Pet najvećih mitova o sreći, vezama i uspjehu



Dug je život

Krilatica ‘’Život je pred tobom ili ima se vremena’’, ‘’Dug je život’’, je često nešto što možemo čuti kada želimo da opravdamo odlaganje nekog našeg postupka ili to što se odmah nismo latili nekog posla. 


Zapravo ovde na scenu stupa mehanizam odbrane negacija. Negiramo neke očigledne istine, jer nam je teško da se suočimo sa sopstvenom smrtnošću i  sa činjenicom da je suštinski (svi to dobro znamo) ljudski vek kratak i da možda neće biti vremena da uradimo sve što smo želeli. Živimo život danas. Ne ignorišimo smrt, ali ni ne iščekujmo je i ne negirajmo život. Dospeli smo na ovaj svet i ne dozvolimo da vodimo isprazan život i ‘’umremo’’ pre smrti. Probajmo da budemo hrabri i živimo. 

Žurim, jednako efikasan sam

Određen broj ljudi kao pokretačku silu ima krilaticu Žurim! Oni stalno negde žure, stalno nešto rade, ali njihov rad najčešće nije produktivan. Zapravo, stiče se utisak da sebe uslovno prihvataju i da vrede kao ličnosti samo ako su zauzeti i ako rade. Neki od njih su usvojili model da ne smeju imati slobodno vreme i da ako prestanu da rade, desiće se nešto katastrofično. Oni jednostavno ne znaju da se zabavljaju ili relaksiraju i u nekom kasnije životnom dobu to može predstavljati okidač za raznorazna psihosmatska oboljenja ili depresiju. S druge strane, neki vole da budu zauzeti i na taj način izbegvaju da ostanu sami sa sobom i suoče se sa nekim neprijatnim stvarima. U svom haosu, ovakvi ljudi najčešće ne mogu da pronađu centar svog zadovoljstva u sebi samima. Rešenje se nameće samo po sebi: potražimo pomoć pre nego što postanemo rob materijalnih stvari i posla. Naučimo da budemo sami sa sobom. Jedini protivnik koji nam stoji na putu do uspeha smo zapravo mi sami. 




Kaži izvini pa ću onda da oprostim 

Vrlo često kada smo povređeni ili ljuti, smatramo da osoba koja je bila okidač za naše stanje nije trebala da postupi na taj način i da je trebala da nas malo bolje razume. Ponekad se dešava i da prekinemo formalni odnos sa tom osobom, ali da smo i dalje ''zakočeni'' u nekoj situaciji u prošlosti i da nam to onemogućava da krenemo dalje. Iznova premotavamo tu situaciju i zahtevamo u sebi da nam se taj neko kaže izvini ili oprosti, da bismo i mi tu situaciju ostavili iza nas i krenuli dalje. Često se to ne dešava i mi mislimo da opraštanje ima veze sa opravdavanjem nekog događaja ili čekamo nekog drugog da preuzme odgovornost posredno za naš život i postupke. Preuzmimo odgovornost za naš život i oprostimo onima koji su nas povredili, da bismo mogli da gradimo adekvatnu budućnost. 

Bogat sam, to znači i srećan sam 

Materijalne stvari i novac danas su postali nešto što je univezalno, nešto što je svima potrebno I što ljudi često koriste kao utehu za raznolika emocionalna stanja I neispunjenost. Često ne možemo da se odvojimo ni od starih predmeta, a grčevito se borimo da što više zaradimo i obezbedimo sebi bolji materijalni položaj. Iako u borbi za finansijsku stabilnost suštinski nema ničega lošeg, važno je da koji način interpretirate finansijku stabilnost i šta je ono što želite da postignete istom. Upamtite da je finansijka stabilnost nešto što postoji danas, ne mora sutra postojati i ona predstavlja put kako možete sebi da obezbedite komforniji život, ali ni u kom slučaju ne govori o vama kao osobama, vašoj ličnoj vrednosti i životnoj suštini jednog ljudskog bića. Čovek je suviše kompleksan da bi njegova suština bila samo u materijalnim bogatstvima. 




Ne moram da se menjam 

Ono što ljudi teško prihvataju tokom života jeste činjenica da se hteli ili ne moraju menjati. Čak i najtvrdoglaviji ljudi će biti u nekom momentu života izazvani da promene makar mali deo sebe. Jedina stvar koja je u našem životu konstantna je zapravo promena. Ponekad se plašimo promene, upravo zato jer je posmatramo sa ove tačke života gde je sve potpuno drugačije i gde smo preplavljeni izvesnim samosabotirajućim stilovima razmišljanja. Ponekad je važno da se zapitamo šta zaista želimo i da se prepustimo istom. Jedna od odlika zrelih ličnosti jeste i činjenica da preuzimamo odgovornost za sebe, svoje postupke ali i da shvatimo koji je to moment u životu kada moramo stare obrasce ponašanja ostaviti iza sebe i početi novo poglavlje svog života. Gubici, koliko god bili bolni, zapravo u velikom broju slučajeva donose pozitivne stvari po naš lični razvoj, a nekad i čitav tok života. 


Piše: Anđelija Simic

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.

Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji.
Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike.

Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga https://andjelijasimic.wordpress.com/. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

U svom radu, veruje u ljudsku promenu, koja je jedina konstanta u našim životima. Svaki klijent ostavlja jedinstvenu psihološki otisak i cilj joj je da integracijom znanja i njihove motivacije, izrode novi pogled na svet i životnu filozofiju.

Instagram