Kako se oporaviti nakon napada panike?


„O Bože, šta mi se dešava? Srce mi lupa, znojim se, vrti mi se u glavi, gušim se...Hoću li umreti? Da li je ovo kraj?“, misli su mi prolazile glavom munjevitom brzinom dok sam gledala doktora i medicinskog tehničara kako se nešto domunđavaju. 

Mokra, tek oprana kosa kvasila mi je jastuk dok sam sva sluđena ležala u krevetu čekajući da mi gospoda iz hitne saopšte koliko mi je još od života ostalo. „Nije vam ništa. Sve je u najboljem redu. To je „samo“ napad panike!“, odzvanjalo mi je u ušima kada su otišli. Muž je bio na poslu. Gledala sam svoju decu kako me uplašeno gledaju i pitaju se šta mi je. Nije bilo prvi put da mi se ovo desi. Mama mi je rekla da odspavam malo. Ona će paziti na decu. Zaspala sam.


Svi vi koji ste ovo prošli ili još uvek prolazite znate o čemu pričam. Nije to „samo“ napad panike kako neki kažu. Ostali kojima je ovo science fiction niste ni svesni koliko ste srećni. 
Suočavanje sa rečenicom „To je „samo“ napad panike!“ za mene je bilo kako olakšanje tako i nov razlog za brigu. Olakšavajuća okolnost je bila što se od toga ne umire. S druge strane to nije nešto organsko za čega ćemo popiti tabletu i izlečiti se. To je nešto neopipljivo. Hvala Bogu sve je to iza mene. Sve je ostalo u vremenu kada nisam znala šta je dovelo do toga da postanem Zombi!

Počela sam da istražujem o anksioznosti i napadima panike, čitam, slušam, tražim odgovore na milion pitanja. 

Tražila sam uzrok, tražila sam rešenje. U jedno sam bila sigurna. Učiniću sve da me moja deca, muž i roditelji više nikada ne gledaju ovakvu. No dogodilo se ponovo. Ali kada god bi poklekla, dizala sam se ponovo i nastavila da kopam. Znala sam da postoji izlaz iz začaranog kruga. Bila sam u pravu. Što sam dublje kopala sve više sam dolazila do mnogih odgovora. 

Probala sam razne tehnike, razne metode, čitala knjige, pratila razne motivatore. Onda je u moj život je ušao Reiki. Očekivala sam da ću kao Reikista udariti dlanom o dlan i rešiti sve svoje probleme. Međutim nije bilo tako. Prolazila sam kroz faze čišćenja, ponovnih perioda anksioznosti, plača i osećaja nemoći. 

Imala sam mentora, učitelja Reikija, koji me ni malo nije mazio ali je bio uvek uz mene. Kad kažem da me nije mazio mislim da mi nikada nije govorio ono što želim čuti već ono što moram čuti. Put je bio dug ali se videlo svetlo na kraju tunela. 



Sve više sam upoznavala sebe, sve više otkrivala razloge svojih napada i sve više shvatala da mi kreiramo svoj život. Spoznala sam da mi se sve to dogodilo jer sam od sebe i drugih očekivala savršenost, jer sam se nervirala hoću li dobiti posao za stalno, hoću li zadovoljiti očekivanja okoline...Sva ta napetost i stres su me doveli do ruba propasti. 


Rešila sam da stavim tačku na to. Odlučila sam da postavim prioritete. Da verujem u život, u čuda. Da se prepustim i uživam. Počela sam tražiti lepe stvari u onim manje lepim. Uživala u vremenu sa porodicom kada nisam imala posao. Prestala da brinem šta će drugi reći. Postala sam ja važna. 

Moj život je počeo da menja brzinom kojom sam se ja menjala jer sve polazi od nas. Postala sam opuštenija, veselija. Dobila sam poslovnu ponudu koja me jako obradovala. Krenula intenzivnije da pišem, počela snimati videa za You Tube iako sam ranije mislila da nikada neću imati hrabrosti. 

Sada moj život ima smisao, živim ga punim plućima, uživam u njemu. Radim ono što volim, družim se sa ljudima koji mi prijaju, pišem knjigu, vreme provodim smejući se, a paniku i anksioznost sam ostavila iza sebe. 

Zašto vam sve ovo pišem? Zato što vas koji patite od anksioznosti i napada panike najbolje može razumeti neko ko je to prošao. Zato što hoću da vam poručim da je moguće izaći iz ljušture. 

Moguće je verujte mi iako će vam mnogi tvrditi da je nemoguće i da se sa tim živi. Nije tačno. Ako sam mogla ja, možete i vi. Samo donesite odluku. 

Trgnite se iz sna. Prestanite se plašiti. Osvestite da imate „problem“. Prihvatite ga a onda se uhvatite u koštac sa njim. Ne dopustite da panika kontroliše vaš život. Vi kontrolišite nju. 

Postanite svesni da ona dolazi od misli, od kreacije koju stvorite u svojoj glavi. Ona dolazi od stalne tenzije, napetosti i straha. Od neiskazanih emocija. Otpustite sve to. Pokušajte udahnuti duboko, osvestiti svoju okolinu, osvestiti trenutak u kojem ste. Jer ako ste ovde i sada onda nema panike. Panika je negde drugo. 

Meditirajte, šetajte, slušajte muziku, smejte se. Radite ono u čemu uživate, okružite se pozitivnim ljudima, verujte da se sve uvek dešava za veće dobro. Ako vam dođe da plačete, vi plačite. Isplačite se, nije sramota. A onda se setite koliko ste srećni i zahvalite se na tome. Uživajte u životu jer on je jedan.


Piše: Tijana Mihajlović

Tijana Mihajlović je majka, supruga, učiteljica, bloger, You Tube-r, Reiki praktičar, iskren prijatelj i još mnogo toga. Majka dva divna dečaka, supruga svoje prve ljubavi, ponekad tužna, ponekad radosna, ali uvek dignute glave i pozitivna. Uživa u prvoj jutarnjoj kafi, pisanju, dobroj knjizi, meditaciji, vremenu provedenom s decom, sunčanom danu, životu... Kada piše, tada je na svom terenu. Voli da kroz svoje spoznaje i iskustva motiviše ljude i to radi putem svojih tekstova i video snimaka. Želi da svojim postojanjem na ovoj planeti da svoj doprinos, motiviše ljude i učini svet lepšim. Pratite Tijanu: You TubeFacebookblog.

Instagram