Kako pobediti strah od promene i početi živeti život punim plućima?

10:40


Strah je emocija koju su mnogi od nas iskusili. Dovoljno je da smo se nekada kasno vraćali mračnom ulicom, pa iznenada iza ćoška izbio neki pas ili mačka i da nas je to uplašilo i prenulo iz nekog uobičajenog toka misli. U ovom slučaju strah je imao funkciju adaptacije odnosno prilagođavanja na potencijalnu opasnost i u skladu sa tim nam je i pripremao telo za moguću borbu. 

Sa ove tačke gledišta strah je korisna emocija i omogućava nam da se pripremimo za nešto neprijatno i suočimo sa tim. Međutim mnogo puta nas preplavi strah od promena i na način koji često nismo svesni može da nas sabotira i utiče na terapijski proces, jednom rečju, ne koristi nam i ni na koji način nas ne adaptira.
Često puta se dešava da u terapijskom procesu osobe koje dolaze imaju težnju i zahteve za sigurnošću i za izvesnošću. Čak iako znaju da neke njihove tegobe ili simptomi čine život težim, neprijatnim, vidno im otežavaju socijalno funkcionisanje, to okruženje, neprijatna osećanja su im poznata voda koju gaze i sa tim su jednostavno ‘’srasli’’,  srodili se, navikli. Na jedan rezigniran način prihvataju svoja stanja i kao da su učaureni u svojoj ljušturi iz koje je teško pokrenuti ih. Njihove tegobe sačinjavaju njihov život i predstavljaju način adaptacije i funkcionisanja. 
Plaše se da će ako napuste simptome doživeti mnogo veću neprijatnost, a potcenjuju svoje mogućnosti suočavanja sa postojećom promenom
Zbog toga im izgleda lakše i jednostavnije da ostanu sa svojim teškoćama i ne menjaju ništa. U ovakvom stanju ljudi mogu provesti mesece, pa čak i godine, zapravo sami sebi sabotirajući napredak i održavajući postojeći problem.  
Da bismo rasvetlili zbog čega se ovo dešava, potrebno je da se osvrnemo kakvo značenje ima sama promena za osobu. Promena je najčešće u ovakvim slučajevima nešto nepoznato, nešto sa čime se ne možemo snaći ili nešto što predstavlja preveliki izazov za koji mislimo da nismo dorasli. 
Ovde moram naglasiti da je u velikom broju slučajeva osoba sklona preuveličavanju nepoznate situacije i potcenjivanju sopstvene sposobnosti. Čak i ako jeste izazov veliki, za osobu je značajno da počne da se suočava i prestane negovati izbegavajuće ponašanje i time doprinese razvoju ličnosti. Važno je napomenuti, da neki simptomi, kao na primer, stidljivost, strah od javnog nastupa, imaju zaštitničku ulogu
Oni štite osobu od potencijalnih neuspeha (na primer odbacivanje, nemogućnost ostvarivanja emocionalnog kontakta, ili javni nastup u kojem bi se na neku grešku publika nasmejala). 
Napuštanje simptoma straha za njih bi značilo rizikovati moguće neodoboravanje ili neuspeh, što je mnogo gore nego nošenje sa samim simptomima stidljivosti, anksioznosti ili panike. Jednom rečju značenje koje se ovde pripisuje promeni jeste potencijalno ugrožavanje sopstvenog samopoštovanja, tako da izbegavanje suočavanja i promene ovde osobi na neki način neguje lažnu sliku o sebi. Dakle, joše jedno značenje promene jeste i otkrivanje u potpunosti samog sebe i omogućavanje da se sagledamo u realnom svetlu. 
Kako bismo sebi pomogli, potrebno je da osvestimo zašto se plašimo promene i šta promena znači za nas. 
Prvi vid promene jeste realno imenovanje problema koji imamo i sticanje uvida u ono što se dešava. Sledeće jeste zapitati se sasvim jednostavna pitanja: Da li želite da zauvek imate te simptome? Kako će vaš život izgledati za 10 godina od sada? Šta radite da sebe unapredite? Da li vam je nekada dosadno i da li imate utisak da više ne možete tako kao do sada? Kako će vaš život izgledati ako sve ostane isto kao i do sada? 
Odgovori na ova pitanja mogu vam brzo pomoći da osvestite šta se nalazi ispod vašeg straha i da vas motivišu da preduzmete nešto. Bilo šta je bolje od ništa. 


Pogledajte i video:


Ne plašite se promene. Promenite strah.
Jedina konstanta u našem životu je promena.


Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.

Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji.
Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike.




Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

Mogli bi vam se svidjeti i ovi članci

0 komentari