Kako preboleti gubitak voljene osobe i nastaviti dalje

Bilo da smo bogati, siromašni, crni, beli, muškarci, ili žene, svi ćemo se jednom u životu suočiti da izgubimo nekoga koga smo voleli, bilo da taj neko ne bude više na ovom svetu, ili da raskinemo emotivnu vezu. Istraživanja pokazuju da je raskid emocionalne veze po reakcijama gotovo isti kao i kada nam umre neko koga volimo.

Možda eventualno kod raskida postoji mala uteha da je ta osoba još uvek živa i sposobna da gradi sebi život, da se smeje, ali mislim da u tim trenucima o tome ni ne razmišljamo, jednostavno reagujemo na gubitak. U prethodnom članku sam pisala koliko je važno poštovati sebe i svoj tempo i kako nas od strane društva prate različiti mitovi, a danas ću se osvrnuti šta se dešava sa nama kada izgubimo nekoga i kako sebi pomoći.

Pročitajte i “Četiri neistine o tugovanju i zalovanju nakon gubitka voljene osobe”

Postoji pet faza tugovanja kroz koje prolazimo uobičajeno u procesu tugovanja, međutim ne mora svako da prođe svaku fazu, to opet zavisi individualno od osobe, niti se sve faze moraju javiti odmah. Globalno gledano, možemo govoriti da postoji:

1. Poricanje

(Nemoguće da mi se ovo dešava, ili mora da sam u nekom lošem snu i sl.)

2. Ljutnja, bes, osećanje bespomoćnosti

(Zašto se ovo dešava? Zašto? Kakav je ovo život?)

3. Cenjkanje

(Samo da ovo nije istina, neka se nešto desi i obrše ovaj gubitak, a za uzvrat ja ću biti drugačiji/a…evo promeniću se i sl.)

4. Depresija

(Toliko sam tužan/na da ništa ne osećam)

5. Prihvatanje

(Mogu da nastavim dalje sa ovim što se dogodilo)

Naravno, moj cilj kao psihologa kada radim sa Vama jeste da dospete u poslednju fazu i da prihvatite realnost i iskustvo koje vam se desilo uspešno integrišete u svoju ličnost. Međutim, prihvatanje zahteva i vremena i strpljenja, pa nekada nam se može činiti da smo savladali sve prepreke, a onda nas nešto vrati na početak. Međutim, i to se dešava i deo je procesa i važno je da dopustite sebi i da se vratite u neku raniju fazu.

Kako preboleti gubitak voljene osobe i nastaviti dalje?

Za početak, nemojte sebi otežavati. Nekada ne moramo da ulažemo puno napora da nešto prevaziđemo, koliko zapravo ulažemo napora da sebi otežavamo čitavu situaciju i onda umesto da dragocenu psihičku energiju i mentalnu snagu trošimo da sebi pomognemo, ona odlazi na potiskivanje emocija, radoholičarstvo, iscrpljivanje, traženje utehe u alkoholu, cigaretama, drogama, odbijanje hrane i opiranje da nastavimo život.

Vi ste tu gde jeste, vaša voljena osoba nije u vašem životu, i kako god otišla, sada je važno da pre svega budete podrška sebi. Vreme ne možete vratiti, prošlost je prošlost. Ovo možda i najteže pada jer je uglavnom svima nama neko koga smo voleli i bio velika podrška. Međutim, kako god da posmatramo stvari, važno je znati da ste čak i sa njom pored sebe, ipak vi sami obavljali mnoge stvari i živeli. Uverili ste se na teži način, ali jedina garantovana osoba u ovom životu jeste vi sebi sami. I posle svega, opet ste sa sobom, pa možda je vreme da naučite da živite sami sa sobom i da se prijatno osećate u svojoj koži.

Poštujte svoj tempo i tražite podršku onda kada vam je potrebna. Ako vam prija da se budete sami, budite. Kako god odlučili, važno je da budete u skladu sa sobom. Budite u skladu sa onim kako se osećate. Najgora stvar koju sebi možete učiniti da zakopavate svoje emocije. Pričajte, plačite, ali budite svesni šta osećate.

Sve što vam pomaže, a ne narušava vaše zdravlje, je vaš način suočavanja i u redu je. Ne postoji pravi, ili dobar način, niti određeni period kada se od vas očekuje da treba da nastavite dalje.

Ukoliko je u pitanju smrt, razmislite šta to za vas znači i koje je vaše mišljenje o tome šta se dešava nakon smrti sa osobom. Napravite plan za suočavanje sa potencijalnim okidačima: godišnjice, praznici, rođendani i sl. Budite spremni da ćete biti osetljivi tada i to je u redu. Zapamtite da se promena opaža i u smanjenom intenzitetu neprijatnih emocija i njihovom kraćem trajanju.

Odnosi koje ostvarujemo i negujemo sa nama bliskim ljudima su uvek jedinstveni i kao takve će uvek odlikovati neponovljivost. Zaista nikoga pre ili kasnije nećete tako voleti, jer se nikada niko ne voli na isti način i jer pred sobom imate jedinstvenu kombinaciju osobina i jedinstvenu bliskost.

Zbog toga, mesto vaše voljene osobe ni ne treba niko da zauzima niti je to cilj prevazilaženja gubitka,već prihvatanje da život nema sigurnosti i garancija, da se dešava sad i ovde i da vi možete i smete da nastavite dalje. Sačuvajmo uspomene na lepe trenutke koje smo zajedno proživljavali.

Ukoliko smatrate da u procesu žaljenja ne možete sami i želeli biste stručnu pomoć, budite slobodni da me kontaktirate.