Savjeti psihologa: Kako prevazići tremu pred važne životne događaje?




U svim svojim tekstovima koji se tiču neke emocije pre svega ističem da emocije generalno imaju vrlo važnu ulogu i da ih ne treba zanemarivati koliko god nekad neprijatne bile. Jedno od neprijatnih osećanja o kome se često govori je trema. Ona se javlja u različitim situacijama, ali mahom govorimo o javnim nastupima i polaganju ispita. 







Opšte važeće pravilo, da biste neprijatelja pobedili, potrebno je dobro ga upoznati, pa krenimo od toga šta je trema i kada je osećamo…

 “Trema je vrsta straha koji se oseća u vezi s nekom određenom  budućom situacijom za koju subjekt procenjuje da prevazilazi njegove sposobnosti.“ 

Milivojević, Zoran (2007): Emocije, psihoterapija i razumevanje emocija

Dakle, ovo je osećanje koje je uvek u vezi sa situacijom koja tek treba da se dogodi i uključuje našu procenu da izazovu koji će nam ta situacija doneti, nismo dorasli. 

Dalje razmatranje ove procene i same prirode emocije treme nam govori o tome da li je osećanje koje osećamo adekvatno ili ne.

(NE)ADEKVATNA TREMA


Naime, da bi trema bila adekvatno osećanje u određenoj situaciji, mora da ispunjava neke uslove:

·         objektivna procena pojedinca da nije dovoljno spreman za predstojeću situaciju,
·         intenzitet treme odgovara stepenu (ne)spremnosti,
·         trema nas pokreće da se angažujemo u što boljoj pripremi,
·         trema dovodi do odustajanja, ako čovek realno nije spreman da se suoči sa predstojećom situacijom.

Dakle, ako zaista nismo naučili predmet dovoljno za šesticu, ok je da odustanemo od polaganja ispita u ovom ispitnom roku; OK je da imamo malo tremu taman toliko da budemo budni i spremi na akciju (psihičku ili fizičku – zavisi kakav izazov je pred nama) i sl.

Iz ovoga je jasno da i stimulativna (ona koja nam povećava budnost i fokus na dati sadržaj) i inhibitorna trema (koja nas parališe i podstiče da napustimo neprijatnu situaciju) mogu biti adekvatne, ako im je prethodila REALNA procena naše spremnosti za predstojeći ispit/nastup.




Važno je istaći i to da mnogi ljudi sebi postavljaju nerealno visoke zahteve, da ne dozvoljavaju sebi da pogreše i da se jako boje bilo kakve kritike i nesimpatisanja od strane publike. 

Ovo je najčešće u vezi sa uslovljavnjem prava na samoljubav i ljubav, drugim rečima, neki ljudi veruju da vrede i zaslužuju tuđu ljubav samo dok se iskazuju kao savršeni, a da bi svako negodovanje i neuspeh bio dokaz njihove manje vrednost, te iz tih razloga bivaju prestrogi prema sebi i svaku ispitnu situaciju doživljavaju kao katastrafolanu i doživljavaju neadekvatnu tremu. 

Ako se prepoznajete u ovom poslednjem pasusu, moja je preporuka da se obratite psihologu koji će vam pomoći da sebe sagledate na realan pozitivan način i da naučite da sebe prihvatate i volite autentične takve kakve jeste. 

To ne znači da nikada više ne biste imali tremu pred važne životne događaje, već da će trema biti mnogo manja, a vaša slika o sebi samima neće presudno zavisiti od ishoda “kritične” situacije.


Piše: Ivana Milosavljević
Ivana Milosavljević, diplomirani psiholog sa višegodišnjim iskustvom u oblasti psihološkog savetovanja i vođenja psihološko - edukativnih radionica. 

Kontakt putem koga je moguće zakazati psihološko savetovanje je e-mail adresa milosavljevic.psiholog@gmail.com i telefon 063/74-26-130. 




Više o autoru teksta i aktivnostima koje organizuje možete pročitati na www.radnasebi.wordpress.com www.facebook.com/PsihoEdukativneRadionice

Instagram