Budite sve ono što želite videti u drugima!

13:38


Nešto danas razmišljam i pitam se gde su nestale osobe koje neguju lepe reči, dobre misli i vedar duh. Čini mi se da i oni retki koje srećem, kao da se stide da budu ono sto jesu, kao da je sramota biti kulturan, ljubazan, sa lepim manirina. Danas smo zaista sve više svedoci da se na takve ljude, malo čudno posmatra, nekako kao da štrče u masi psovki, grubosti i negativnosti koja nekako čini mi se postaje sve dominantnija i prisutnija. 

Danas kao da nije kul biti fin, ljubazan, srdačan, biti dama, džentlmen, to kao  je vezano samo za film, roman, za neku davnu prošlost. To je u današnje vreme postalo staromodno, čini mi se duboko potisnuto, zaboravljeno, ili na žalost  kod nekoga nikada nije ni postojalo.

Zašto je to tako? Zašto neke vredne stvari odlaze u zaborav?

Ostaje otvoreno pitanje, koje lebdi u vazduhu i čeka odgovor. Neko sam ko se ponosi vaspitanjem, neko ko reči kao što su: hvala, izvoli, molim, izvini... koristim rado, jer smatram da ih ne smemo zaboraviti. Neko sam ko nosi osmeh ispred sebe, neko ko neguje lepu r i govor, jer reč je danas nešto što polako čini mi se odlazi u zaborav... jer svedoci smo da vrlo malo pričamo... uglavnom nesto kuckamo, šaljemo kratke, šture poruke i na žalost to je to...


Kako tome stati na put?

Pitam se i sama kako to danas zaustaviti i na scenu vratiti njeno visočanstvo reč? Kako vratiti  toplu, nežnu, ohrabrujuću reč koju upućujemo kako sebi tako i  ljudima oko sebe? Kako vratiti priču i razgovor u svoj dom, kako i na koji način povratiti decu, koju je virtuelni svet, ne samo privukao, već može se reći odvukao kako od sebe, ako i  od nas, i od drugih? Kako vratiti ljudima osmeh na lice, kako suzbitiili, još bolje, prevazici bes, srdzbu, ljutnju? Kako biti zahvalan na svemu i na onome što je dobro, ali i na onome, što nas uči kako u životu treba ili mora. Mnogo je pitanja, mnogo dilema, ali zaista malo i pravih odgovora.

Ali ja imam rešenje za to!

Kada bi svako krenuo od sebe, kada bi sebe pogledao u ogledalo i prvo prihvatio sebe, bas onakvog kakav i  jeste, ne bi bilo tako teško prihvatiti  druge. Kada bi prvo zavoleli sebe, imali bi ljubavi i za druge, jer ponavljam, po sto puta, ne možete dati ono sto nemate. Kada bi sebi orostili za sve ono zašta sebe krivite, što uporno ponavljate, prepričavate i nanovo osvežavate stare rane. Ako biste bili zahvalni za život, zdravlje, porodicu, dom... i za mnogo toga što ste do sada uzimali zdravo za gotovo, lakše bi nabacili taj osmeh na lice, lakše bi krenuli u novi dan  sa visoke frekfencije, a samim tim biste privčlačili sve ono što na visokim frekfencijama živi, a tamo su lepe reči, mnogo osmeha, sva radost i ljubav...

Odakle samo treba krenuti? 


Budite neko kome će se radovati drugi, neko ko  za sobom ostavlja prijatan osećaj, neko koga će  pominjati i rado se sećati. Budite neko ko uvek širi  miris pozitivnog duha, po kojem će vas poznavati, prepoznavati i mnogi rado poželeti isti. 

Budite sve ono što želite videti u drugima, i videćete i kako sve postaje drugačije, samo uvek od nečega ili nekoga treba krenuti. Verujte da je najbolje i najlakše krenuti od sebe. To je pravi izbor, način i put. Nemojte brinuti da će te na tom putu biti usamljeni, verujte da nećete. Praviće vam društvo možda retki, ali zasigurno dobro odabranI, oni koji bolje vide, više znaju, neguju lepu reč i pre svega pozitivni duh.Takvi ljudi su prijatno društvo za putovanje zvano život. Baš o takvim ljudima govorim da su retki, ali ipak postoje!

Krenite prvo  samo od sebe... pustite druge da budu ono sto jesu, da žive onako kako misle da je najbolje za njih u tom trenutku, a oni će se gledajući na vas menjati  ili odlaziti, a u vaš život  će uploviti novi ljudi. Kakvi ljudi pitate se? Takvi koji sliče vama, jer kao što kaže ona poznata izreka "slično se sličnom raduje". Doći će vam ljudi koji vam prijaju, kojima će biti lepo u vašem društvu kao i vama sa njima, takve ćete ljude sretati i takve ljude imati u svom iskustvu, naravno da će biti i onih drugih, ali nekako vaš fokus neće biti njiima, pa ih uglavnom nećete ni primećivati.

Piše: Gordana Maksimović


Ja sam Gordana Maksimovic. Po vokaciji sam dipl. defektolog, master logoped, motivacijski govornik i life coach. Sve to zajedno čini divan sklad kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Autorica sam jednog jako praćenog bloga, kao i You Tube kanala i istoimene knjige "MIRIS POZITIVNOG DUHA i facebook-stranice, koji su jako motivirajući i inspirišu me da dalje radim, objavljujem i produbljujem svoja znanja, sa željom da sve to podelim sa vama. Nadam se da ćete u svemu što pišem prepoznati moju želju, da shvatite koliko je ovaj život vredan i koliko ga možete lepo živeti. Ja živim svoju bajku i uživam u njoj. Želim vama vašu bajku, ali tu bajku kreirate vi sami. Želim vam da vaša kreacija bude vaš izbor, da vaša životna priča i vaša realnost postane vaša bajka. Jer život zaista jeste bajka, a mudra i pametna žena prvo radi na sebi da bi i ona i svi oko nje lepo živeli i uživali.   

Mogli bi vam se svidjeti i ovi članci

0 komentari

Napomena:

Sadržaj na ovom magazinu je informativnog i motivacijskog karaktera. Namjera nam je da upoznamo čitatelje sa različitim pravcima nove sociološke misli, filozofije i duhovnosti. Sadržaj u ovom tekstu nije zamjena za stručni medicinski savjet - ukoliko imate ozbiljnih psiholoških problema, obratite se liječniku i/li psihoteraputu.