Kako malim koracima stici do velikih ciljeva?



Pre nekoliko dana je bio svetski dan zagrljaja. Ja, kao veliki fan zagrljaja, moram priznati da nisam zapamtila datum, ali me je fejsbuk podsetio. Prošle godine sam podelila neku slatku sličicu virtualnog zagrljaja svim mojim drugarima koji nisu blizu mene. 
Što se mnogih stvari tiče ne volim da idem u korak sa vremenom, ali ova tehnologija mi se baš sviđa. Ne znam za vas ali ja sam kao uvek shvatila značenje tehnologije i interneta, bar sam mislila da shvatam ali sam relativno skoro zaista postala svesna šta nam je dato. Čovek je valjda takvo biće pa tek kad mu nešto zafali on krene da traga za tim. 

E tako je meni zafalilo „uputsvo“ za pisanje ciljeva pa sam se predala čarima interneta. Ljudi moji, koliko dobrih tekstova sam našla na tu temu da sam skroz promenila ugao gledanja na te ciljeve. Oni su sad za mene dobili totalno novu dimenziju. Ako biste malo prošetali internetom naišli biste na mnogo tekstova gde ljudi pišu o svojim iskustvima i kojim stepenicama su se oni peli do cilja. 

Ono što sam ja naučila ovog puta i volela bih da podelim sa vama je da sve radite iz delova. Pa čak se i slagalice tako slažu. Da li znate osobu koja je slagalicu složila tako što je odjednom od gomile delića dobila gotovu sliku? 

Bacite pogled na vaše krajnje slike slagalice. Postavite svaku od tih slika jasno kao konkretnu rečenicu (tezu), zato izdvojite one male deliće koje je potrebno da pronađete u gomili kako biste krenuli da sklapate vašu sliku. Kad pronadjete ključne deliće ostali delovi će se sami slagati. Isto je i sa ciljevima. 

Podelite vaše ciljeve na male delove, na konkretne malene korake koje treba da prodjete kako biste došli do cilja. Što više koraka to više vremena, slažem se. Ali što više koraka, to ste u boljoj formi i tu formu prilično lepo i lagano održavate i na kraju super lagano imate cilj u rukama. 

Ako postavimo neke visoke ciljeve (a takvi ciljevi i treba da budu), ako bismo probali da odmah poskočimo toliko visoko ili ćemo pasti ili nećemo uspeti ni da poskočimo. Zato sazidajmo stepenice, pa krenimo da se penjemo jednu po jednu. Probajte da uđete u jednu zgradu i da krenete stepenicama ka vrhu – da li vam je lakše da idete stepenicu po stepenicu ili da preskačete po 5-6 odjednom? 

Ja se uvek umorim nakon 1.sprata ako poletim i probam da preskačem stepenice... Čini mi se tako ću brže stići, ali ustvari se uvek jedino brže umorim. Isto je i sa ciljevima. 

Pored stepenica, potražite pomoć prijatelja, neka vam prijatelji „postave lopovske“. 

Svakog dana po jedna stepenica, tu i tamo neka „uskoči“ poneki prijatelj i eto nas na dobrom putu da ostvarimo sve što zacrtamo.


Piše: Marina Cvetković


Marina Cvetković, dipl germanista, rođena u Kragujevcu gdje sam i završila Filološki fakultet – njemački jezik i književnost. Trenutno živim i radim u Beogradu. Držim časove njemačkog jezika preko Skype-a. Pišem blog.

Obožavam da čitam, šetam, vozim rolere i kuham. Volim ljude, imam dosta poznanika i nekolicinu pravih prijatelja. Oko sebe imam divne ljude.

Instagram