja knjiga...Raduje me i rad sa decom podjednako kao sa svima koji žele, da žive ono što stvarno jesu. Zahvaljujući sjajnom programu Heal Your Life, trener sam ličnog rasta i razvoja. Predavanja na razne teme, me raduju, kao i radionice, koje sam i ja svojevremeno prošla, i doživela potvrdu, da postoji svet, u kojem je moguće ostvariti svoje snove. 

Moja Facebook stranica – Gordana Pavkov   
E – mail: zogopavkov@gmail.com

Instagram