Savjeti psihologa za bolju i uspješniju komunukaciju sa svima


Veliki procenat naše komunikacije odvija se neverbalno, što ne možemo uvek i u potpunosti kontrolisati, ali ipak ono sa čime se srećemo jeste komunikacija koja se odvija rečima. I od komunikacije kasnije mnogo toga moće da zavisi: kako će nas neko opažati, kakav smo utisak ostvarili i na kraju kakvu vezu sa nekom osobom želimo da izgradimo. 
Stoga je važno obratiti pažnju kako komuniciramo sa ljudima i kakvu im poruku šaljemo te koji ton prilikom komunikacije koristimo, jer jedna te ista poruka se može shvatiti na više načina u zavisnosti od grubosti ili nežnosti izrečenog. 

Ukoliko nas ljudi stalno ne razumeju ili dolazimo često u konflikte sa njima, ne bi bilo loše da revidiramo svoj udeo odgovornosti u tome i vidimo da li ono što mislimo zaista i govorimo? 

Nekad može biti da smo neiskreni, a odigravamo neke društvene uloge npr. dobrih ljudi, zarad održavanja nekih sitnih razgovora ili familjarnih odnosa, a da druga strana to prepozna zbog načina na koji je rečeno, iako su reči sadržinski ‘’na mestu’’. Komunikacija rečima je važna jer reči su naše sredstvo kojima možemo da izražavamo naša osećanja i misli, te stoga i ona narodna mudrost ‘’Ubi me prejaka reč’’. 

Reči zaista mogu da poruše za tren mnogo mostova, koje smo gradili dugo, a mogu I da otvore mnoga vrata – setimo se samo izreke: 

’’Lepa reč i gvozdena vrata otvara!’’

Uzmimo samo i primer prvog sastanka sa nekim momkom ili devojkom: da li biste radije odabrali osobu kojoj trebate ‘’kleštima’’ da izvačite reči ili nekoga ko zna da vodi komunikaciju? 

Ne znam za mušku populaciju, ali istraživanja ukazuju da su žene uglavnom auditivni tipovi, tj. da im veoma znače reči koji se izgovaraju i da visoko kod svojih partnera cene komunikativnost, umeće slušanja, ali i umeće vođenja konverzacije, upotrebljavanja prave reči u pravo vreme. 

Šta znači zapravo upotrebiti pravu reč u pravo vreme?

Da se razumemo, recepta (osim za kolače) ni za šta drugo u psihološkom smislu nema. Ali ima dobrih preporuka koje mogu da nam povećaju šanse za zbližavanjem sa drugom osobom. Osim kontakta očima, koji povećava šanse da se sa nekim zbližite (bilo u prijateljskom ili ljubavnom smislu), tu je i kvalitetna komunikacija.

  1. Nemojte zatvarati komunikaciju. Ako stalno pitate osobu preko puta rečenicama koje počinju sa ‘’Da li…?’’, logičan odgovor je ‘’DA’ ili ‘’NE’’, a tu nemate kako da se nadovežete, sem da prihvatite odgovor ili eventualno da kažete vaše iskustvo i tu se određena tema završava. Osim toga, ovakva komunikacija može delovati veoma ispitivački i stvarati napetu atmosferu. Pitajte otvorena pitanja, da vam neko nešto opiše, da vam kaže zašto podržava neki stav i slično. To čini razgovor življim i interesantnijim, a omogućava vam i nadovezivanje u mnogo pravaca.
  2. Ako nešto ne znate ili vam nije jasno u komunikaciji sa bilo kim, pitajte. Nije blam i nije glupavo. Ukoliko prećutite i razgovor se dalje nastavi, ovo otvara samo vrata nesporazumima i tipičnoj mislenoj greški, tzv. čitanja misli, gde vi pretpostavljate šta je taj neko rekao ili hteo reći, a da na kraju niste proverili. 
  3. Ukoliko postoji problem, imenujte ga. Ne možete znati protiv čega se borite i šta rešavate, bez imena toga šta je problem.
  4. Nađite pravo vreme. Uvremenjenost je donela mnogo toga dobrog u životu. Jednstavan primer: nije vreme da svoje potrebe stavite na prvo mesto, ako se prijatelj ili partner žali kako je imao veoma loš dan ili da tada krenete da diskutujete o nekoj važnoj temi. Mnogi ljudi jednostavno nemaju strpljenja i žele što pre da kažu svoje mišljenje, a to nekada vodi u bespotrebne debate ili konflikte koji samo prodube ili stvore novi problem. Sačekajte. Malo šta je tako hitno da ne može da sačeka pravi trenutak.
  5. Odaberite reči i pazite na svoj ton. Kod asertivne komunikacije, neverbalno ponašanje je u skladu sa verbalnom porukom, podržava ga, jača i naglašava važnost onog što je rečeno. Kontakt očima je postojan (ali nije uporan i drzak), gestovi prate sadržaj rečenog i visinu glasa, osoba govori tečno, bez neodlučnosti, izražajno, jasno, uz isticanje ključnih reči. 
  6. Ne plašite se sebe i onoga što mislite. Imate pravo na to, a na sagovorniku je da li će to da prihvati ili ne. Njegovo prihvatanje vaših reči ili argumenata, nema veze sa prihvatanjem vas kao bića. 
  7. I najvažnije...naročito kada odlazimo na razgovor sa autoritetima...Preko puta vas je samo čovek, drugo ljudsko biće. 
Piše: Anđelija Simić


Anđelija Simic, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT):  Treatment for Borderline Personality Disorders pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.


Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Autor je bloga www.andjelijasimic.com. Za sva pitanja i upite za savjetovanje mozete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com .


Instagram