Doznajte zašto patite od nesanice i kako si možete pomoći!


Da bismo bili funkcionalni u bilo čemu što radimo, osim psihološke stabilnosti, potrebna je i fiziološka ravnoteža, a jedna od stavki koja utiče na fiziološku ravnotežu je i dovoljna količina spavanja. Spavanje utiče na to da se organizam odmori i pripremi za napore koji ga čekaju u toku dana, ali utiče i na konsolidaciju tj. na integrisanje čulnih utisaka, njihovu obradu kao i na njihovo skladištenje, na uravnotežavanje raspoloženja, pa ukoliko nema dovoljno sna, možemo biti razdražljivi, podložniji tuđim sugestijama više nego uobičajeno, slabije rasuđivati i donositi impulsivne odluke povodom kojih ćemo se kajati, uznemireni i dekoncentrisani. 





S obzirom da spavanje sačinjava oko trećinu našeg života i da je funkcija sna važna kako za fiziološko funkcionisanje, tako i za psihološko, postaje jasno da nesanica nije baš tako bezazlena pojava i da je potrebno na vreme reagovati i zapitati se zašto nam se ona javlja. U ovom tekstu, ću kratko izložiti osnovne principe higijene spavanja i neke od potencijalnih značenja nesanice kao simptoma.

Nesanica ili insomnia predstavlja vrstu poremećaja spavanja i najčešće kada kažemo ovu reč mislimo na teškoće zaspivanja. Međutim, potrebno je znati da je to samo jedan vid kako se nesanica može ispoljavati. 

Također, osobe mogu imati poteškoće da ostanu u snu, dakle učestalo se bude tokom noći i spavaju na epizode, kao i rano jutarnje buđenje, posle koga se ne možemo uspavati dalje, a subjektivni osećaj je da nam je trebalo više sna i da smo umorni.  Nesanica se može javljati u određenom vremenskom periodu ili može trajati duže vremena i predstavljati hronični problem.

Nesanica se obično  javlja kod osoba koje su po svojoj strukturi ličnosti sklone anksioznosti, panici, a naročito brigama. Nije retko da ovakve osobe tokom dana budu funkcionalno ili relativno funkcionalne, da bi onda pred spavanje, u glavi krenuo da se odvija film na čuveno pitanje ''Šta ako...?'' ili da se ponavlja jedna te ista misao ili scena koja predstavlja zapravo bolnu temu osobe i sa kojom joj je teško da se suoči. 

Tokom dana svi smo koliko toliko zauzeti bilo poslom, bilo utiscima koje primamo iz okoline, pa nekada ne ostaje puno vremena da se bavimo sobom, svojim brigama i strahovima, te to činimo pred spavanje i to praktično postaje ritual, na koji se uslovljavamo, a koji nam samo šteti. 

Najčešće se zapravo iza ovoga krije neka vrsta psihološke dobiti od briga, jer ako nešto izbrinemo, verovatnoća je da se neće desiti, a i ako se desi, bićemo sto posto pripremljeni. Dakle, ovde se radi o jednom anksioznom pogledu na svet i na slaboj toleranciji na neizvesnost i odsustvo neke kontrole za koju smatramo da bi trebalo da imamo. 
Nesanica se takođe može javiti i kao redovni pratilac depresivnog stanja i/ili depresije, gde najčešće ono čime smo duboko nezadovoljni, kao da nikada ne spava pa osobu stalno budi i opominje je da o tome razmišlja. 

Globalno rečeno, postoji nešto sa čim treba da se pomirimo, da prihvatimo i onda ćemo moći da se smirimo i da se uspavamo, opustimo. 

Ukoliko patimo od nesanice, imamo teškoće sa tim da napustimo svoju svesnu kontrolu i da se poverimo nesvesnom, da se prepustimo uopšte nečemu što nije tako jasno i poznato. Možda životu? Često to može označavati i teškoće da se odreknemo jedne razvojne faze i identiteta u njoj, i pređemo u drugu. Ponekad se nesanica javlja i kao strah od konačnog prepuštanja, tj.smrti, pa je sa osobom potrebno proraditi i ovu važnu egzistencijalnu temu.

U svakom od ovih potencijalnih značenja, treba istražiti ono što je lično i svojstveno samom pojedincu. Ipak za dobar san pre svega treba dati sebi prostora da se napravi pauza (jer je san pauza između dana i noći), tako što ćemo održavati higijenu spavanja i praktikovati relaksaciju, a onda kada to uspemo, možemo da se bavimo dubljim značenjima naše nesanice i prihvatimo ono što nam je ometalo san. 



Šta znači praktikovati higijenu spavanja?

  1. Sve oko nas ima ritam, pa tako i naše telo. Telo je osetljivo na promene ritma, pa omogućite mu da ima pravilan ritam, a to znači odlaziti uvek u približno slično vreme na spavanje i ustajati bez obzira na obavezu u slično vreme. Tako omogućavate uspostavljanje prirodnog tzv.cirkadijalnog ritma, ritma sna i budnosti, uspostavljanje jedinstvenog unutrašnjeg sata.
  2. Izbegavajte spavanje tokom dana, duže od 15-20 min, jer to utiče na promenu ritma i količinu spavanja.
  3. Izbegavajte stimulisanje organizma neposredno pred spavanje.
  4. Pratite šta prethodni noćima kada bolje spavate, a šta prethodi noćima kada spavate loše. Vodite svoj lični dnevnik spavanja (a možete i dnevnik snova, koji može predstavljati dragoceni material u vašoj ličnoj analizi)
  5. Najvažnije, zapitajte se: Šta je ono što me drži budnim i ne dozvoljava mi da se prepustim? Čega se plašim?
Detaljniju analizu vaše ličnosti, možete dobiti putem analize ličnosti, kao i putem konsultacija uživo ili online. Za više informacija kliknite ovdje.  
Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.


Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

Instagram