Kako ispravno donijeti važne životne odluke?


Naš život se sastoji od niza odluka. U svakom trenutku imamo mnoštvo izbora, a koji izbor ćemo slediti zavisi od naše sposobnosti da u sebi sažmemo prednosti i mane svakog izbora, odnosno, od naše sposobnosti odlučivanja. 
Doneti odluku koja najbolje reprezentuje nas i ono što želimo često predstavlja neku vrstu veštine, a naročito ukoliko imamo konflikt kada nas nešto i odbija i privlači. Postavlja se pitanje kako doneti tu važnu odluku za nas, a da se kasnije ne pokajemo zbog učinjenog izbora.  Pre svega, prvo pravilo. Kajanje zbog počinjenog izbora ne vodi nikoga nikuda i ono ima smisla samo ukoliko je u službi sageldavanja sebe i učenja važnih životnih lekcija. 




Da li slušati više onaj racionalni deo, koji je spreman da stalno iznova i iznova analizira i vaga, ili poslušati ono što nam prvo padne na pamet, nazvali to intuicijom ili nesvesnim delom nas?

Zašto često duga analiza, koja se iznova i iznova ponavlja nije dobra za naše odluke? Pre svega, jer mi često, iako to mislimo, prilikom dugih analiza nismo dovoljno emocionalno distancirani i duga analiza najčešće implicira postojanje straha, koji produkuje svoje razloge za ili protiv neke odluke, te stoga nismo ni u stanju da se zaista povežemo sa svojim Ja i da postupimo onako kako je u skladu sa nama. 

Eksperimenti su pokazali da duge analize koje se vode prilikom odluka, često vode u lošije ishode nego li odluke koje se donesu iz kraćih, ad hoc analiza. Ovaj fenomen možemo objasniti time da naš mozak stalno radi, odnosno, da kao što postoji svesni deo nas, znamo da postoji i nesvesni deo nas koji ne možemo isključiti i koji često, pošto je stariji i mudriji deo ličnosti, već ''unapred'' zna šta je dobro, a šta loše za nas.  

Nema neke magije niti predosećanja, već samo boljeg ili lošijeg povezivanja sa svojim unutrašnjim jastvom. 

Najčešće ovo većina ljudi naziva intuicijom,a zapravo mogli bismo kazati da je to samo sposobnost da se povežu sa delom sebe koji skuplja informacije i osećanja na nesvesnom nivou. Ono što svesno znamo zapravo predstavlja samo jedan mali deo predstava koje su prošle kroz različite filtere i cenzure u našoj ličnosti, ali trebamo imati na umu da mi nismo naša trenutna, momentala svest, već naprotiv, da smo kompleksni i da u svim situacijama u životu učestvujemo kao celina, koja prikuplja informacije na više nivoa, bez obzira da li smo sada usmerili pažnju na neki od njih.  
Prikupljamo čulima, prikupljamo telesnim senzacijama, prikupljamo kao energetski kvant, prikupljamo na više nivoa svesti i psihološkog bića. 

Zbog toga se dešava da često kada ''prestanemo'' da intenzivno mislimo o nečemo, rešenje problema dođe samo ili  jednostavno znamo šta treba da uradimo. 



Pre svega, emocionalno se distanciramo od strahova koji nam zamagljuju stvarnost, prihvatimo problem, a zatim ga pustimo i ne bavimo se svesno njime, već ostavljamo priliku da nam se misli srede i da se formiraju i na neuralnom planu nove neuronske veze koje nas vode do ishoda koji zaista reprezentuju nas. Da li će te odluke na nekom dugoročnom planu biti i one koje su savršene, to ne može niko da nam kaže, ali je dobro znati da je svaka odluka dobra u trenutku u kom se donosi, odnosno, za nas je u tom trenutku bila savršena i da je ne bismo doneli da nije u skladu sa nama ili nekim delom nas. 

Sada, da li nam je teško više ili manje da neke delove sebe prihvatimo, je tema za sebe, kojom ću se baviti nekom prilikom.  Postojao je taj jedan tren zbog koga smo doneli neku odluku i napravili neke izbore i izvršili neke uticaje. Ne treba to da nas plaši, jer nas je, zapravo, dovelo do samog središta nas samih i suočilo sa izazovima, bez kojih ne bismo bili danas to što jesmo i ne bismo neke stvari znali na način na koji znamo. 

Stoga, probajte da budete sami sa sobom kada treba da donesete neku odluku, jer ona treba da bude na korist vama i vašem blagostanju.

Napravite pro i kontra listu i to ćete biti dovoljno. Nakon toga,pustite da prođe neko vreme i onda uradite. Poslušajte svoj mudriji deo ličnosti. On je tu za vas i čeka da ovladate njime.

 Piše: Anđelija Simic

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.

Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji.
Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike.

Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga https://andjelijasimic.wordpress.com/. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

Instagram