Kako u Novu Godinu kročiti sa zahvalnošću i vizijom?



Kažu da se ne treba osvrtati unazad, iza sebe, nego samo napred gledati. Jer ono što je bilo je prošlo svakako, tako je kako i ne može se menjati. 



Međutim, ako se osvrnemo iza i pogledamo unazad, zato da vidimo šta smo uradili, gde smo bili, kakvi smo bili, sa kime smo bili… da bi postali svesni sebe, onda je to čak i korisno. 
Ono što još može biti korisno u tom pogledu unazad, je da pronađemo one tačke, one bitne momente zbog kojih se možemo pohvaliti i zbog kojih trebamo biti ponosni na sebe. 
I ono što je još korisno, iz sadašnje pozicije u odnosu na prošlu neku poziciju je da, možemo promeniti svoj stav i gledište prema njoj. 




Odavno sam ove stvari naučila i primenjujem ih. Ne zato što mi je to neko rekao da moram, nego zato što sam probala kako bi bilo i to mi se dopalo.

Jedan pogled iza ramena, slike mog života, svesno ih primetim, smešim se, pohvaljujem sebe, vidim promenu, vidim rast i konstatujem zadovoljstvo. Ono lično, u meni, milo zadovoljstvo. I zahvalnost što su deo mene i mog života.

Vidim prve trenutne kada smo nakon odbrojavanja započeli novu 2016. godinu. Oko mene ljudi koje volim. Neki fizički prisutni, neki teritorijalno udaljeni, ali baš zato još bliži srcu. Svi sa svojim svečano zamišljenim i u sebi izrečenim željama. Ja sam htela otvorenost ka putu, gde ću biti ono što jesam i kao takva biti doprinos sebi i svetu oko mene, poželela sam lakoću i radost  i obilje. Pa po volji Boga neka bude šta u ovo upada.

I evo mojih slika koje vidim iz pogleda preko ramena.

Sa posebnim uzbuđenjem  vidim  slike Bars obuka koje sam imala, u Subotici, Novom Sadu i Nemačkoj i nasmejana lica novih Bars praktičara. Vidim sve vas koji ste ove godine bili kod mene, najviše na Bars tretmanu, ali i drugim Access tretmanima, i šta je to kod vas promenilo. Uspela sam da vas upoznam sa načinima i alatima sa kojima se promene lako dešavaju, ako želite da se dese. U bilo kom pogledu, materijalnom, zdravstvenom, u odnosima, komunikaciji, poslovnom, a pre svega u odnosu na sebe. Hvala im što su hteli da mogućnost promena čuju od mene.



Vidim jednu sjajnu, divnu osobu, udaljenu više od 400 km, koja je u gomili ljudi koji su u tom obimu, pronašla eto baš mene, uvela me još više u Čudesan Access svet, kroz razne obuke i radionice koje smo u zajedničkoj saradnji pružili svima koji su hteli više i kojima se dopada Accessov drugačiji pogled na život. Kada i njih vidim, vidim koliko je svako od nas, bez obzira koliko smo istu radionicu slušali, krenuo svojim putem osvajanja sveta, putem koji je svakome od nas najlakši i najviše radosti donosi. Gledajući na to, na sve te ljude, ponosna sam, da sam makar i malim delićem, ipak deo njihovog stvaranja Čudesnog života. Hvala im, bez njih ovih slika ne bi bilo, i to bi umnogome umanjilo lepotu ove godine.


Pokrenula sam svoj blog i fb stranicu. Život koji volim, probudila svoju uspavanu fb stranicu Calivita život i pokrenula fb grupu Život koji volim – Konektovani sa Čudesa, u  kojoj Čudesna pitanjca iz dana u dan osvajaju sve više ljudi. Iz te priče, pozvana sam da budem saradnik i čudesnog sajta za sve sretne žene i one koje to žele biti. Zahvalna sam svima koji se prepoznaju u mojim pričama i razmišljanjima, koji mi to jasno stave do znanja, kao i onima što samo upijaju i ćute... osećam ih sve...


Bila sam na lokalnoj tv stanici, u lokalnim novinama – predstavila sam im svoja razmišljanja i svoja viđenja i to je mnogima bilo korisno. Hvala svima koji su hteli da kažem šta imam i koji su me gledali i čitali.

