Kako sreća zavisi od emocionlane pismenosti?


Kada bismo pitali ljude šta žele sebi u životu generalno verovatno bismo čuli razne odgovore. Neki bi bili učestaliji od drugih, ali za jedan sam prilično sigurna da bi gotovo svako rekao – da budu srećni.
Kako biti srećan i da li umeju svi da budu srećni?




Jedno višedecenijsko istraživanje je pokazalo da na sreću pojedinca najviše utiče emotivna povezanost sa drugima, kvalitetne socijalne veze. Dakle, oni koji se investiraju u zdrave i duge veze – rodbinske, prijateljske, partnerske… – duže žive, zdraviji su u starosti i srećniji su, pokazuje istraživanje.
Zaključak je – da biste bili srećni, negujte svoje veze sa drugim ljudima.
A šta to znači? 
Da izbegavate sukobe, da ugađate drugima, da zahtevate da oni uvek ugađaju vama, da sebe stavljate na poslednje mesto? Ne. To znači – da treba da izdvajate vreme za ljude koji su vam važni, a ne da posao i druge obaveze uvek stavljate kao prioritet; da umete da date kompliment, ali i primite pohvale; da grlite drage ljude; da se zabavljate, ali i budete jedni za druge tu u teškim trenucima; ne izbegavajte konflikte, već ih pravovremeno i asertivno rešavajte.
 Za sve ovo je jako važno i da poznajemo sebe i da razumemo svoja osećanja. Naše emocije su nam izuzetno korisne jer nam koriste kao pokazatelj šta nam prija, a šta ne. Šta želimo da zadržimo u životu, a čega da se oslobodimo, šta nam smeta i šta nam nedostaje. Kada same sebe razumemo, onda je važno da i te svoje želje komuniciramo dragim ljudima, da bi i oni znali šta nam smeta, ali i šta nam je potrebno.  Nije fer očekivati od drugih da nam čitaju misli i znaju napamet šta mi želimo ili šta nam ne odgovara. Recite „Fališ mi.“ „Uželeo sam te se.“ „Treba mi da me zagrliš.“ „Hoću da više vremena provodimo zajedno.“ „Hajde da isprobamo nešto novo!“ „Osećam se nesigurno.“ „Bojim se.“ „Tužan sam.“ „Pitam se da li sam dovoljno kompetentan.“ „Potrebna mi je tvoja podrška.“
Dakle, za istinsku i dugoročnu sreću je od ključne važnosti da ostvarujemo emocionalnu povezanost sa drugim ljudima. Ali da bismo to uradili najpre moramo da se povežemo sami sa sobom. 
Osluškujte sebe, učite o emocijama i tome šta nam one poručuju, a onda to podelite i sa ljudima koje volite. Na taj način ćete otvoriti zdrav komunikacioni kanal i pozvati ih da i oni sa vama dele ono što osećaju i što im je važno, a to je ono što se zove emocionala povezanost. Morate biti spremni da se pokažete i kao ranjivi i kao slabi, ali i da budete dovoljno snažni i zainteresovani da drugima budete oslonac kakav im je potreban.

Ljudi se često predstavljaju drugima kao nepokolebljivi, apsolutno samouvereni i maksimalno uspešni i zadovoljni svojim životom. Veruju da će takvim predstavljanjem biti dopadljiviji drugima. Da će im se više dopasti, ako ne dele svoje strahove, sumnje i brige. I da, mogu delovati dopadljivije na prvu loptu. Međutim, kada skrivamo ono što smatramo svojom slabošću, tada ostvarujemo samo površne odnose sa drugima, a to nije ono što se zove emocionalna povezanost, već put u usamljenost. Svi imaju nešto oko čega su pomalo nesigurni, nešto oko čega se možda trenutno brinu. Kada pokažete drugima svoju ranjivost, lakše će im biti da se i oni vama povere i otvore. A pokazati nekom poverenje i podeliti nešto važno sa drugom osobom je put u međuljudsku povezanost i osećanje prijateljstva, poverenja i pripadanja. 



Mnogu ljudi toliko sumnjaju u svoju vrednost kao bića, u to da ih neko može prihvatiti i voleti takve kakvi su, da čitavog života kriju jedan deo sebe. Bojeći se da će ih baš zbog toga što oni jesu, drugi odbaciti. Istina je zapravo, da je taj strah posledica projekcije sopstvenog izuzetno kritičkog stava prema sebi. Zato što sebi zameraju neke stvari i neke svoje osobine vide kao neprihvatljive mane, oni očekuju da će ih i drugi tako okarakterisati. To za posledicu ima povlačenje, predstavljanje sebe u drugačijem svetlu, ali i usamljenost, jer osećaju da ni sa kim nisu zaista povezani, jer ih niko zaista ne poznaje. Ako se prepoznajete u ovom poslednjem pasus, potražite psihologa. On/a vam može pomoći da otkrijete odkud potiče takva negativna slika o sebi, ali i  da vam pomogne da upoznate sebe na jedan drugačiji način, da steknete veru u sebe i samopouzdanje, kao i da razvijete emocionalnu pismenost koja će bitno doprineti izgradnji prave povezanost sa drugim ljudima.
Srećan može biti svako, samo ako zna kako.

Uživajte i dozvolite sebi da budete srećni!


Piše: Ivana Milosavljević
Ivana Milosavljević, diplomirani psiholog sa višegodišnjim iskustvom u oblasti psihološkog savetovanja i vođenja psihološko - edukativnih radionica. 

Kontakt putem koga je moguće zakazati psihološko savetovanje je e-mail adresa milosavljevic.psiholog@gmail.com i telefon 063/74-26-130. 

Više o autoru teksta i aktivnostima koje organizuje možete pročitati na www.radnasebi.wordpress.com www.facebook.com/PsihoEdukativneRadionice

Instagram