Mehanizmi odbrane – Kako se štitimo da ne budemo povrijeđeni

U novo doba psihologije kada sve više obraćamo pažnju na neke nove tekovine i saznanja, ponekad zanemarimo korene naše divne duševne nauke, a koreni su datirali još u doba danas poznatog psihoanalitičara i psihijatra Sigmunda Frojda. Zahvaljući njegovim saznanjima, danas smo tako duboko uspeli da proniknemo u ljudsku psihu i da razumemo njenu složenu dinamiku.

U našoj ličnosti stalno se nalaze razičite sile koje teže da naprave optimalno okruženje i da izbalansiraju sve te delove naše psihe, kako ne bismo osetili navale anksioznosti i tenzija i kako bismo uspeli da funkcionišemo u nekim granicama ravnoteže. Međutim, dešava nam se da naiđemo na neku prepreku, teškoću u životu i kao i u svakom momentu na snazi su oni svesni i nesvesni delovi nas.

Svesni deo nas je tek mali i može nam ukazivati da treba da se više založimo da bismo nešto postigli, dok nesvesni deo nas ide dublje i aktivira mehanizme odbrane. Definitivno jedan od najzanimljivijh delova psihologije i jedan od najlakše primenljivih i najlakših za primetiti jesu mehanizmi odbrane naše ličnosti.

Od čega se to branimo? Pa od toga da pred sobom ne budemo neuspešni i nezadovoljni, naša ličnost je izgradila prirodne odbrane koje se aktiviraju nesvesno i služe da nam održe sopstvenu sliku o sebi, da održe sopstveno samopoštovanje.

U našoj biti je da želimo lepo i savršeno, a pošto nekad to nije ostvarivo, u redu je i pomalo samozavarati se, čak je i poželjno i uslov je opstanka i mentalnog zdravlja. Ipak, ukoliko nam se stvarnost sastoji samo od korišćenja mehanizama odbrane (ili njihovog učestalog korišćenja), onda to ukazuje da unutar nas nemamo dovoljno snaga i da to je signal da bi trebalo da radimo na suočavanju sa njima što nam se ne sviđa, bilo u stvarnosti ili u nama samima.

Prvi i osnovni mehanizam odbrane jeste potiskivanje. Svima dobro poznat mehanizam koji svi koristimo i kao što sama reč kaže sastoji se u potiskivanju neprijatnog sadržaja, impulsa, ili motiva, tj. njegovom privremenom sklanjaju iz svesti. Sklonjeni sadržaj se kasnije ispoljava ali kao prerušen u našoj svesti i dat je simbolički, pa tako izlazi kroz simbole u našim snovima, omaškama u govoru, čitanju ii pisanju i sl.
Tipičan primer potiskivanja jeste potiskivanje seksualnih tendencija koje izlaze često kroz omaške u govoru, ili kroz viđanje seksualnih sadržaja tamo gde ih nema, greške u čitanju (orgazam umesto organizam i sl). Ovo je i prvi mehanizam opisan u istoriji mehanzama i zbog toga zaslužuje posebnu pažnju, a pri tom je i vrlo čest, svi smo ga nekad uhvatili kod sebe, zar ne?

Socijalno najpoželjniji, kao i za samu ličnost, također jeste i mehanizam sublimacije ili sažimanja, a sastoji se u trasnformisanju neželjenih impulsa u one koji su poželjni, prihvatljivi i za koje postoji viši cilj.

Tako, na primer. naša osećanja neuzvraćene ljubavi ili zabranjene, možemo iskoristiti i sažeti u bilo kakav rad, umetničko delo. ili agresivnost koju gajimo prema sebi/drugima može se iskaliti u sportu, takmičenju, ili nekoj drugoj dinamičnoj aktivnosti. U svakom slučaju, trudimo se na zdrav način transformisati našu psihičku energiju.

Sada, naravno, ostaje pitanje šta sa mehanizmima odbrane? Svi ih korstimo. Tačno! Ali, da li smo svesni koji mehanizam koristimo? Možda to nismo znali, niti bili usmereni na njihovo zapažanje. Prvi korak ka promeni jeste da postanemo svesni onoga šta radimo, a tek onda da se pitamo zašto radimo i da pravimo predlog promene.

Iako se ovi mehanizmi aktiviraju nesvesno i rezultat su našeg odgoja i načina na koji smo naučili da se adaptiramo na stvarnost oko nas, ipak možemo da budemo pažljivi posmatrači ponašanja, kako svog, tako i naših dragih osoba i da za početak zajedno skeniramo šta koristimo i da se pitamo sa čim nam je teško da se suočimo.

Dakle, izaberite nekog partnera za vežbanje, bliskog prijatelja, momka/devojku, supružnika i posmatrajte ponašanje jedno drugog u narednih nedelju dana u skladu sa teorijom mehanizama odbrane Budite naučnici. Zapišite šta ste primetili i na kraju nedelje razmenite i zajedno analizirajte zapažanja. Iznenadićete se šta ste sve koristili i onda pokušajte da proniknete u razloge.

Ovoliko možete učiniti za sebe i ovim se vežbate da samoposmatrate sebe što u velikoj meri može da vam olakša proces promene, bilo da ga sprovodite sami, ili želite da detaljnije razvijate ovu priču sa vašim psihologom.

Ukoliko vas je ova tema zaintrigirala i želite da se upustite u proces rada na sebi putem ove priče, možete mi se slobodno obratiti na neki od navedenih linkova u mom biu. Do tada, primenite zlatno psihološko pravilo i posmatrajte uz ovu zanimljivu i korisnu vežbu. Možda otkrijete još nešto o sebi.