Devet savjeta kako pobijediti prokrastinaciju (odlaganje obaveza)

Da li ti se dešava da odugovlačiš obaveze? Da doneseš odluku da neku bitnu aktivnost bez nekog većeg razloga odložiš ili čak uopšte ne završiš? Da umesto da uradiš zadatak koji trebaš i da mu se posvetiš, ti se prihvatiš nečeg manje bitnog i uradiš totalno druge manje važne stvari uprkos posledicama neuradjenog zadatka?

Veliki broj ljudi sebe prepoznaje u povremenom odlaganju zadataka. Odlaganje je neka vrsta odluke, koja često predje u naviku. Odlaganje je za mene bio začarani krug koji ima veze sa anksioznošću, otporima, nesigurnošću, izgovorima i strahom od neuspeha. Ja sam odugovlačila i izbegavala ”neprijatne” obaveze. Ja sam se dugo “mučila” sa tim.

Da li su vam poznate ove riječi?
“Ne mogu sada jer sam umorna, fali mi…, nemam vremena…, nemam volju, želju…”?

Sve su to izgovori koje sam pronalazila. Uvek mi je nešto falilo ili nisam imala vremena. Znala sam da moram nešto da uradim, a to nisam činila, nego sam radila stvari koje mi pružaju neko zadovoljstvo ili nisam radila ništa. Dok bih se bavila manje bitnim stvarima, vreme bi prošlo, a ja bih već bila umorna.

Izbegavala sam svoje obaveze koje su se s vremenom samo nagomilavale. Odugovlačenje obaveza jeste i jedan od simptoma koji sam imala u anksioznosti. Kada bih odložila izvršenje neke neprijatne aktivnosti ili obaveze, osećala bih samo trenutno olakšanje. Sve što mi ne predstavlja zadovoljstvo, nego neki napor bih odlagala po principu “može i sutra”, od obavljanja posla, pranja veša, odlaska u banku…bukvalno bih odlagala dok se ne nagomilaju obaveze, tačnije “ne dogori” i ja postanem još “frustriranija”.

Na primer, što se tiče ispita na fakultetu, bila sam kampanjac. Uvek bih odlagala učenje dok ne bude par dana pred ispit i onda sedela i učila dan-noć, u zadnji čas. I napravila tih par dana sebi “pakao” od života, jer sam dopustila da mi se sve nakupi “u zadnji čas”. To sam radila dok nisam naučila da uživam na tom putu ostvarenja, a ne samo da se skoncentrišem kako da obavim zadatak, to jest ispunim cilj.

RAZLOZI ZBOG KOJIH SAM JA ODLAGALA OBAVEZE?

1.Neorganizovanost – prerastala je u izgovor;

2.Strah od neuspeha – pribojavala sam se negativnog ishoda, posebno kada nešto radim po prvi put;

3.Manjak sampouzdanja;

4.Samosabotaža;

5.Perfekcionizam;

6.Neodlučnost-pasivno ponašanje;

7.Izostanak uživanja i zadovoljstva;

8.Izlazak iz zone komfora;

KAKO SAM PRESTALA SA ODLAGANJEM OBAVEZA?

1. Osvestiti odugovlačenje;

2. Postaviti prioritete;

3. Odvojiti šta je bitno, a šta je hitno;

4. Napraviti plan i “to do” listu;

5. Štiklirati svaki uradjeni zadatak i pohvaliti sebe;

6. Prestati sa perfekcionizmom, jer bitno je da je zadatak završen;

7. Znati gde ideš i šta radiš, koji cilj želiš da postigneš;

8. Rad na sebi, na samopouzdanju;

9. Razgovarala o tome na psihoterapiji, jer u redu je da se to desi povremeno, da mi nije ni do čega i da mi se ništa ne radi, ali kada to preraste u naviku, onda treba potražiti pomoć i to nije sramota!

Pogledajte i video u kojem govorim o prokrastinaciji: