Kakve su to "opasne žene" i jezičare?



U našem narodu postoji sklonost da se neke devojčice i žene opisuju kao "opasne". Ja sam tu etiketu dobila još kada sam bila mala. Nije mi se baš dopadalo kako zvuči to. Ipak, kad se za nešto ili nekoga kaže da je opasan to je uvek negativna konotacija, to je nešto ugrožavajuće, preteće. 




Ja nisam videla da sam ja opasna po druge. Pitala sam svoju mamu, koja je umela da me tako definiše, a koja nije bila "opasna" jer je patrijahalno vaspitana, šta podrazumeva pod tim da sam ja "opasna". A ona mi je objasnila da to "nije ništa loše", da to znači da "ne dam na sebe", da sa mnom ne može baš kako ko hoće.

Onda imate onaj "fini" izraz "jezičara"! To su vam one devojčice i žene koje se ne boje da kažu šta misle, koje nemaju problem da iznesu svoj stav i koje se ne trude da izgledaju kao da su nesposobne da govore. 

To su one kojima se sugeriše da "treba da skrate jezik". Prilično blisko značenju reči "opasna".

A još umeju odrasli za svoju "opasnu" žensku decu da kažu, onako kad pričaju otvoreno međusobom, "ma bolje da je TAKVA, bolje će u životu proći".

I sad to je kao bolje, kao nije ništa loše. Da se zaista to misli, našao bi se bolji termin, kao "samouverena", "borac", "ume da misli svojom glavom". 

Ovako se zapravo šalje poruka - to nije lepo ponašanje, devojčice i žene ne treba da se tako ponašaju. Da imaju svoje mišljenje, stav, pa još i da ga izražavaju i po potrebi brane!

Kada se dečaci zauzimaju za sebe, za njih se ne kaže da su "opasni" ili da treba da skrate jezik. Odrasli muškarci su "pravi muškarci" kada imaju ove osobine, a žene su "opasne" i imaju "duge jezike".
Dragi roditelji, učite svoje ćerke da misle svojom glavom - zato ih je Bog i stvorio sa glavama i mozgovima u njima. 



Kada vam se ne dopada njihov stav, objasnite im zašto smatrate da nije isparavan, umesto da im ukidate slobodu mišljenja ("mnogo ti pametuješ", "mnogo mi ti znaš") i govora ("skrati jezik"). Želite da vaša ćerka izraste u osobu koja će umeti za se zauzme za sebe i da se brine o sebi. Ako je naučite da za sve treba da pita nekog drugog, šta je ispravno i za nju najbolje, uvek će se osećati manje vredno i nesposobno da funkcionisše samostalno.
To kako se roditelji ponašaju prema nama i šta nam govore o nama, jako utiče na to kako vidimo sebe i nauče nas koja su to ponašanja ok, a koja nisu prihvatljiva. 

Zato, učite svoje devojčice da su pametne i da izražavaju svoje stavove bez obzira na to što se oni neće svima dopasti. Tako ih učite da su vredne i da imaju pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, da se drugi neće uvek složiti sa njima, ali i da je to ok, jer i ti drugi imaju pravo na svoje uverenje i izražavanje istog.

Izbacite termine "opasna" i "jezičara", počnite više da ih opisujete kao "odvažne", "smele da se zauzmu za sebe", "samouverene", "vešte sa rečima", "istrajne", "pametne", "uporne"... 

Jer "opasnice" i "jezičare" to zaista jesu. :)


Piše: Ivana Milosavljevic
Ivana Milosavljević, diplomirani psiholog sa višegodišnjim iskustvom u oblasti psihološkog savetovanja i vođenja psihološko - edukativnih radionica. 

Kontakt putem koga je moguće zakazati psihološko savetovanje je e-mail adresa milosavljevic.psiholog@gmail.com i telefon 063/74-26-130. 

Više o autoru teksta i aktivnostima koje organizuje možete pročitati na www.radnasebi.wordpress.com



Instagram