Sredinu godine obeležavaju i slike mene ponosne majke ćerke koja je diplomirala na fakultetu koji je sama želela i izabrala. Znam da je do toga bilo toliko situacija u kojima je pokazala koliko je moćna i koliko zna hrabro koračati i ustajati iznova. Hvala na ovim slikama, i hvala na svemu sto je ispod ovoga, što je nevidljivo na prvi momenat, do ovoga je ipak trebalo doći. 
Nakon puno, puno, puno meseci fizičke razdvojenosti od sina, ove godine smo bili ponovo zajedno. Ne samo u srcu, nego i fizički. Zajedničko druženje u par dana, moje prvo probanje sušija, moja prva karting vožnja, prvo kuvanje za njega van doma u Subotici, upoznavanje sa njegovom devojkom i najboljim drugom, šetnja na hladnoći, zajednička kupovina namirnica… Slike su koje skakuću u meni od radosti i uvek će. Hvala svim mogućnostima koji su mi omogućili ove slike.

Nakon višegodišnjih pokušaja da napravimo generalnu promenu u našem domu, oslobađajući se starih energija u starim nameštajima, ova jesen je obeležila tu promenu. Iznevši fizički ono što je psihički gušilo, i na njeno mesto stavivši ono što daje više prostora i daje svežinu disanju, svakodnevno uživamo još više u našem domu. Mi i naši prijatelji. Hvala na svim mogućnostima koji su deo ove slike. 
Želja mog dragog i moja da i mi već odemo u tu čuvenu Grčku se ostvarila ovog leta. Bilo je pravo uživanje, uključujući i avanturu mene prikačenu na ogroman balon koji vuče čamac. Nekome možda ni za spominjanje, ja sam zahvalna na mogućnostima da ovo letovanje bude baš takvo.




Jednog hladnog novembarskog vikenda, posetili smo i čuveni Prag. Bili ispred vremenskog sata, pili pivo i kafu umotani u ćebe na terasi, vozili se tramvajem, probali njihove specijalitete, bili na Karlovom mostu i poželeli želju. Kažu da tamo treba poželeti nešto i da će se ispuniti... Meni se ispunila već na samom mostu… Hvala na svim mogućnostima koje su doprinele da vikend u Pragu bude baš takav.

U nekom momentu sam se osnažila i krenula u osvnaživanje ljudi sa svojim radionicama. Iskreno, tek su u samom početku, i taj početak je dao smernice kako i kojim putem. Kojim mojim putem, dajući mojom energijom, moje znanje, na moj način. Hvala svima koji su bili hrabri da budu među prvim posetiocima mojih radionica i zato će mi ostati u posebnom sećanju.

I tako, pogled iza ramena mi je pun ovakvih slika. 

Ove slike su obeležile ovu godinu. I još je puno radosnih slika koje vidim, slika svakodnevnih radosti, puno, novih divnih ljudi koje sam upoznala, sa kojima smo se prepoznali, sa kojima smo bili zajedno na nekoj deonici života, i sve mi poručuju da treba da budem ponosna na sebe. Najviše zbog toga, što još pamtim neke slike, koje su udaljenije, a koje nisu imali ovoliko radosti. I ne ovoliko različitih radosti.

Zato je bitno to primetiti. I čestitati sebi na hrabrosti da se život koji se ne dopada promeni.

Nekome je pogled iza mog ramena, ne samo nešto što se podrazumeva, nego se na ovakve slike ni ne obraća pažnja. Meni su bitne. Meni su one pokazatelji da sam od ružnog paćeta postala labud. Ne po lepoti, nego po suštini.

I meni je to bitno. 
I sada puštam da labud postane svestan sebe. U potpunosti…
Šta vi vidite u pogledu iza ramena?
Čestitajte sebi, do svega toga je trebalo doći… I uspeli ste. Šta još možete?

Zanjišite se na talasu Radosti, maštajte, zatražite i uživajte!



Piše: Daniela Cukrov



Rođena u drugoj polovini prošlog vijeka, stekla zvanje diplomirani ekonomista i naučila kroz godine i godine razliku između imati suštinu ili imati formu. Završila nekoliko raznih radionica iz oblasti ličnog razvoja, postala certifikovana za nekoliko tehnika Access Consciousness, postala certifikovana da obučavam ljude kako postati Access Bars praktičar. I pored toga, kako živjeti život sa lakoćom i radošću svaki dan. Koristim i prenosim svoja znanja, kako da fizički, psihički i finansijski budemo u harmoniji sami sa sobom. Imam svoj blogFBstranicufacebook-grupu i You Tube kanal Zivot Koji Volim i FB stranicu Calivita život. Ako Vam se dopada moja energija, potražite me, biće mi zadovoljstvo da zajednički kreiramo nova Čudesa. Kontakt e-mail: zivotkojivolim@gmail.com

Instagram