Zašto nas privlače toksični i narcisoidni ljudi?



Kako godine i decenije prolaze, tako u psihologiji postaju sve više aktuelne neke teme koje su upravo proistekle iz realnog života i realnih problema ljudi. Tako je i sa temom nezdrave narcisoidnosti o kojoj se sve više priča, naročito u kontekstu osoba koje su bile u bliskim emotivnim odnosima sa narcisoidnim ličnostima i koje su usled toga pretrpele jednu vrstu psihičkog zlostavljanja. 

Osobe koje su bile u intenzivnim nezdravim odnosima sa narcisoidnim ličnostima možemo slobodno nazvati žrtvama tih izrazito manipulativnih odnosa i potrebno je neko vreme da shvate pre svega šta im se desilo, a zatim i da krenu u put oporavka. 

Ovakvi odnosi su izuzetno burni, iscrpljujući i prepuni raznovrsnih psiholoških igara, na šta većina ljudi nije navikla i predstavljaju  prvi momenat šok i iznenađenje, a zatim sve više crpe resurse i energije osobe. 

Šta je zapravo nezdrav narcizam?
Pod narcizmom se danas podrazumeva sve i svašta i narcizam kao pojam je postao na izvestan način dobar izgovor za sve loše što se dešava u nekom odnosu. Ipak valjalo bi razjasniti šta on zapravo jeste.  Svaka osobina ličnosti, pa i narcizam danas se posmatra kao jedan kontinuum i ima dva suprotna pola. Dakle, svako od nas ima u određenoj meri izražen narcizam koji može naginjati ka zdravom ili nezdravom polu. 

Zdrav narcizam bi ukratko rečeno bio baziran na samopouzdanju osobe, sigurnosti u sebe, poverenju u svoju efikasnost i vrednovanju sebe, poštovanju svojih potreba ali i tuđih. 


Nezdrav narcizam se zapravo bazira na suprotnosti, na nedostatku poverenja u sebe. Od društva prepoznati najčešće kao arogantni  ili kao osobe vešte u komunikaciji, nezdravi narcisi zapravo unutar sebe imaju veliki stepen nesigurnosti, nestabilnog ličnog identiteta i praznine. Manipulacija koju koriste zapravo predstavlja jedan vid adaptacije njihove ličnosti na svet oko sebe, jer kroz to pribavljaju samovrednovanje i samopotvrđivanje. 

Stoga su perfektno usavršili prvi utisak i pridobijanje osobe na ''prvu loptu'' jer na taj način stiču poverenje, ali nažalost faza ''medenog meseca'' u nekom odnosu kratko traje i vrlo brzo počinju manipulativni manevri koji vode ka psihološkom iznurivanju osobe.

Zašto nas privlače toksični ljudi?

Da bi se neki odnos realizovao potrebno je da postoji izvestan stepen kompatibilnosti. Šta je ono što nas čini mamcima za toksične ljude?

1. Visok stepen empatije praćen slabim granicama ka drugima i vrlo često slabijem osluškivanju sebe. 




Empatija je jedan prelep kvalitet koji imamo, ali da bi nam bila veran sluga, a ne gospodar našeg života, pre svega moramo napraviti dobre granice. Jasno znati šta je ono što nam ne prija, šta je ono što nam prija. Nekada je granicu teško odrediti, ali je zato važno da stalno osluškujemo sebe i da ako ne možemo nešto da verbalizujemo, poslušamo naš unutrašnji osećaj ili osluškujemo telo. 

Ako se u nekom odnosu ne osećamo lagodno, potrebno je da se zamislimo zašto i da damo važnost sebi da razmislimo. Ljudi vrlo često odbace neki svoj unutrašnji osećaj, gušeći ga, govoreći sebi da ''tripuju'' i da to nije tako. 


Da, možda nekada katastrofiziramo, ali važno je analizirati zaista šta se dešava. Upitati nekoga sa strane za mišljenje ili se obratiti stručnjaku. Ali i znati da odnos koji se zasniva na nečijoj ''tužnoj priči'' i izbacivanje te priče u prvi plan, korišćenje tugaljivosti kao izgovora, nije zdrav odnos i zahteva revidiranje uloga. 

2. Drugi razlog upadanja u toksične odnose jeste nerešeni prethodni odnos, koji je ostavio puno besa, gorčine i neintegrisanih osećanja, te usled toga čini ljude ranjivim. 

Kada izađemo iz ovakvog manipulativnog odnosa, a da nismo taj događaj obradili, već samo sa puno neprijatnih emocija, instinktivno i lako ćemo se vratiti u slično. Zato je od važnosti razmisliti o tome šta nam se desilo.

3. U skladu sa prethodnim nerešenim odnosima nadovezuje se i osećaj odbačenosti, koji nas prati iz narcističkog odnosa. 

Ovaj osećaj odbačenosti je naročito jak ukoliko odnos nije imao završetak, tj. osoba je jednostavno nestala iz vašeg života. Usled toga, tražimo nekoga ko će nas potvrditi i ponovo prihvatiti, a ukoliko nismo prethodni odnos završili ili nismo dobili uvid šta se zbilo, već samo potisnuli, odličan smo mamac novoj toksičnosti. 

4. Nedostatak samopouzdanja i duboka uverenja o tome da smo zapravo nevoljivi. 

Ako o sebi mislimo da nismo dovoljno vredni, da ne zaslužujemo da budemo voljeni, ili se non stop iznenađujemo kako je nas baš odabrao takav neko (u početku narcističkog odnosa sve je predivno) i da je i to premija, onda ćemo lako biti žrtve narcističkih odnosa. Prihvatamo onu ljubav koju mislimo da zaslužujemo. Ako mislimo da ne zaslužujemo budemo voljeni, onda ćemo stalno sebe iznova i iznova dokazivati i tražiti partnere koji će to kod nas potkrepljivati, sve dok potpuno ne sagorimo. 

Stoga od velike važnosti je da pre svega poznajemo sebe, i da razmislimo i analiziramo zašto se neki odnos desio i zašto se završio. Šta se zaista desilo, kako smo se poneli mi, koja je naša odgovornost i kako se sada osećamo. Ta i mnoga druga pitanja nekada je lakše diskutovati sa nekim ko je neutralan i nije bio akter događaja. Psiholog je tu da se bavi životnim pitanjima zajedno sa vama. 
Pogledajte i kratak YouTube video:



Detaljniju analizu vaše ličnosti, možete dobiti putem analize ličnosti, kao i putem konsultacija uživo ili online. Za više informacija kliknite ovdje.  

Piše: Anđelija Simić

Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.


Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .

Instagram