Zašto ne postižemo novogodišnje rezolucije

Vreme pred Novu godinu i praznike je vreme specifične energije koja vlada među ljudima. Neki su veseli, jer je kraj stare godine i početak nove, neki su setni, ali većina nas može da oseti izvesni stepen tenzije koji vlada pred sam prelazak iz stare u novu godinu.

Obično pred novu godinu imamo određene želje, nadanja, postavljamo neke ciljeve i magično se nadamo da će promena na kalendaru doneti i željenu promenu. Kao i uvek, kao ljudska bića, hednostički nastrojena, nadamo se da ćemo ostvariti cilj bez mnogo muke i napora. Idealno, zar ne? Ipak, vrlo često nas realnost oko nas demantuje ukazujući da ako želimo da dostignemo zvezde i budemo obasjani njihovim sjajem, moramo malo više da damo od sebe, od jednostavne novogodišnje odluke da samo nešto želimo.

Statistike ukazuju da više od polovine svetskog stanovništva formuliše novogodišnje odluke. ”Od prvog januara idem na dijetu”,’ ‘Biću bolji otac”, ”Biću bolja supruga”, ”Vežbaću više”, ”Ostavljam cigarete”, ”Provodiću više vremena sa porodicom”, ”Pravim korenite promene u svom životu” i td.

Sigurna sam da ste se svi suočili sa ovakvim odlukama iz vaše okoline, ali i da ste sami doneli sličnu. I to je sjajno – postojanje želje da se unapredi svoj život i iskazivanje volje. Ipak, samo mali procenat i ostvari ove odluke. Većina ih padne u vodu i nikada se ne ostvari, a stvari nastave da se odvijaju isto kao i pre te odluke. Neki čak i zaborave da su tako čvrsto doneli odluku.

Zašto nam ne postižemo novogodišnje rezolucije?

Nema promene ponašanja bez promene razmišljanja

Motivacija nije nešto što dolazi, što nas pogodi. Motivacija je rezultat procesa u nama, odnosno, produkt našeg razmišljanja i usmerenosti. Jednom rečju, dolazi iz glave. Na primer, kada želite da vežbate vaše telo ne mora uvek biti spremno za rad i mukotrpno istezanje mišića, ali ako vi sebi kažete da ćete istrpeti tu što se dešava u vašem telu, vizualizujete cilj koji želite da postignete, znate koji su benefiti i kažete sebi nešto u stilu ”OK, biće neprijatno, ali izdržaću”, vrlo verovatno da ćete i izdržati u vežbanju.

Važno je da budemo svesni da neki ciljevi nisu odmah i sada ostvarivi i da vežbamo da ih dostižemo. Često ljudi zapadaju u jedan svojevrstan paradoks, kada znaju da je nešto dobro za njih, ali ne mogu da se nateraju, jer žele sve sada i odmah i odustaju prilikom prve prepreke ili bola. Na taj način, samo održavaju odlaganje i zapravo se nikada ne suoče sa izvođenjem neke aktivnosti.

Ono što treba imati na umu jeste da promena ne dolazi odmah, ali da svaki put kada konstatujete da ste isfrustrirani time što promena ne dolazi, konstatujete svoja razmišljanja i suprotstavite im se, menjate sebe i na fiziološkom planu.

Istraživači koji su sprovodili eksperimente snimajući moždanu aktivnosti, su ustanovili da vežbanjem sebe tj. određenog načina razmišljanja i sagledavanja druge perspektive, odnosno, menjanjem kogntiivnih obrazaca, menjamo i neuralna kola u našem mozgu, kao kada učimo novu veštinu. Zato se promena očitava u čitavom našem telu i zato usvajanje nove životne filozofije jeste jedna nova veština kojom treba ovladati. Vežbamo da se motivišemo i da istrajavamo.

Nema promene sa neralnim, uopštenim i nejasnim ciljem

Odlično je imati cilj, ali je važno i kakav cilj zacrtamo. Nerealistični ciljevi, uopšteni, nejasni su recept za razočarenje i neuspeh, a samim tim i pad volje da ponovo radimo na njima. Na neki način su samosabotaža.
Način na koji vidimo svet je rezultat naših iskustava i perspektive posmatranja. Ako konstantno ne uspevamo da dođemo do željenog cilja, počinjemo do verujemo da je nemoguće doći do tog cilja. Ova iluzija je produkt postavljanja nerealističkog cilja. U skladu sa tim, potrebno je usredsrediti se na manje korake do višeg cilja i na sam proces, a ne isključivo na ishod.

Razbijte veliki cilj na manji i nagradite sebe kada ispunite manje korake

Znajte zašto nešto želite i probajte da to posmatrate u nekom vremenskom okviru. Možda vam se u ovom procesu i promeni krajnji cilj, možda budete upoznali neke nove ljude i ideje. Dajte sebi mogućnost da radite na tom cilju i da budete u procesu. Ponekad je sam proces vredniji od samog ishoda. Ovo je naročito izraženo kod nekih velikih životnih ciljeva. Budite u procesu, jer naši ciljevi zahtevaju rad, upornost i vreme. Lake prečice do uspeha nema i svako ko veruje u to, na putu je razočarenja.

Ne prepoznajemo značaj neuspeha

Da bismo znali šta nije bilo u redu sa nekim našim strategijama, ali i da ne bismo svet uzimali zdravo za gotovo, ponekad je potrebno i da ”omanemo” , izgubimo i spoznamo krajnje granice sebe. Šta zapravo nećemo i šta zapravo hoćemo? Najveći umovi sveta su više puta izgubili, bili poraženi i na kraju se opet izdigli.

Ako želimo da dođemo do zvezda, potrebno je da znamo šta je na dnu, odnosno, drugim rečima, potrebno je da vidimo i druge mogućnosti, da dobijemo nove perspektive, jer u suprotnom nećemo razumeti svoj sopstveni put i ciljeve.

Ne moramo svaki cilj da ostvarimo u obliku u kom smo odmah zacrtali, ponekad ćemo neki cilj preformulisati, ili iz samog procesa shvatiti da to i nije naš cilj, da nam je nametnut, ili da možda želimo nešto sasvim drugo. Međutim, da bismo to spoznali, važno je da pokrenemo i da već sada odmah, krenemo u realizaciju.

Kraj godine može da bude i podsećanje da našu smrtnost na ovom svetu, na to da ne možemo u potpunosti sve da iskontrolišemo, pa i ako ne završimo neki cilj do kraja godine, možemo da ga prenesemo u sledeću i da budemo zadovoljni. Možemo da pohvalimo sebe za upornost i istrajnost u samom procesu.