Balans. Danas se sve vrti oko toga kako pronaći unutrašnji mir, jer se čini da smo ga globalno kao čovečansto izgubili. Trka za prestižem i moći, kako bismo obezbedili što više materijalnih stvari I opstali kao materijalna bića, udaljila nas je od korena u kojima smo nastali i brige o sopstvenoj duši. Udaljila nas je od prirode.
Mnoge psihičke teškoće i bolesti kakve poznajemo danas nisu bili ranje beležene, a pomalo je zastrašujuća činjenica da prosečan srednjoškolac danas ima nivo anksioznosti koji su pedestih godina prošlog veka imali ljudi koji su klasifikovani kao psihjatrijski pacijenti.
Ljudi danas u urbanim sredinama imaju za 40 procenata već rizik od obolevanja od poremećaja rasploženja, ili uopšte problema sa nestablnim raspoloženjem, za razliku od ljudi u ruralnijim regijama. Ovi podaci nisu zanemarivi i ukazuju nam koliko živimo u disharominiji i ne obraćamo pažnju na svoje mentalno zdravlje, na duhovno biće.
Naravno, mnogo toga se promenilo i odgovornosti su veće danas nego pre sto godina, međutim mentalno ne pratimo baš evolucioni napredak. Ipak, resursi koje nam daje priroda su isti, a to je mogućnost dostizanja unutrašnjeg mira i tačke stabilnosti. Kada to pronađete, imate više samopouzdanja u sebe, otporniji ste na stres i jednstavno sva uzdrmavanja slabije utiču na vas.
Mnogo je studija urađeno koje ukazuju delotvornost boravka čoveka u prirodi. Studije naučnika sa Stenforda ukazuju da priroda, boravak i šetnja u njoj utiču na deo mozga koji je zadužen za anksioznost, brige i tzv. ruminacije (stalno ponavljanje misli u krug koje nas ne vode nikuda) i da se boravkom to značajno smanjuje. Studija je rađena na osobama koje su šetale isti broj minuta u urbanim gradskim sredinama i u prirodi (parkovi, veike površine sa zelenilom, šume i sl.).
Dakle, i naše telo drugačije reaguje tako što se prirodno smiruje, nivo otkucaja srca pada i teži da bude u balansu, pa je tako dobra za sve ljude koji imaju probleme sa nervozom, anksioznošću i depresijom.
Studija švedskih naučnika ustanovila je da radnici koji imaju pogled iz kancelarije samo na neki deo prirode, npr. drvo, su produktivniji, zadovoljnji u odnosu na one radnike koji gledaju na drugu zgradu, ili neki drugi urbani deo.
Zelena boja je psihologiji boja ona koja donosi mir, mentalnu stabilnost i jasnoću. Jednom rečju, razbistri nam se ukoliko imamo zelenu boju u svom okruženju, a po nekim spiritualnim učiteljima je i boja srčane čakre, koja je zadužena za osećanja. U šta god verovali, možemo to i da posmatramo ovako: balans znači jedinstvo i da bismo našli unutrašnji balans, potrebno je da to ostvarimo i sa okolinom i onda je čovek kompletno biće.
Šta možete da radite u prirodi i šta ako nemam prirodu oko sebe?
Ako imate priliku, boravite na što zelenijim mestima, kao što su šume, planine, ali ako nemate, u svakom gradu, čak i onom najurbanijem može da se nađe jedno drvo i parče zelenila. To je dovoljno.
Ono što ja lično praktikujem u prirodi jeste da posmatram. Nikad mi neće izaći iz glave to tako jednostavno, a sjajno psihološko pravilo – Posmatraj.
1. Za početak možete posmatrati stvari oko sebe bez ikakve procene. Prosto vidite šta se dešava oko vas i postanite svesni svega. Malih mrava koji idu, ptica koje lete, drveća i biljaka koje su oko vas, vetra.
2. Nakon toga zatvorite oči i slušajte zvukove i neka vaša pažnja ide od jednog do drugog zvuka.
3. Prvo slušajte zvukove, a zatim polako prelazite sa jednog na drugi da bi na kraju samo pratili jedan zvuk, koji ste odabrali. Na ovaj način vežbate svoj fokus.
4. U pogledu disanja krećete sa relakasacionim disanjem (udah na nos izdah na usta) koji kasnije možete zameniti vašim odgovarajućim tempom.
5. Priroda je idealno mesto da vežbate otpuštanje misli, vežbu koja vam može biti od velike koristi kada imate neproduktivne misli koje vas uvode u anksioznost i depresiju. Jednostavno učite da ih odbacite i zamislite kao što postoji nebo sa oblacima, takav je i vaš um sa mislima.
Nakon sam 10-ak minuta ovakvog tretmana vi ćete se osećati bistrije i rasterećenije. U svakom slučaju, probajte sami i uverite se. Ovo je samo jedan način, meni najjednostavniji i onaj koji meni prija, a možda ne morate ništa da radite, možete samo da boravite u okruženju koje je drugačije od vašeg uobičajenog. Ne čekajte previše, i već danas se suprotstavite vašoj anksioznosti!
O Autoru
Andjelija Simic
Psihoterapeutkinja Anđdjelija Simic, masterirala je na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno Emotivno Bihejvioralne Terapije, na Albert Ellis Institute (New York). Završila je kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT): Treatment for Borderline Personality Disorders, pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke Psihološke Asocijacije). Učesnik je brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja Konstruktivista Srbije. Iskustvo je sticala volontirajući u Dečijem Selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, te kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj je edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Andjelijine psihološke savjete možete čitati na njenom blogu www.andjelijasimic.com. Njen pishološki podcast možete slušati na Soundcloud. Za sva pitanja i upite za savjetovanje uživo i online (putem Skype-a) možete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com ili na web stranici www.kodpsihologa.com
KRATAK SAŽETAK
Toggle
Leave a Comment
You must be logged in to post a comment.