Šta je stvarni uzrok paničnog napada i ubrzanog rada srca?

image source

U psihološku ordinaciju dolaze ljudi sa različitim problemima. Međutim sve više je onih koji dospevaju kod psihologa onda kada dobijaju jasne signale iz tela da nešto nije u redu, a medicinski izveštaji govore da su kompletno zdravi i da su njihove tegobe psihičkog tipa, odnosno, da mi nismo hteli da obraćamo dovoljno pažnje na neke sadržaje koji su morali na izvestan način da se kanališu. 

Dakle reč je o važnim porukama koje žele da nađu svoj put. Kao što imamo snove i neke snovi koji nam se ponavljaju i time žele da nam skrenu pažnju na neke nesvesne sadržaje, tako imamo i telesne simptome koji su ustvari samo prenosnici onoga što naša psiha želi reći. U ovom tekstu, kratko ću izložiti neka naučna i lična zapažanja vezana sa problem srca. 
Zašto sam odabrala baš srce? Pre svega jer je najčešći  simptom koji se javlja u psihološkoj praksi (pored gastričnih tegoba). 
Obično osoba dođe sa simptomima ubrzanog rada srca, srca koje poskakuje, treperi, igra, srce koje se čuje, bubnja i na neki svoj, specifičan način, onemogućava osobu da se usredsredi na redovne obaveze i da nastavi adekvatno svoj život. Dakle, srce stalno opominje da je ono tu. 



S obzirom da se dešava nešto što se nije dešavalo ranije, osoba pre svega misli da joj preti neka srčana bolest ili infarkt i usled toga živi u stalnom strahu. Kod jednog broja taj strah se otkloni jednostavnim pregledom kod kardiologa, gde se obično utvrdi tahikardija koja ne zahteva terapiju ili zahteva terapiju po potrebi, a kod drugog broja osoba intenzivno počinje da se opseda telesnim simptomima i da na taj način razvija strah od moguće smrti, na koji se najčešće u toku rada i usmeravamo. 

Opšta slika ide negde u prilog pojačanoj anskioznosti i problematici paničnog napada. 
Ipak, panični napad predstavlja vrh ledenog brega, odnosno, posle prve pomoći i stabilizacije, važno je baviti se pitanjima zašto je došlo do panike i koji je deo tela najviše pogođen tom intenzivnom anksioznošću i panikom. 

Srce je jedan od glavnih organa našeg tela, vitalni organ, zadužen za život. Dakle, kao da nešto zaista ugrožava vaš život i toliko je jako da preti da vas zbriše i preti vam vašim ličnim nestankom. Šta toliko ugrožava vašu egzistenciju i šta je toliki kamen spoticanja? Očigledno se radi o nečemu vrlo preplavljujućem i nečemu što nikako ne možete da podnesete…

To su najčešće neka osećanja koja su ili situaciono izazvana ili vas prate još ranih dana (na primer, skori gubitak neke važne osobe, raskid veze u koju se mnogo ulagalo, gubitak posla, promene u ličnom životu, preseljenje u drugu zemlju itd). Strah od smrti često može biti strah od prepuštanja i ‘’slobodnog padanja’’, slobodnog hoda kroz život, strah od napuštanja i strah od samoće. 

Strah od smrti uglavnom, u većini slučajeva, nije jednodimenzionalni strah, već je najčešće definisan u našim glavama kao takav. 

Dakle, srce vas upozorava da je u redu da se bavite nekim osećanjima koja ste zakopali negde u sebi i ona se javljaju…kao pusliranje, kao bubnjanje, kao treperenje, kao srce koje se čuje. 

‘’Hej, ne možeš ovo sakrivati više, ne možeš da se ovim ne baviš važno je!’’. 
‘’Pući će mi srce!’’
-Od čega? Od tuge



Toliko je nešto jako da preti našoj egzistenciji. Stoga, bavite se vašim emocijama. Upućujte ih na pravu adresu. Plačite kada vam se plače. Ono što osećate ne možete staviti pod tepih i praviti se da ne postoji. Ta strategija nije dostojna čoveka koji ima dušu. Emocije su glas vaše duše, šta ćete s tim? Simptom postoji i onemogućava vam život, sve dok ne počnete da se bavite njegovom simbolikom.

Nekada klijentima izložim sledeću postavku stvari, kako bih ih stabilizovala i olakšala bavljenje psihičkim, uz to da se ne fokusiraju previše na telesne simptome. 

’’Recimo da ste zajubljeni u nekoga, jel tada čujete vaše srce? Svi kažu- DA!’’ 
"I jel' vam to prijatno?’’…
’’Pa jeste..." (neki kažu i da nije previše neprijatno, iako nije ni baš prijatno). 

Eto i tada nam srce javlja da je u pitanju neka za nas važna osoba ili je u pitanju za nas važan događaj. Ali time se ne bavimo, jer se fokusiramo na osobu preko puta nas ili ono što želimo da joj saopštimo. Stoga… pustite srce da kuca, jer je to odraz živog čoveka, a vi se pitajte zašto?

Pogledajte i video na temu:

Istinsko zaceljenje nećete dobiti benzodijazepinima već suštinskim bavljenjem sobom i svojim osećanjima, svojom psihom odnosno dušom. Pišite dnevnik. Popričajte sa nekim koga smatrate mudrim, potražite psihologa…izlistajte više opcija za neki problem. I prepustite se. To je jedini recept za ovozemaljski život. 

Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.

Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji.
Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike.



Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

Instagram