Veze bez seksa?!


Biti psiholog je odgovorno zanimanje. To u potpunosti shvatimo tek kada krenemo da radimo sa ljudima i da slušamo njihove različite životne priče, probleme, teškoće, dileme i da time što njima pomažemo da nađu pravi autentični put, zauvek menjamo sebe. Stoga mislim da to šira javnost treba da zna, a i stručnjačka, jer to znači neprestani, ali zaista neprestani rad na sebi i razmišljanje. 





Pošto imam čast da sam stalno u komunikaciji sa ljudima, shvatila sam da je deo mog životnog puta i da obrađujem pisanim putem teme koje mi upadaju u oči. 
Jer psihologija je ništa bez života, a život bez psihe ili bez duše, je jedan vrlo mučan život i na momente besmislen. Isto tako kao i ljubav bez seksa, i seks bez ljubavi. 
 Pre svega, seks predstavlja način komunikacije i nije isključivo odraz našeg telesnog. Naše telo je u službi komuniciranja naših psiholoških potreba...pa stoga u seksu često imamo pokazivanje dominacije, potčinjavanje, agresivnost kao vid kažnjavanja sebe ili partnera za nešto...
Seks predstavlja poruku koju prenosite partneru bez reči. Poruka može biti ‘’Hajde da zatrpamo probleme!; "Hajde da odložimo njihovo rešavanje!"; "Hajde da iskažemo ljubav!"; "Sa mnom si sigurna/siguran."; "Hajde da se zabavimo!"; "Ti si tu da zadovoljiš mene!"; "Hajde da se povežemo..." i td. 
Seks može biti i distrakcija od bolne stvarnosti sa kojom ne možemo da izborimo ili želja da se prepustimo i oslobodimo. 
Poruke su brojne, a kada nema seksa u jednom odnosu, koja je to poruka? (ovde govorim o psihofizički zdravim osobama sposobnim da se seksualno angažuju, bez prethodne istorije seksualnih i drugih problema).
Odlučila sam se za ovaj članak pre svega jer sam već zaista priličan broj puta čula kako ljudi žive u Instagram ili Fejsbuk srećnim vezama, a onda svako od njih ima svoj zasebni život, u kome nema istinske bliskosti.  

Kada nema bliskosti, to se nekako prvo reflektuje na seksualnom životu partnera... 

U pitanju su osobe od 25 do 40 godina starosti. ''Dečko mi je divan, ali seks za dve godine smo imali jedno četiri, pet puta. 
''On će biti divan otac mojoj deci, dobar je prema meni, ali seks nemamo već više od pola godine. ''  
"Sviđa mi se kolega sa posla, ne znam šta ću učiniti, ali između nas više nije kao pre...''  
"Moja žena je stvarno super, i prema deci je odlična majka, ali ja ne volim. Mislim da je nikada nisam voleo. Seks više ni nemamo...''  i sl. 
Ovo su samo neke izjave klijenata, ili ljudi koji mi nisu uvek bili klijenti, ali su osetili dovoljno poverenja i potrebe da mi se povere. Na moje pitanje ‘’Zašto ste sa njim ili njom?’’, oni uglavnom odgovaraju: ’Zbog dece’’, ili bili su dugo u vezi, pa je logičan sled bio brak, bilo je vreme za decu, ili vremenom smo se otuđili...

Stalno iznova i iznova, pokušavam da se uživim na trenutak u kožu tih ljudi, da osetim ono što oni osećaju... 

Uh, mora da je mučno živeti sa nekim samo iz navike. Sanjati o nekom drugom, sanjati o lepšem životu, a nemati snage da taj isti život realizuješ. Ili da probaš da ga realizuješ,da uhvatiš ono što te zaista čini sretnim. U čemu je problem? 

Socijalne norme? Da li su i dalje socijalne norme ono što nas definiše? Izgleda da jesu i to prilično. Izgledamo pomalo i jadno kao to društvo koje želi da prigrli sve savremene trendove, zaboravljajući ko smo zaista. A bez toga da znaš ko si ti, ne možeš praviti odgovorne izbore. 
Ok, dobro, ne možemo reći da su socijalne norme uvek te koje nas stežu. Međutim čak i da ne mislite tako, gde god se okrenete, one će da deluju na suptilnom nivou. Slow age preparati namenjeni ženama ukazuju na prolaznost lepote, a singl ljudi postaju na izvestan način izopšteni, jer je uvek sve za dvoje. 
Ako ste sami, u nekim godinama, postavlja se pitanje, zašto ste sami. Jer sve što je valjalo se probralo? 
Stoga je mnogo lepše udati se ili oženiti, jer bi bilo dobro, ili ne raskinuti svoj nefunkcionalni istrošeni odnos, i imati sa strane ljubavnika/ ljubavnicu. 
Taj neko sa strane obično ne želi ništa trajnije, a i ako želi, u velikom procentu slučajeva ne ostane zadovoljen. I tako se stvara klima normalnosti...normalno je imati više žena/muškaraca u isto vreme, normalno je biti u vezi bez seksa, normalno je imati seks bez emocija, normalno je razdeljivati nedeljivo...ovaj mi je za intelektualnu stimulaciju, ovaj za seksualnu, ovaj za finansijsku...
Čovek više nije čovek i ne koristi svoju svest za ono što može, već se vodi isključivo strastima i ličnim koristima. 
Ako ste dospeli na terapiju, mislim da smo već obrađivali ta pitanja, a za vas koji niste, pitajte se šta je ono što želite, koja je svrha vašeg života? I nemojte reći deca. 

Deca imaju svoj životni put, i sačinjavaju veliki deo našeg života, ali vaše dete ima svoj put, vi imate svoj...Šta je vaš životni put i zašto ste ovde? Život je dar, šta činite sa njim? 





Da li se toliko plašimo samoće? Da li će nas ona zaista ugušiti i obaviti svojom težinom ako budemo sledili sebe? Ne verujem. 

Mislim da samoća nosi odgovore i da samoća nosi  ogledalo našeg najdubljeg, skida idealizacije i stvari se ukazuju onakvim kakve jesu. Moraš da staneš ispred sebe i da kažeš ko si. Da kažeš šta želiš. Da priznaš. Kao u anonimnim alkoholičarima. Ja sam taj i taj i alkohočar sam. Šta si ti, šta te definiše i pokreće?  Ipak ljudi biraju lakšu opciju. Da pobegnu od sebe. 

Jedina stvar od koje ne možeš pobeći si ti. Međutim možeš pobeći od posledica kada ideš jednim životnim putem koji suštinski nije tvoj. 

U redu i to su životne lekcije, ali ja verujem da imamo mogućnosti izbora ako se suočimo sa istinskim delom sebe. Jedan od ciljeva terapije je i da upoznate sebe i da shvatite zašto nešto radite i koliko je to dobro za vas. A izbori su samo vaši...nastaviti starim ili novim putem. 


Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.

Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji.
Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike.


Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

Instagram