Rijec psihologa: Kako ne dozvoliti da vas koči perfekcionizam u životu i karijeri?


Dostići ideal savšrenog u svakom pogledu je oduvek bilo nešto čemu je čovek kao ljudsko biće stremio. Međutim, sve je više osoba koje iz preterane potrebe da budu savršene zapravo postaju ono što najviše mrze i ispoljavaju neodgovorna, nesavršena ponašanja. 
Godinama ne mogu da polože neke ispite, ili jedan ispit spremaju mesecima, za važne projekte u firmi ili prezentacije se spremaju do detalja i ne spavaju noćima, tako da na kraju samo čekaju da ta situacija što pre prođe i da odahnu, na sastancima sa partnerima stalno broje negativne strane, telo nikad nije dovoljno lepo i uopšteno sve što rade, nije dovoljno dobro. U nekom trenutku dođu u jednu krizu da više ni ne znaju šta žele ni zašto žele. Savršenstvo uzima svoj danak. Reč je o nekonstruktivnom perfekcionizmu.



Svoje klijente uvek podržavam da teže onome što je najbolje za njih i da nauče da to iz date situacije uzmu, odnosno, da nauče da naprave onaj balans između onoga što dobijaju i gube nekim izborima i da idu u skladu sa tim, da nauče koliko je neki izbor vredan. To se jednostavno uradi posmatrajući razloge koji leže u pozadini onoga što žele. To je konstruktivno stremljenje najboljem-dati sve od sebe, ali moći prihvatiti ako ne dobijemo sasvim gotov i ''savršen''proizvod, ali težiti. I biti zadovoljan kako sve više idemo napred. Nekonstruktivni perfkecionizam obuhvata stalno obavljanje poslova sa zahtevom da moraju biti savršeni i što je joše važnije-baziranje svoje sosptvene vrednosti na tome da li nešto dovoljno dobro uradimo. Ovde nema uživanja u samom obavljanju aktivnosti, već je stalno prisutan imperativ-vredim ako ovo i ovo uradim pefektno. Uz nekonstruktivni perfekcionizam često idu i posledice-kašnjenja sa rokovima, neobavljanje obaveza i sl., ali uprkos tome istrajavanje. Zašto? Upravo iz razloga baziranja sopstvene vrednosti na perfektno obavljenom poslu, izvajanom telu i sl. Cena pefekcionizma je često velika  i može se na mnogo nivoa manifestovati: u pogledu donošenja odluka, odlaganja, usporenosti, potvrđivanja naše vrednosti i sigurnosti, zahteva da se drugi menjaju i sl...


Promena perfekcionizma zahteva kao i svaka promena više nivoa: promene pre svega u sagledavanju sebe i drugih, dakle nivoi mišljenja i u skladu sa tim promene u ponašanju i našim osećanjima. Promene u nivou mišljenja odnose se na uviđanje samosabotirajućih načina razmišljanja, kao što su uviđanje postojanja nekih mentalnih filtera kojima selektivno kupimo samo određene vrste informacija i ne uspevamo da sagledamo širu sliku,  proširivanje koncepta sopstvene vrednosti, pa sve do postavljanja ciljeva u kojima će naši standardi biti razumno visoko, ali ne i nemogući.
Kratak vodič za samopomoć
  1. Odaberite oblast u kojoj želite da smanjite perfekcionizam (posao, studije, veze, organizovanje svog slobodnog vremena, ishrana i td.) Na primer: Biti manje perfekcionsita na poslu
  2. Identifikujte koji je to trenutni nerealistični standard koji održavate (npr. Posao nije odrađen ukoliko svi fajlovi nisu pefektni i na kraju dana uredno složeni)
  3. Navedite alternativni način razmišljanja (Posao može biti odrađen i može biti dobro odrađen, ali ne moraju svi fajlovi biti uredno složeni)
  4. Identifikujte ponašanje na kome ćete raditi (Npr.proveravam tri puta pre nego odem kući i zapitkujem ostale zaposlene da vide da li je sve u redu u računaru)
  5. Identifikujte vremenski okvir i alternativni način ponašanja (proveravam samo jednom pre odlaska, u roku od narednih mesec dana i ove šeme se pridržavam)

Ovo je izvod i kratka forma kako možete sebi da pomognete na jednom ponašajnom planu vezanom za perfekcionizam. Uz ovo poželjno je da otkrijemo kako je došlo do perfekcionizma i da otkrijemo dublje slojeve koji vas ''teraju'' da budete savršeni, a to možemo psihološkim razgovorom, za koji sam vam na raspolaganju i možete mi se obratiti na navedene kontakt podatke.


Pogledajte i video:


Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.

Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji.
Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike.

Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

Instagram