Poklon za osobu koja vam je najvažnija u životu...



Kako decembar lagano odmiče, sve više mislimo o tome kad ćemo u „nabavku“ poklona. Izlozi su predivno okićeni, svaki krasi toliko divnih ukrasa, predivnih boja da me prosto mame unutra. Nekad uđem u radnju a da nemam pojma ni zašto sam ušla. Svašta me nešto privlači ovog decembra, tj svakog decembra. 
Hm, možda bi valjalo kad bi me malo manje privlačio onaj divni „odžak“ kolač na Trgu... Ali, dooobro, jednom godišnje je dozvoljeno predozirati se tim kolačem, pa nema veze što to jednom traje više od mesec dana. Nešto u moju odbranu – ah, makar sam srećna, pa nek’ nabacim i koji kilogram. Svako mesto predivno izgleda u ovom periodu, naročito glavni i veći gradovi. 



Beograd krasi mnogo svetiljki, sa svih strana prolaznike i turiste obasipa poneki novogodišnji detalj. Grad je inače prilično živ ali u ovo doba godine je nekako življi. Ono što se meni najviše svidja je ulica Otvorenog Srca. U čuvenoj Knez Mihailovoj ulici poredjane su drvene kućice iz kojih do vas dopiru mirisi kuvanog vina, najdivnijeg „odzak“kolača, raznih specijaliteta ovog perioda. 

I dok tako šetamo predivnih ulicama okićenih gradova svi jurimo za nekim poklonom. Razgledamo izloge i smišljamo koji je najbolji način da obradujemo naše voljene. Mene već raduje i sama pomisao na to kako će se moji voljeni obradovati kad dobiju poklone. Već sad zamišljam prvenstveno moju sestričinu koja sva euforično otvara novogodišnji paketić koji je čeka ispod jelke. Njen pogled i osmeh su najlepši poklon koji ja od nje mogu dobiti. 

I tako u svoj toj jurnjavi da nađemo najidealnije poklone za naše drage ljude, da li smo sigurno da smo se pobrinuli za sve koje volimo? Koliko vas se setilo da na spisak ljudi koje volimo i koje ćemo obradovati stavi i samog sebe? Da li smo i mi na našim spiskovima? Da li je svako od nas posvetio malo vremena da nađme nešto što će samom sebi



izmamiti osmeh na lice?

Ja sam oduvek imala taj neki lep odnos sama sa sobom. Naravno da znam se pogubim malkice ako nekog toliko volim, pa u nekom trenutku zaboravim ko je na prvom mestu, ali uvek mi se nekako desi neki kontrast koji me podseti na to ko treba biti na prvom mestu. Ne samo meni, svakom od nas. Ko je osoba koja je uvek uz nas? Ko je osoba koja nas apsolutno nikad ne ostavi? Pogledajte u ogledalo pa ćete videti. Volimo prijatelje i nama bližnje jer su uz nas i kad je lepo i kad je manje lepo. A šta je sa osobom iz ogledala koja je takođe uvek tu, i više nego što i nama najbliža osoba jeste? Da li njoj pokazujemo ljubav, poštovanje i zahvalnost?

Ja prilično volim osobu iz ogledala. Volim i da joj poklanjam. Nekad mi se desi da nenamerno malkice zaboravim na tu osobu ali se trudim da joj se svakog dana sve više posvećujem. Ovog decembra sam toj osobi priredila gomilu predivnih trenutaka i lepih, kreativnih poklona. Osoba iz ogledala je za početak dobila dve predivne knjige. Bila je oduševljena, zahvaljući tim knjigama dozvolila je magiji da ušeta u njen život. Najviše se, ipak, obradovala kreativnom radionicom. Čula sam da je jako bitno za naš razvoj da povremeno probamo nešto što nikada nismo. Kreativna radionica, gde nastaje magija od gline. Nikad ranije nisam probala ništa slično, čak sam mislila da neću imati živaca za to, ali to je bilo jedno predivno iskustvo. Uz predivne ljude, čašu vina i komade gline prepustila sam se magiji i dozvolila joj da nastane. 

Svakodnevno podsetim osobu iz ogledala koliko mi znači, koliko je volim. Trudim se da joj svakog dana poklon nešto, nekad je to materijalni poklon a nekad ne. Ti drugi su mi draži ali ne mogu vam reći da se materijalnim poklonima ne obraduje skoro isto toliko. 

I sad kad vidim osobu iz ogledala srećnu i zadovoljnu, mogu vam reći da mnogo više uživam u spremanju poklona za druge meni jako bitne ljude, za sve one koji boje moj svet. I zato, dragi moji, prepusti se magiji ovog decembra, usrećite osobu iz ogledala i spremite se na svu sreću koju ćete pripremiti i kod drugih, vama dragih ljudi. Sreća je definitivno jedna zarazna bolest, ali prvo morate zaraziti osobu iz ogledala. 

Šaljem vam malo čarobnog praha, uživajte u praznicima, pustite magiji da radi svoj posao a vi radite vaš ali nemojte da joj smetate.


Piše: Marina Cvetković



Marina Cvetković, dipl germanista, rođena u Kragujevcu gdje sam i završila Filološki fakultet – njemački jezik i književnost. Trenutno živim i radim u Beogradu. Držim časove njemačkog jezika preko Skype-a. Pišem blog.

Obožavam da čitam, šetam, vozim rolere i kuham. Volim ljude, imam dosta poznanika i nekolicinu pravih prijatelja. Oko sebe imam divne ljude.

Instagram