Želite li pobjeći od svog života?


Koliko puta vas se desilo da se osvrnete i da skontate da je već neki datum u mesecu i da shvatite kako vreme brzo leti?  Ili da sedite sa prijateljima negde, a da u glavi prevrćete šta sve treba da uradite kada dođete kući, kome treba mejl da pošaljete? Gledate film ili čitate knjigu, a da se pola toga kasnije ne sećate. Da li je vreme zaista tako brzo ili je stvar naše percepcije?


Vreme je vreme. Bezgranična kategorija. Ono teče kako teče. Dvadesest četiri sata je dvadest četiri sata, i prolazi istom brzinom uvek. Mi smo ti koji svemu, pa i protoku vremena pridajemo značenje. Sve navedeno, ukoliko vam se dešava, ukazuje na to koliko zapravo nismo prisutni suštinski u vremenu u kojem živimo. 



Jedno istraživanje je ukazalo da mi u oko šezdeset posto našeg ukupnog vremena koje provodimo u određenim aktivnostima, zapravo nismo prisutni. Na kraju se osvrnemo i ne znamo kako odjednom imamo trideset, četrdeset, pedeset godina? 

Naše misli lutaju i priroda našeg uma je lutajuća. Naša suštinska priroda je zapravo dosta nedisciplinovana, okrenuta hedonizmu i ne trpi frustraciju, to je još i Frojd govorio. Čak više nisam sigurna koliko radi za nas, već nekako teži da nas okrene protiv sebe. Svako u sebi ima taj raj i pakao. Jedno bez drugog ne postoje. Robovanje ekstremu često nas dovodi do toga da zanemarimo suprotnost koja onda iskoči kada se najmanje nadamo.


Živeti ili ''preživeti'' život znači da si svestan svojih polariteta i da nikada ne postoji samo jedna strana. Bilo čega. Sve dok si svestan da u tebi postoje dve strane, postoje i mogućnosti da sebe menjaš shodno njima i da doživiš nešto na drugačije načine. Ponekad stvari oko nas koje se dešavaju zahtevaju da prilagodimo sebe i budemo tu gde jesmo.

Zbog ove naše prirode, okrećemo se često kratkotrajnim rešenjima, unosimo u sebi razne stvari, počevši od droga, alkohola, hrane, iskustava... prekomerni sadržaji koji se unose u psihu, pornografija, neprekidno skrolovanje na društvenim mrežama...

Paradoksalno se čini, ali mi sve vreme želimo da pobegnemo od svog života, odnosno, od sveprisutne i neizbežne neprijatnosti, nezadovoljstva, do onoga što je realnost, koja je nekad i siva, a ne uvek žuta

Želimo ''obećanu'' zemlju i ''obećani'' raj.  Čineći ovo zaparavo zapadamo u sve dublje stanje beznadežnosti, apatije i isfrustriranosti. Ne želimo da prihvatimo da neće biti onako kako smo zamislili. Ne želimo odgovornost za ono kako se osećamo sada, kako se ponašamo...

Neke od nas nisu voleli, neke od nas su izdali, oni su nas napravili ovakvim kakvim jesmo sada. Istina, uticali su na nas, ali i povrh toga imamo izbore. 


"Ne moramo da budemo žrtve sopstvenih biografija!"
 (Džordž Keli)

Beskrajno opiranje životu nije život. To je iscrpljivanje. U većini slučajeva zbog toga, imamo depresije, anksioznosti... Našim životima vlada strah. To je negiranje stvarnosti i onoga što jesmo. Nažalost ili na sreću, ne zvučim kao psiholozi i drugi stručnjaci u domenu ličnog razvoja, koji obećavaju najlepše stvari, ako samo jednu stvar u vašem životu promenite. Ne garantujem da ćete doživeti stotu i srećan život sa reklame za mobilni telefon. 


Garantujem jedino da je jedini način da se živi život da se prestane njegovo izbegavanje. Da budete odgovorni za ono što jeste i za ono kako se ponašate prema drugima. To postižemo tako što smo prisutni u njemu. 

Budite u procesu koji vam se dešava. Primetite ga, budite tu. Izdržite. Šta god da se dešava, Stvari dobijaju smisao ako smo prisutni i ne izbegavamo ih. Tako možemo da razvijamo odnos ka sopstvenim mislima i da pomažemo sebi u krizama. Unutar nas ima mnogo osećanja, misli, ali one nemaju vlast nad nama.

U nekom eksperimentu su utvrdili da svakih jedanaest minuta čeznemo za nekim prekidom aktivnosti koju radimo. Dakle, svakih jedanaest minuta postoji mogućnost da pobegnemo iz onoga što jesmo. Svakih jedanest minuta postoji mogućnost izbora i svesnosti procesa u kome smo, svesnosti sebe i stvaranju prilike za novi smisao. O ovakvim I sličnim temama možete čitati na mom blogu ili zakazati termin, uživo ili putem Skajpa, gde se možemo detaljnije baviti analizom vašeg života, prošlih ali i budućih izbora.


Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.


Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

Instagram