Kako ostati motivisan?

Moderan život pun je izazova i moderan život ne trpi premišljanja. Vreme je novac, pa je često potrebno imati pravovremenu reakciju, odnosno, u datom trenutku uraditi nešto. Ići tamo, ići ovamo, uraditi sve što je neophodno i pratiti tempo i puls tog života, često znači da zanemarimo puls sopstvenog života i sopstvene potrebe i da u toj trci često pregorimo, odnosno, dođemo do svojih krajnjih granica i iscrpimo se. Tada smo bezvoljni i nismo baš motivisani da obavljamo svoj posao.

Ili ukoliko nam u poslu, ljubavi i uopšte u životu ne ide onako kako smo zamislili, teško je održati motivaciju. Pad motivacije najčešće vodite u depresivne obrasce razmišljanja i funkcionisanja, te je stoga uvek važno da to prepoznamo i da učinimo nešto po tom pitanju.

1. Setite se vašeg krajnjeg cilja i zašto vam je taj cilj važan. Ponekad tokom vremena i zaboravimo šta je bio naš krajnji cilj i koja je svrha zašto nešto radimo. Pitajte se ponovo da li vam je taj cilj i dalje toliko važan i zašto. Dešavaće se i da je potrebno revidirati neki cilj ili ga prilagoditi onome što realnost od vas zahteva. Ukoliko vam je cilj i dalje važan i nalazite ga smislenim, onda pokušajte da ga vizualizujete u glavi, do detalja. Ukoliko neki cilj možete da dostignete u vašoj glavi, vrlo verovatno da ćete biti u stanju da ga dostignete i u realnosti.

2. Zapišite šta je vaš cilj i razloge zbog kojih želite da ga dostignete. Mnogi ljudi imaju otpor ka pisanju i najčešće ili ukucavaju u mobilni ili kažu da će nešto zapamtiti. Konkretno, ja svoje klijente često podstičem da pišu. Zašto? Zato što se dok pišemo mozak i naša psiha angažuju drugačije i materijalizuje se na izvestan način ono što želimo, imamo negde pisani trag i stvaraju se čvršće i trajnije mentalne veze, nego kada samo kucamo ili kažemo da ćemo nešto upamtiti. Setite se kada učite samo iščitavajući sa kompjutera i kako je kada zapišete nešto.

3. Setite se da svaki cilj ima prepreke i da je najnormalnije da ponekad budete i nezadovoljni kako se nešto odvija. Stizanje do uspeha gotovo nikad nije pravolinijski, već je prepuno oscilacija. Ja ovde volim da iskoristim jednu rečenicu poznatog psihologa Vindija Drajdena, koji kaže: ’’Ako želite da se osećate bolje, prvo morate da se osećate gore’’. I potpuno je u pravu.

4. Osvrnite se racionalno oko sebe i vidite šta ste do sada postigli. Ovo je čest slučaj kod svih nas da očajavamo jer nismo postigli taj veliki cilj koji nam je u glavi, a u potpunosti zanemarujemo šta smo sve postigli do sada. Potrebno je odustati od nekonstruktivnog perfekcionizma i pokušati da racionalno sagledamo stvari oko sebe.

5. Budite svesni da je potrebno vreme i da se stvari ne mogu desiti ’’preko noći’’. Ok, sad možete da kažete: ’’Čekam već dovoljno dugo’’. Ja ću na ovo da uzvratim: ’’Zavisi šta vam je cilj’’. Ako vam je cilj da smršate 3 kg, verovatno ćete čekati manje, u odnosu na to da se ostvarite u potpunosti u svojoj profesiji i postanete vrhunski stručnjak. Neki ciljevi zahtevaju godine, a pomaci su mali, ali značajni i važno je da u njima istrajate. Zbog toga je od krucijalnog značaja da se osvrćete na sve ono što ste uradili, da to vrednujete i da budete spremni da redefinišete neke strategije, odnosno, da se prilagođavate datim situacijama.

6. Prihvatite ono na šta ne možete uticati. Jedino gore od same patnje, jeste opirati se patnji. Mnogo toga u ovom životu i svetu kako je uređen nam ne odgovara, ali neke stvari su izvan naše kontrole. Što pre to shvatimo, imaćemo više vremena i energije da se usmerimo na svoj sopstveni život.

7. Pad motivacije tretirajte kao stanje koje ima svoj početak i kraj i ne očajavajte nad njim (ne pravite problem oko problema). Napravite predah i hrabro krenite dalje.

Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT): Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.

Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji.

Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike.

Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga https://andjelijasimic.wordpress.com/. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .