Otkrijte svoj skriveni potencijal!



Komentarišem sa drugaricom kako je dobro slaviti 5, 10, 15... godina mature. Lepo je okupiti se ponovo, ispratiti šta kod koga ima novo, ali je jako dobro i podvući crtu sam sa sobom. Preispitati se šta si bitno učinio sa svojim životom u poslednjih pet godina, kada ste se poslednji put okupili.


            Bilo mi je zanimljivo da posmatram nedavno na svojoj proslavi 10 godina od završetka srednje škole kako se neki ljudi nisu uopšte promenili, a neki naizgled jesu, na bolje. Ali baš naglašavam naizgled, zato što zapravo to što deluje kao promena nije nešto što je novo usađeno u te ljude. Oni su potencijal za to imali i tada, kada smo još bili deca. Samo tada nisu imali priliku da to izraze ili nisu bili svesni da imaju to nešto u sebi. Nekako sada su slobodniji u izražavanju sebe, spontaniji, čini se zadovoljniji sobom... 



Nema više tog pritiska da se dopadnu vršnjacima, jer su ostvareni i zadovoljni sobom, pa nema onog adolescentnog glumatanja i predstavljanja pred grupom u sladu s tim šta se od nas očekuje. A zapravo, baš sada kada smo zadovoljni sobom i slobodni da budemo autentični, sad se još više dopadamo jedni drugima, čini mi se. Naravno, svi smo mi priča za sebe, mnogi se međusobno razlikuju, ali nekako smo, rekla bih, dopadljiviji jedni drugima i nekako više prihvatamo tu međusobnu različitost.
           
 E sad, cela ova priča o mom nedavnom iskustvu sa proslave 10 godina mature je zapravo samo uvod u priču o tome koliko je važno da čovek bude u kontaktu sa sobom, da bude autentičan. Koliko je bitno da budemo svesni svojih potencijala, da dopustimo sebi da budemo to što jesmo i da slavimo tu jedinstvenost.



            Ovo doduše ume biti daleko teže učiniti nego reći. Postoji pritisak sredine, uče nas kakvi bi trebalo da budemo, kako da se ponašamo, osećamo, razmišljamo, oblačimo... A kad se ne uklapamo u kalupe (a nikada se niko ne uklapa u kalup sasvim, jer je svako jedinstven) onda mislimo da nešto nije uredu sa nama i da nismo dovoljno dobri za uspeh na poslu, među suprotnim polom, za biti prihvaćen u društvu, za šta god.

            Važno je da volimo sebe, da razumemo da smo kao ljudska bića svi po mnogo čemu jako slični, ali i da prihvatimo da smo na neki način drugačiji od svih drugih i da je to dobro, da ćemo zbog toga nekome biti simpatični, nekome odbojni, nekome inspiracija. Ali da bismo spoznali koliko smo izuzetni i za šta smo sve sposobni i koliko imamo da ponudimo i sebi i drugima, moramo izaći iz zone komforma. 

Moramo isprobati nešto novo, učiti nove stvari, okušavati se u raznim izazovima, izlaziti na različita mesta, razgovarati sa drugačijim ljudima, upuštati se u aktivnosti za koje smo možda mislili da nemamo kapaciteta, dara ili čega drugog. Tek tada kada razne stvari i situacije, iskusimo i prevaziđemo mnoge izazove i sagledamo sebe iz raznih uglova u raznolikim prilikama, moći ćemo da sebe vidimo u pravom svetlu, sa svim svojim potencijalima i bogatstvom koje imamo da ponudimo svetu. Kada sebe upoznamo na ovaj način, onda se osećamo sigurnijim u sebe, više verujemo u sebe i prepoznajemo svoju vrednost. Tada smo slobodniji i da se autentično ponašamo pred drugima, jer smo svesni da imamo puno toga da ponudimo i da nemamo razloga da se povlačimo više nego što bismo želeli ili da se predstavljamo drugačijim nego što jesmo.

            U jedno iskrenoj razmeni ljudi imaju priliku da se zbliže ili da barem čuju nešto sa čim se ne slažu ili nisu znali, pa nauče nešto novo ili sagledaju stvari iz drugačijeg ugla. To ne znači da ćemo se uvek složiti, nećemo, ali ćemo bolje razumevati jedni druge i imati priliku da naučimo novo, da se razvijamo i otkrivamo nove potencijale koji su do tada bili skriveni jer ih poznato okruženje nije pozivalo da se pokažu.

            Izađite iz zone udobnosti, iskusite nešto novo i živite autentično, jedino tako ćete znati da zaista živite. Podvucite crtu odmah i razmislite šta ste bitno učinili za sebe u poslednjih pet godina? Šta je to što biste želeli da učinite, naučite, iskusite a niste do sada?

            Na kraju treba istaći, da nekada ljudi imaju toliko malo vere u sebe, toliko malo samopouzdanja da veruju da nemaju nikakve sposobnosti, nikakve veštine i potencijale da bi imali šta da iznedre i ponude drugima. Ako se zadovoljavate kolotečinom i životom u kome sebe vidite u sivim tonovima, jer ne verujete da možete bolje, dobro je obratiti se psihologu. Njegov/njen zadatak je da vam pomogne da sebe sagledate iz raznih uglova, naučite puno toga o sebi i otkrijete za šta ste sve sposobni, koje sve potencijale imate i posledično podignete kvalitet svog života na jedan viši nivo.

Piše: Ivana Milosavljević
Ivana Milosavljević, diplomirani psiholog sa višegodišnjim iskustvom u oblasti psihološkog savetovanja i vođenja psihološko - edukativnih radionica. 

Kontakt putem koga je moguće zakazati psihološko savetovanje je e-mail adresa milosavljevic.psiholog@gmail.com i telefon 063/74-26-130. 

Više o autoru teksta i aktivnostima koje organizuje možete pročitati na www.radnasebi.wordpress.com www.facebook.com/PsihoEdukativneRadionice

Instagram