Uzmi olovku i piši: Budi snaga i sebi i drugima!

 


Svi vi  imate nešto što biste  mogli napisati, samo neko to dopusti sebi, a neko ubedi sebe da ne bi imao šta pametno izneti u pisanom tekstu. A zapravo istina je sasvim drugačija. Svi vi imate u sebi svoje istine, svoja znanja i iskustva, koja mogu biti vredan podsticaj, inspiracija i snaga nekome. 

Sva vaša životna iskušenja, radosti, porazi, strahovi, uspesi koje imate  u jednom životnom trenutku mogu nekome biti inspiracija da izađu iz nekih okvira i oklopa, da pročiste svoje staze i da shvate da i drugi imaju slične izazove i da rešenje za sve uvek postoji. Jer ako postoji problem, verujte da postoji rešenje. Jedno bez drugog ne ide, ali vi u tom trenutku još niste toga svesni. 



  Često imate osećaj da ste zaglavljeni na nekom životnom polju, bilo da je to u pitanju ljubav, zdravlje, finansije, karijera.., da ne možete ni napred, ni nazad, pričate o tome  i svakodnevno jadikujete. Gde vam je fokus na problemu ili rešenju? Najčešće na problemu. Upravo tu grešite i to  odmah menjajte. Ako fokus premestite na iznalaženje rešenja, otvaraće vam se putevi, pojavljivaće se ljudi  i dolaziće ideje koje su vam potrebne. Samo tako se ide napred.

  Često vi sami ne vidite put, kako dalje, da li ima izlaza, ali upravo tuđa iskustva i tuđa priča da su uspeli je ono što vam može dati snagu i veru da i vi to možete. Također često niste u stanju da sami  pronađete pravi put, put koji vodi do rešenja. Tuđa priča, može da bude nekada vaš  blagoslov, da i dalje nastavite da koračate, i ne odustajete. Jer ako je samo jedan čovek uspeo da izađe iz situacije u kojoj se danas  vi nalazite, znači da puta ima, da je put prokrčen i da se njime može.
   Pričajte, pišite kad god ste inspirisani, jer nikada vi ne znate da li baš vaš tekst, danas, nekome može da bude svetlost na kraju tunela, nekome spas, inspiracija, snaga, podrška, ali isto tako u  nekome vaš post  može izazvati bes, ljutnju i uvređenost. Sve za svakoga ima, šta ko bude tražio naći će. To vas zapravo i ne treba da brine, jer vaše su namere bile jasne, a to kako će ko tumačiti neko to što pišete nikada nije do vas, do njih je. Tako da svaki dobijeni komentar ispod vašeg posta, ne tiče se vas i nije upućen vama i ne doživljavajte ga lično. Svaki komentar je zapravo slika stanja misli, stanje emocija i osećanja, kao i nivoa svesti  osobe koja ostavlja komentar.
   Zahvalite se na dobrim rečima, to vam govori da vas prate ljudi koji su negde sličnih vibracija kao i vi, zahvalite se što vas prate ljudi koji se ne slažu sa vama, jer znajte da su oni spremni da uče, jer su tu i čitaju to što pišete, ali oni trenutno, još nisu svesni toga. Zahvalite se i za one koji čitaju to što pišete, ali ne ostavljaju komentar, jer njih je najviše. Oni uče ili se podsećaju onoga što već znaju, ali su pomalo zaboravili, zahvaljujući vama i vašim pričama.
   Lično, tako doživljavam sve vaše komentare. Volim ih i radujem se svakome. Svaka vaša reakcija je za mene vredna i poštujem je, jer je deo vas, deo vaše ličnosti i odraz vaše svesti. Hvala vam što ste tu, javno ili pak manje javno, onako iz prikrajka, sa strane, što letimično bacite pogled na to šta pišem, možda to volite i mrzite u isto vreme. Mislim  na vas  i radujem se baš vama jer stidljivo učite život, i to su možda vaše borbe, možda je i tako lakše ili tako mora. Ljubim vas sve, skrivene, otvorene, pričljive ili ćutljive, sve vas zajedno volim i pozivam da pišete, jer svačije iskustvo i priča, nekome može da služi, koristi i povrati veru koja se  povremeno gubi na putu ličnog rasta i rada na sebi. Isto kroz pisanje, pomažete i sebi, podsećate sebe, jačate svoju veru, podešavate svoju vibraciju na dobre frekvencije gde se i lepše i lakše živi i uživa u životu.
  Zapravo mi pisanjem spajamo olovku i podsvest  i na taj način dolazimo do mnogih spoznaja, koje bi se izgubile u mnoštvu izgovorenih reči. Te spoznaje do kojih, reklo bi se dolazimo spontano, su duboko skrivene u nama. Tako bivaju zapisane, zatočene i trajno zabeležene, a samim tim mi jasno vidimo kakvo je stanje naših misli i nivo naše svesti. Tada znamo gde smo i odakle treba da se krene. Šta to što je dobro i šta je to na čemu treba da se radi. Zapisane vaše misli, ostaju kao trajni, dobar, jasan, vredan, podsetnik vašeg postojanja na ovoj planeti i možda nekome inspiracija za nove korake u životu.


Piše: Gordana Maksimović

Ja sam Gordana Maksimovic, po vokaciji sam dipl.defektolog, master logoped, motivaciski govornik i life caoch. Sve to zajedno,čini divan sklad kako u poslovnom, tako i u privatnom životu.Inače autor sam jednog jako praćenog bloga, kao i You Tube kanala "MIRIS POZITIVNOG DUHA i facebook-stranice, koji su jako motivirajući i inspirišu me da dalje radim,objavljujem i produbljujem svoja znanja,sa željom da sve to podelim sa vama .Nadam se da ćete u svemu što pišem prepoznati moju želju,da shvatite koliko je ovaj život vredan i koliko ga možete lepo živeti.Ja živim svoju bajku i uživam u njoj.Želim vama vašu bajku ali tu bajku kreirate vi sami.Želim vam,da vaša kreacije bude vaš izbor,da vaša životna priča i vaša realnost postane vaša bajka.Jer život zaista jeste bajka ...a mudra i pametna žena prvo radi na sebi da bi i ona i svi oko nje lepo živeli i uživali. 



Instagram