Search here...
TOP
Savjeti Psihologa

Četiri neistine o žalovanju nakon gubitka voljene osobe

cetiri-neistine-o-zalovanju-nakon-gubitka-voljene-osobe

Izgubiti nekoga koga smo voleli je veoma bolno. To može biti gubitak smrću voljene osobe, ali i razvodi i raskidi. Ono što smo imali sa nekom osobom nepovratno se gubi i mi se suočavamo sa krizama identiteta i smisla, promenama životnih stilova, finansijskim problemima i generalno posmatramo život i odnose sa ljudima na jedan izmenjen i drugačiji način.

O ovoj temi često ne razmišljamo dok se sami ne suočimo sa gubitkom, niti nas bilo ko bilo gde o tome uči. Obično se i izbegava da se priča o ’’tim’’ teškim temama, a one se pre ili kasnije svima dese, i mi odjednom ne znamo šta nam se dešava. Ovo je univerzalna tema i dešava se svima svugde na planeti. Stoga u ovom i narednom tekstu ću se baviti temom gubitka.

Često smo preplavljeni emocijama tuge, koje predstavalju normalne pratioce i koje su prirodan i zdrav emocionalni odgovor na situaciju tuge i kao takve treba da ih prihvatimo. Ne možemo zaceliti, ako potiskujemo i negiramo realnost. Nažalost, prihvatanje realnosti nekada znači i prihvatanje bolnih osećanja da bismo mogli da krenemo dalje.

Ne postoji pravi ili pogrešni način kako bismo trebali da prođemo kroz proces tugovanja, iako nam često sredina i ljudi oko nas, iz najbolje namere da nam olakšaju taj process, zapravo otežaju taj proces, primenjujući neke ‘’univerzalne’’ principe. Osnovno što je potrebno znati jeste da svako od nas treba da nađe svoje sopstveni recept i da prati svoj unutrašnji ritam kako da integriše ovo u svoje životno iskustvo i ličnost.

Mit: Tuga će nestati, samo ignoriši

Istina: Tuga neće nestati ako je ignorišete. Razmislite da li je vaša kuća čistija ako prašinu stavite ispod tepiha? Da li će ona i dalje postojati i gušiti vas? Potiskivanje bilo koje emocije, a naročito tuge, koja je prirodan zdrav odgovor, šteti, jer samo produžavate proces tugovanja i zapravo činite da gubitak nikada ne prevaziđete.

Pročitajte i Kako preboljeti gubitak voljene osobe i nastaviti dalje

Mit: Budi jak/a (zbog dece, zbog sebe itd.)

Istina: Osećati tugu, strah, usamljenost i uopšte osećati bilo koju emociju nije odraz slabosti, već normalna reakcija na gubitak. Vi ste živo ljudsko biće koje se susrelo sa gubitkom nekoga ko mu je važan, pa onda kako očekujete od sebe da ništa ne osećate u tom trenutku? Plakanje nije odraz slabosti, već osećajnosti. Također, ne morate štititi porodicu ili bilo koga, tako što ćete izigravati stenu pred njima ili pred svetom. Naprotiv, pokazivanje osećanja može da ojača postojeće veze i da zajedno prebolite neki gubitak.

Mit: Ako ne plačeš, znači da ti nije stalo

Istina: Ovaj mit je naročito izražen u našoj kulturi, gde se plakanje i otvoreno verbalno izražavanje tuge smatra povezanošću sa tim koliko smo bili bliski sa nekim i koliko nam je bilo stalo do nekoga. Međutim, često se dešava da smo u u momentu gubitka (smrti, raskida) toliko preplavljeni emocijama da ne možemo da reagujemo plakanjem. Obično ljudi imaju osećaj anesteziranosti prvih nekoliko nedelja, ili u samom trenutku kada spoznaju gubitak. I to je normalna reakcija, koja nam se dešava usled šoka i ukazuje da nam je potrebno vreme da tu informaciju primimo i počnemo da obrađujemo. Ovo je naročito izraženo ako je gubitak nastupio nenadano (iznenadna smrt, iznenadni raskid bez objašnjenja) i gde gubitak značajno utiče na tok našeg života. Upamtimo da oni koji ne plaču mogu jednako duboko da doživljavaju bol i tugu od onih koji to pokazuju, reč je samo o individualnom stilu reakcije.

Mi: Tugovanje ima rok trajanja

Istina: Smatra se uobičajenim da tugovanje traje oko godinu dana, ali ni ovde nema pravila. Poštujte svoj individualni tempo. Neko može da se adaptira na realnost nakon tri meseca, a neko nakon dve godine. To zavisi od individualnih faktora ličnosti svakog od nas, od dužine odnosa, dubine emocija, brzine prilagođavanja, prirode odnosa sa nekim (da li je bilo nekih ambivalentnih, konfliktnih emocija) i sl. Važno je da ovo imamo na umu kako ne bismo osuđivali ni, sebe ni druge, jer su ‘’za tri meseca našli novog partnera/ku’’ ili ‘’se neko nije ni ohladio, a on/a već imaju drugu/drugog’’ i sl.

U narednom članku ću se baviti kako teče proces tugovanja i kako možete sebi da pomognete prilikom procesa tugovanja. Za početak je važno da prihvatite sve emocije koje osećate i da poštujete svoj tempo. Profesionalnu pomoć možete potražiti onda kada osećate: da život nije vredan življenja, da želite i vi da umrete, da krivite sebe zbog gubitka ili da žalite što ga nekako niste sprečili, da se osećate duže vreme (više od nekoliko nedelja) kao da ste anestezirani, prazni ili da ste izmešteni iz realnosti, da imate problema u izvršavanju dnevnih aktivnosti.

«

»

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *