Kako kreirati lijepe stvari u životu zakonom privlačenja?



Neretko se zapitamo, zašto su nečiji životi ispunjeni ljubavlju, zdravljem, srećom, blagostanjem, sveukupnom životnom radošću, skladnim odnosima. Zašto je neko uspešan u svemu što radi, i konstantno niže sjajne rezultate? 
Takođe smo posmatrači neverovatnih isceljenja, takozvanih „neizlečivih“ bolesti. Dok nasuprot svim ovim genijalnim stvarima, posmatramo i neki sasvim drugi svet, čije boje nisu tako jarke i upadljive. Srećemo ljude, tužnih izraza lica, na kojima jasno možemo videti, koliku količinu tereta nose na svojim leđima. Svedoci smo mnogobrojnih ljudskih poniranja. Svi smo mi u svojim okruženjima, imali priliku da se susretnemo sa divnim  toplim i pobožnim ljudima, zarobljenim u bolu mnogobrojnih fizičkih i duševnih patnji.





Zašto je sve to tako?  Postoje li odgovori ? 

Način na koji se „krećemo“ kroz život, daje nam sliku u koju ovog trenutka gledamo. To smo mi, okrenuti sebi ili potpuno udaljeni od sebe. Kako mislimo, osećamo, u šta verujemo i  da li uopšte verujemo, u proces života. Idemo li uz njegov tok? Ići uz tok života znači prepustiti se, dati poverenje dragocenosti, buđenja novog jutra, sa svim zahvalnostima od kojih smo satkani. 

Zahvalnost je  sjajan način da osetimo koliko smo uistinu ŽIVI, koliko smo beskrajni izraz neprolaznosti trenutka, u kome smo zaustavljeni predajom, nad IZVOROM sa koga smo potekli. Zahvalnost je ČUDO LJUBAVI, koja traži put iz naših srca, prema drugim srcima. 

Zahvalnost sama po sebi traži nove zahvalnosti. Budimo zahvalni za sve što imamo! Kako u materijalnom smislu, tako osetimo zahvalnost, nad stvarima  bez kojih ne bi smo mogli živeti. Koje su to stvari? Udahnimo vazduh, osetimo njegov miris. Osetimo kako rastemo u otkrivanju nečega sasvim posebnog, nečega potpuno čudesnog, na putovanju naših Duša. Postanimo graditelji sopstvene sreće. 

Budimo odlučni u tome. Spoljne stvari, dolaze iz sekundarnih izvora, usreće nas na tren, a potom osećamo prazninu. Uronimo u sopstvenu tišinu, tamo gde nema misli, niti misaone buke, zavolimo sve što jesmo, i to novootkriveno čudo, proizvešće u nama do sada neviđenu, neočekivanu ekspanziju SREĆE! Budimo to što jesmo. 

Koliko smo dugo čekali na taj trenutak, da se ogolimo pred sobom i postanemo svoja jedina i jedinstvena istina, svoja stvarna kreacija, svoja najbolja verzija, svoje ja! Stvaramo čuda, vraćajući se sebi, stvaramo čuda, zaboravljajući pogrešna uverenja, koja su nam nametala granice i blokade. 
Pogrešna uverenja, su prošlost, u kojoj su nam govorili, da ne možemo doticati zvezde, niti osetiti njihov sjaj. 

Otvorimo se prema lepoti života, nasmejmo se, i razumimo sebe na nivou misli srca, da je sve, baš sve moguće. Osetimo kako su svi snovi nastali, da bi se ostvarili. Postanimo svoj ostvaren san. Doživimo čuda, o kojima smo nekada maštali. Nikada ne zaboravljajmo da maštamo, mašta otvara vrata „naizgled“ nestvarnom, nemogućem, nedostižnom. Zamišljajmo svet u kakvom želimo da živimo. Ukoliko se još uvek pepuštamo mašti, računajmo na njenu magiju. 

Opustimo se i poletimo na krilima mašte. Ogromno bogatstvo imamo kada se opustimo i zamišljamo. Mašta će nas dovesti na mesta gde treba da budemo. Probudićemo se u svojoj prelepoj stvarnosti, da bi smo doživeli ČUDO. Samo imajmo veru! Otvorimo se za sve životne darove, naučimo da smo zaslužili sve što poželimo, samo zato što postojimo. Da li je to dovoljan razlog? 

Da, to je pravi razlog. Ne moramo ništa specijalno činiti, da bi smo dobijali. Zar nismo dovoljno dobroga doneli na ovaj svet, svojim dolaskom! Doneli smo mnoštvo talenata, sjajnih potencijala, otkrijmo se u miljeu šarenolikosti svih svojih veština i mogućnosti. Doneli smo svoju autentičnost, svoj lični pečat. 

Život nagrađuje, život nas voli, život daruje čudima. Prihvatimo čuda, istinske mudrosti. Život voli svoju decu, razigranošću, nezaustavljivošću igre svih ovozemaljskih lepota. Deca znaju. Deca veruju u čuda. Ona prepoznaju život na najrazličitijim mestima. Zadržimo originalno lice deteta, osetimo lakoću životnog plesa, prepustimo se igri, i ČUDA neće izostati. 

Ako smo zaboravili šta je to igra, možemo je ponovo oživeti u sebi. Tako ćemo osetititi svoje posebnosti, i pronaći smisao svega što jeste i što postoji. Pronalaskom smisla, pronaćićemo i sebe, zavolećemo ono što nas čini veličanstvenim. Po ko zna koji put bićemo svedoci čuda, koja sami stvaramo. 

