Kada vam je teško, kome trebate da je prioritet – sebi ili partneru?


Ja nisam neki obožavalac institucije „brak“, nemam ništa protiv, ali mu se ne klanjam. Titule „muž“ i „žena“ mi ne znače ništa, ali mi se dopada termin „životni partner“. Ovo „zvanje“ mi se sviđa, jer vrlo jasno govori o tome šta dvoje supružnika treba da budu jedno drugom – partneri na životnom putu. To znači da rade timski, da postoje zajednički ciljevi na kojima se radi u paru. 

Neke obaveze završavaju individualno, a neke zajedno, ali svakako uvek za opšte dobro tima. I uvek žele najbolje svom partneru i pomažu mu da ostvari svoje potencijale i bude najbolja verzija sebe, jer mu je ta osoba važna, pa je i njena sreća i dobrobit bitna; ali postoji i svest da što je partner(ka) srećniji(a), zadovoljniji(a), ispunjeniji(a), da će to biti dobro za ceo tim i ciljeve koji su zajednički i kojima oboje teže.




Kada naiđe težak period u životu, ljudi umeju da se koncentrišu samo na svoju bol, svoje muke i da potpuno postanu slepi za to kako se partner(ka) oseća. To onda vodi samo još većim problemima i to onim koji zaista razaraju odnos dvoje ljudi. Iskustvo i istraživaja pokazuju da se bračne zajednice ne urušavaju zbog spoljašnjih „pretnji“, odnosno zbog problema koji dolaze spolja, van zajednice. Ono što toksično deluje na odnos dvoje ljudi jesu problemi među njima samima. Kada izostaje empatija i zdrava otvorena komunikacija, tada nastaju pravi problemi i tada se tim urušava.

Ovo treba da je jedan mali podsetnik da i onda kada vam je teško, pokažete svom partneru(ki) da i dalje marite za njega (nju) i njegove (njene) potrebe. Da, teško vam je, tražite podršku za sebe, tražite sve što vam je potrebno, ali pokažite da cenite to što dobijate i da su i vama važne potrebe i želje vašeg partnera(ke).
Od kada smo moj partner i ja postali roditelji stalno je bilo izazova. Ali je uvek bilo lakše kada smo, bez obzira na to koliko nam je teško, pokušavali da olakšamo jedno drugom i kada smo pokazivali da nam je bitniji san partnera nego naš sopstveni iako smo oboje hronično neispavani i premoreni. 



Kad god bismo zakazali u tome i počeli da gledamo svako samo svoje muke i da mislimo samo o tome kako je nama (kao pojedincu) teško i kako nama treba da se ugodi i olakša, uvek bismo češće i bespotrebno ulazili u konflikte i besmislena optuživanja.
Kada vidimo da je nekome do nas stalo i da želi da nam učini dobro, onda smo i mi voljni da uložimo svoju energiju za tu osobu i da je nagradimo za to što čini za nas. 
Recite svom životnom partneru kada vam je teško i recite šta vam od njega treba, ali ne zaboravite da se na tome zahvalite i da njega (nju) pitate šta je njemu (njoj) potrebno i šta je to što on (ona) želi.

Za uzvrat ćemo dobiti puno, ako puno budemo davali, ali samo ako to činimo nesebično, bez očekivanja neke koristi. Jer, čini se, da nekako mi uvek procenimo da nam se nije dovoljno vratilo, onda kada radimo nešto iz koristi, pa budemo nezaodovljni. Budite podrška osobi s kojom delite životni put i nesebično je volite.

Piše: Ivana Milosavljevic
Ivana Milosavljević, diplomirani psiholog sa višegodišnjim iskustvom u oblasti psihološkog savetovanja i vođenja psihološko - edukativnih radionica. 

Kontakt putem koga je moguće zakazati psihološko savetovanje je e-mail adresa milosavljevic.psiholog@gmail.com i telefon 063/74-26-130. 

Više o autoru teksta i aktivnostima koje organizuje možete pročitati na www.radnasebi.wordpress.com


Instagram