Bojanje mandale: Kreativni način opuštanja


Veliki broj ljudi kada se obraća psihologu to čini iz osećanja napetosti, tenzije, besa, odnosno osećanja koja sama po sebi nisu prijatna i koja osobu ne dovode do željenog cilja. Obično je prvi cilj osobe kada je upitam na čemu bi želela da radi, cilj da se oslobodi tenzije i da dođe do olakšanja. 
Neretko uz pratioce anksioznosti, često imamo propratne simptome nesanice, nedostatka koncentracije, gubljenje niti pri razgovoru i sl. Za one kojima odgovaraju takvi načini opuštanja, više puta sam predložila jednu novu-staru tekovinu a to su bojanke za odrasle.


Bojanke sa odrasle nisu tekovina novog doba. Njih je koristio u svom radu i Karl Gustav Jung, smatrajući da će bojenjem i crtanjem mandala ljudi dolaziti do konakta sa svojom podsvešću i da će tako uspevati da osveste nesvesne sadržaje. Osvešćivanje nesvesnih obrazaca Jung je smatrao izuzetno bitnim, pa otuda i njegova čuvena krilatica ''Sve dok nesvesno ne psotane svesno, zvaćemo ga sudbinom''. O značaju crteža i boja ukazuje i korišćenje crteža u psihodijagnostici kao legitimnog načina upoznavanja nečije ličnosti.  U jednom periodu, bojanke su se smatrale isključivo aktivnošću koja je rezervisana za decu, sve dok se u u nekom momentu nisu popualrizovale širom sveta i kao aktivnost koju mogu i odrasli upražnjavati.  

Ukoliko ste nekada posmatrali dete koje boji, mogli ste primetiti da ono izgleda utonulo u sadržaj koji je ispred njega, odnosno, da je fokusirano, a ukoliko to stalno praktikuje njegova globalna koncetracija se povećava. Isto se dešava i sa odraslima koji to rade, a istraživanja su ukazala da bojenje ima slične efekte na nas kao i meditacija-dakle, misli nam postaju bistrije i fokusiraniji smo.
 S druge strane, fiziološki prilikom bojenja angažujemo i desnu moždanu hemisferu, koja je često u svakodnevnom životu zapsotavljena. Ubrzani tempo života i osvrt na materijalističko, angažuju nam više levu hemisferu, koja je negde grubo rečeno racio, dok je desna hemisfera kreativnost koja negde ostaje zapostavljena. Bojenjem možemo izbalansirati rad naših hemisfera, a poboljšanje kreativnosti se može odraziti i na naš svakodnevni život i na posao (setimo se da kreativnost nije samo kako složiti neke boje, već i kako osmisliti rešenje nekog problema, organizovati neku aktivnost na poslu, osmisliti svoje slobodno vreme i sl.). Moderni tempo života i usmerenost isključivo na socijalne mreže i beskrajno skrolovanje po istim, vrlo često uvodi osobu u stanje apatije i onemogućava da pronalazi nova rešenja problema. Isključivim radom jedne strane našeg mozga, često ne možemo da dođemo do produktivnih rešenja.
 Još jedan razlog da koristite bojanke jeste ukoliko želite da se na trenutak opustite i vratite u bezbrižni svet detinjstva i uopšte povežete sa svojim unutrašnjim detetom, koje uvek treba da postoji u određenom obliku u nama. Ono predstavlja kapacitet za spontatnost, bliskost, zabavu,životnu radost i smisao, što je opet savremenim načinom života zapostavljeno. Kako biste svoju kreativnost podigli na viši nivo, možete odabrati bojanke koje vam omogućavaju da docrtate neke elemente, a ne samo da bojite. 
Takođe bojenje vrlo sitnih elemenata omogućava da probate da na kreativan način koristite vreme pred spavanje ili da vam pomogne ukoliko imate problem sa uspavljivanjem. Najčešći problem kod nesanice jesu neproduktivne misli i katastrofične interpretacije događaja pred spavanje koje osobu razdremaju i onemoguće je da utone u san, tj. da se fokusira na svoja čula, što bojenje u potpunosti omogućava. U početku može biti poteškoća,prvih par minuta, a kasnije uz motivaciju možemo utonuti u neki novi svet i pustiti misli koje nam ne pomažu i uvode nas u neprijatne i nekonstruktivne emocije. 

Ukoliko želite da isprobate neki novi metod i da probate da doživite svet i vas na drugačiji način, za početak to možete učiniti kreativnim bojenjem. Istraživanja pokazuju da postoje benefiti usled kontinuiranog upražnjavanja ove aktivnosti, a na vama ostaje da probate i vidite koliko vama to menja percepciju. Promena ipak dolazi promenom opažanja stvarnosti.


Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.

Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

Instagram