Doživimo čuda, davanjem onoga što nemamo. Kako je moguće davati ono što je nama potrebno? Suština davanja stvari nad kojima i sami čeznemo je u prepoznavanju, da sve što postoji ima svoje mesto u nama. Zato se prepustimo davanju, kao načinu života, i spoznaćemo neverovatna čuda, koja će nam nadgraditi živote, učiniti ih blistavom svetlošću, nadaleko vidljivom. 

Mnogi od nas se pitaju, kako da dam novac, kad ga nemam, ili ga imam toliko malo, da jedva sastavljam kraj s krajem. Ako možemo dati deo tog novca, nekome, kome je „potrebniji“, pokazujemo Univerzumu, da ne oskudevamo, naprotiv,  odašiljemo poruku da imamo novca. Dajemo signal Univerzumu: Ja imam! Univerzumem uzvraća sa: evo još, da imaš! Kakvo čudo! 



Sve što nemamo mi smo stvorili, svojim mislima straha, da ćemo bez nečega ostati, i to se tako i dešava. Usmerimo svoj misaoni obrazac na pozitivna očekivanja, radujmo se, i proživimo dobar osećaj, koji će nam privući sve što želimo. Nikada ne ograničavajmo sebe u ničemu. Prihvatimo da smo moćni kreatori svoje realnosti. 

Davanje uzrokuje blagostanje. Ako još nemamo to iskustvo, ugradimo ga u svakodnevnicu, i svaki dan će biti čudesna manifestacija željenog. Šta sve možemo davati svakodnevno? 

Najpre dajmo ljubav, blagoslove, tihe molitve. Podarimo osmeh, prijatelju, poznaniku, neznancu. Poklanjajmo saosećanje, misli dobrote, isceljenja, blagoslovimo svet ljubavlju. Kada dajemo, dobijamo. Kada dajemo, osećamo kolika bogatstva posedujemo; sreća narasta u nama! Poklonimo dobrotu, osetimo koliko dobrote imamo, i nesebično je darujmo, svakome koga sretnemo. Svi smo mi jedno. Kada dajemo drugima, dajemo sebi. 

I samo posmatrajmo kakva čudesna lepota, pronalazi svoj put kroz nas. Podsetimo sebe, da smo mi ono što verujemo da jesmo. Poverujmo da je naše prirodno stanje, zdravlje, radost, sreća…Negujmo takve misli. Zaboravimo šta je nekad bilo, ili šta će biti. Prošlost je daleko iza nas, ako nas stalno opominje na nešto, oprostimo joj. 

Oprostimo svakom, ko nam je ikada u životu naneo bol. Praštanje će nas osloboditi. Praštajmo zbog sebe, kako bi smo sačuvali zdravlje. 

Budućnost je iluzija, ne bavimo se planiranjem, svega što bi smo mogli iskusiti. Sve što imamo je SADA. Sve se uvek dešava u sadašnjem trenutku. Njegova moć  je uzvišena, jer je čitav život sadašnji trenutak. 

Sva ČUDA pripadaju njegovoj moći. Budimo u miru sa sobom, u prikrivenim blagoslovima. Otpustimo otpore. Otvorimo vrata života, za sva čuda, kako bi neometano postala deo svega što jesmo i što ćemo ikada biti. 

Piše: Gordana Goggy Pavkov (trener ličnog rasta i razvoja po metodi Lujze Hej)

Zovem se Gordana Pavkov, živim u Novom Sadu. Još kao dete razmišljala sam o postojanju drugačijeg, lepšeg i ispunjenijeg života. Imala sam za svoje roditelje, mnoga pitanja, na koja nisam dobijala odgovore. Pitala sam se, zašto se ljudi razlikuju, i ko to određuje pravila ko će biti bogat, ko siromašan. Ko priznat i poznat, a za koga se nikad neće čuti...Verovala sam da ću jednoga dana imati odgovore. Takođe me je mučilo saznanje, koje sam stekla u detinjstvu, da moram biti kopija svojih roditelja, te udovoljavati njihovim uverenjima; šta je za mene dobro, a šta loše.  Nisam želela da prihvatim, kako su mnogi govorili, da smo začeti u grehu, da postoji, kazna, pakao…I bila sam u nedoumici, šta je Bog? Dok jednog dana misterija nije razotkrivena, saznanjem,  o veličanstvenoj moći LJUBAVI. Oduvek sam znala da želim studirati Književnost, Novinarstvo ili psihologiju. Međutim to je za moje roditelje bilo poražavajuće. Na njihov nagovor, moje studije su bile na Poljoprivrednom fakultetu; odsek -  Zaštita bilja. Nikada nisam radila u struci, samo sam želela udovoljiti drugima. Mnogo sam čitala...I vremenom donela odluku, da živim svoje talente, a ne moranja. Danas živim svoj divan ispunjen život. Iscelila sam svoje fizičko telo, zahvaljujući sjajnoj Lujzi Hej. Motivacioni sam govornik, kreator svake sekunde svog života. Uskoro na pomolu i moja knjiga...Raduje me i rad sa decom podjednako kao sa svima koji žele, da žive ono što stvarno jesu. Zahvaljujući sjajnom programu Heal Your Life, trener sam ličnog rasta i razvoja. Predavanja na razne teme, me raduju, kao i radionice, koje sam i ja svojevremeno prošla, i doživela potvrdu, da postoji svet, u kojem je moguće ostvariti svoje snove. 

Moja Facebook stranica – Gordana Pavkov   
E – mail: zogopavkov@gmail.com

Instagram