Kako se nositi sa svojom emotivnom boli

Koliko često ti se javlja bol u grudima, bol u stomaku, bol u glavi, bol zbog neuzvraćene ljubavi, bol zbog gubitka voljene osobe, bol zbog povređenosti ega…? Da li osvestiš svoju bol? Da li si svestan boli? Ili samo popiješ tableticu i misliš jedna “čarobna pilulica” će sve to da reši za pola sata?! OK, hoće. Ali, šta posle? Kada se taj isti bol pojavi opet? Uzećeš da popiješ još jednu tableticu i šta onda? Nastavićeš da se vrtiš u začaranom krugu do kada?  Dok ti ne dosadi, dok možeš da izdržiš bol, dok je bol podnošljiv ili dok ne pukneš?
Da li pričaš o tome ili potiskuješ bol u sebi i zatrpavaš bol raznim stvarima?!

“Patnje su naši najbolji učitelji. Čovek kroz suze vidi dalje nego teleskopom. Žalost bi morala biti učiteljica mudrosti.”
(Lord Byron)

I ja sam pre potiskivala bilo kakvu vrstu boli i držala sve u sebi, ali dodje vreme kada jednostavno sve moraš da izbaciš iz sebe, jer ćeš jednostavno da pukneš. A nekom se desi da pukne, pa tek onda sve izbaci iz sebe. Nekim ljudima je jako teško da dodju u kontakt sa samim sobom, sa svojim emocijama, plaše se, nisu u stanju to da podnesu.

Naša odbojnost, naš otpor prema boli čini je jačom. 

Danas kada me boli bilo šta da je u pitanju ne pravim se da mi nije ništa, nego prepoznam svoju bol i pustim sebe da nisam dobro, dopustim sebi da odbolujem svoju bol, bilo da je dan, dva, pet dana. Dam sebi koliko god vremena da mi treba. Sve je bolje nego praviti se da ti nije ništa i zatrpavati emocije hranom, izlascima, pušenjem, alkoholom, kupovinom ili ko zna već čime.

Osvesti svoju bol, prepoznaj je, prihvati je bez otpora, dopusti sebi da je osetiš i razumeš, pomozi sebi, a onda i potraži pomoć svojih bližnjih, pričaj o tome, jer kad se ispriča nekako sve izgleda lakše, bol se smanji i iščezne. Ako je potrebno potraži i stručnu pomoć, jer možeš da naučiš kako što bolje i lakše da se nosiš sa svojim bolom. 

Kada su um i telo fleksibilni, onda imaju veći prag tolerancije boli, otporniji su na bol jer su izdržljiviji. Kada su um i telo u skladu, onda je sve lakše, kada smo svesni onda je lakše razumeti svoje telo, emocije, kao i bol koju osećamo. Ono što ti može pomoći da ti um i telo budu fleksibilni i da se lakše nosiš sa svojom boli su: meditacija, yoga, šetnja, bilo kakva fizička aktivnost, boravak u prirodi, masaža, čitanje knjiga, odmor, san, zdrava ishrana, da radiš ono što voliš i što te čini sretnim, kao i terapeut.

Jedna od najvažnijih tehnika samopomoći jeste meditacija.

U meditaciji je najvažnije što ti postaješ sve više ti, spoznaješ i otkrivaš svoje najtananije i najskrivenije delove, skidaš slojeve sa sebe. Osvestiš mnoge stvari, daš pravo ime tim stvarima, osvestiš emocije, nazoveš pravim imenom svoje boli i naučiš kako da se nosiš sa tim.
Jako je važno otići kod terapeuta na razgovor, bilo da je u pitanju psiholog, psihoterapeut ili Life Coach – danas je to prirodna pojava, kao i odlazak doktoru. Jednostavno, biće ti mnogo lakše, naučićeš da osvestiš bol, da ga prihvatiš i pustiš, da te ne uguši.

“Izrazi svoj bol rečima, jer bol koji se ne govori guši puno srce, dok ono ne pukne.” (Vilijam Šekspir)

Zato osvestite svoju bol, prihvatite je i razumite, jer bol je posledica negativnih emocija. Svaka bol donosi bolest odredjenom organu. Zato ne prikrivajte svoje boli, nego naučite da bol često pokazuje da ste pod stresom i da vam tako organizam javlja da ste ga preopteretili. Slušajte sebe kada osetite bol, prepoznajte svoje misli, emocije i ponašanje, pričajte sa nekim i resteretićete um i telo i naučiti kako postići balans.