Kako reći "NE" bez da drugu osobu povrijedimo i uvrijedimo?



Mnogi ljudi imaju problem sa tim da odbiju druge ljude kada im nešto ne odgovara. Čak i oni ljudi koji nam deluje stabilno, sigurno i koji se asertivno ponašaju u različitim životnim situacijama, ponekad mogu zapasti u različite zamke i ‘’pecaljke’’ psiholoških igara i različitih komunikacionih stilova, i ući u pasivno ponašanje. 
Između ostalog jedna od odlika pasivnog ponašanja jeste i velika teškoća da se odbiju stvari koje nam suštinski ne odgovaraju, koje nisu u skladu sa našom ličnošću, željama, potrebama ili interesima. 



Tako dolazimo do osobe koja hronično udovoljava drugima, uvek je tu kada njima zatreba na usluzi, na raspolaganju, a sama se sve više oseća nesigurno, nevoljeno, iskorišćeno, izmanipulisano i često sa raznim telesnim tegobama. 

Na terapiji sa ovakvom osobom otkrivamo da nema samopouzdanja, da se oseća kao da gubi sebe, a neretko i ima visok stepen ljutnje i besa prema životu i drugim ljudima, oseća da daje više nego što joj se pruža. Na pitanje kako se ona ponaša u odnosima, gotovo uvek se javlja rečenica: ‘’Ja ne umem da kažem ne, ne umem da odbijem, uvek sam tu za sve, a za mene niko nikad’’. ‘’Pa, jel tražite da neko bude tu za vas?", dobijamo odgovor: ‘’Ne’’. 
Kako dolazi do ovoga da ne umemo da kažemo ne?

Grubo rečeno, mogli bismo kazati da  smo svi rođeni sa sposobnošću da se izborimo sa svoje pravo, a to je pravo na naše mišljenje i jasno zastupanje istog u skladu sa našim potrebama. Svako ko je proveo par sati sa malim detetom zna o čemu govorim. 

Dete jednostavno nema problem da odbije ono što ne želi ili što mu ne odgovara. 

Međutim, vaspitanjem učimo da je nepristojno reći ne, da se to ne govori baš tako,  da je to znak agresivnosti i neljubaznosti, da će povrediti ili uznemiriti druge ljude i učiniti da budemo odbačeni od njih, da ‘’ne’’ znači da nas više neće voleti, da možemo učiniti nekome uslugu, jer nam neće spasti kruna sa glave (iako se to nekada kosi sa nekim našim osnovnim principima) i sl. Jedna od najpogubnijih poruka koje dobijemo vaspitanjem i odrastanjem  (često nesvesno i nenamerno, jer se to prenosi generacijski) jeste  da odbijanje znači da te više neće voleti (ili prouzrokovaćeš konflikt, koji vodi u raspad nekog odnosa). 


Zbog toga mi odrastamo u uverenju da svima budemo tu i da svaku moguću situaciju koja iole naliči na konflikt ‘’peglamo’’, jer u suprotnom gubimo ljubav. 

Ovakav obrazac ponašanja je izuzetno čest i vodi direktno u poziciju žrtve i odličan je teren za emotivnu manipulaciju. U nastavku teksta ću se pozabaviti načinima kako možete reći ne. 

Načini kako možemo reći ne

  Pre svega važno je znati da drugi ljudi imaju pravo da pitaju (kao i vi), ali i imaju pravo da budu odbijeni (kao i vi) i da Ne, znači odbijanje nekog zahteva, ali ne i osobe. Ukoliko je odnos zreo i stabilan, ne može izazvati negodovanje, ljutnju, ali ne i trajni prekid odnosa. 

  1. Direktno Ne. Neko vas nešto pita i vi ne želite to da uradite, jednostavno kažete ne, bez opravdavanja. ‘’Da li želiš da ideš sa nama u subotu u bisokop?", "Ne’’. 
  2. Reflektivno ne. Uključuje vaše uvažavanje zahteva i osećanja druge strane. Npr. ‘’Znam da želiš da razgovaraš sa mnom o organizovanju putovanja, ali danas ne mogu." Ili,  ‘’Znam da želiš da dođem danas, bаš lepo od tebe, ali ne mogu zaista’’. 
  3. Razložno ne. Dajete kratak i objektivan razlog svog neprihvatanja. ‘’Ne mogu danas da dođem kod tebe, jer moram da završim izveštaj’’. 
  4. Ne koje otvara vrata. Ovde odbijate, ali otvarate vrata za buduće da. ‘’Ne mogu ići danas, ali mogu neki drugi dan ove nedelje. Kako ti se to čini?’’
  5. Pokvarena ploča. Držimo naše mesto i ponavljamo jednu te istu rečenicu. 
’Hajde da idemo danas u bioskop. 
‘’Ne bih, hvala ti.’’ 
‘’Hajde molim te, što si takav/va?’’
‘’Ne bih, hvala ti’’. 
‘’Ali danas imamo i popust. Ajde svideće ti se’’. 
‘’Ne bih hvala." I td.

Dakle,  ponavljamo svoju rečenicu dok druga strana ne odustane od svojih zahteva. Ovde je važno da se držimo svoje pozicije i imamo na umu ono što nama odgovara i da ne mislimo smo dosadni, jer je naše apsolutno pravo da odbijemo nešto što ne želimo. 

Reći da na sve, znači ne znati  gde počinje ja, a gde počinje ti, a prirodno je da imamo svoj identitet i da znamo svrhu naših ponašanja i odluka. Zato budite mudri i živite autentično. Za detaljniji rad na sebi na ovom problemu, možete me kontaktirati i uključiti u individualni trening izgradnje samopouzdanja Živeti autentično. 


Pogledajte i video...


Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.

Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji.
Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike.

Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .


Instagram