Kako naš odnos sa ocem utiče na naše ljubavne veze

„Ne mogu zamisliti ni jednu veću potrebu u detinjstvu od one za očevom zaštitom.“ (Sigmund Freud)

U prošloj kolumni sam pisala o tome koliko nam je i zašto važna veza sa majkom i koliko ona može uticati na različite aspekte našeg života. Roditelji predstavljaju reprezente sveta i odnosa ka drugim ljudima. Zdravi porodični odnosi su svojevrsno jezgro iz koga crpimo podsticaje za naše odnose sa prijateljima i partnerima, životni elan i entuzijazam, pa je od velike važnosti da izgradimo adekvatan odnos ne samo sa majkom, već i sa ocem.

Odsustvo jedne roditeljske figure ili neadekvatan, problematičan ili nejasan odnos, može ostaviti trajne posledice po naš razvoj i međuljudske odnose, poverenje u ljude uopšte, kao i naš odnos ka životu. Mnogi klijenti koji žele da rade na svom ličnom razvoju i koji dolaze, najčešće sa problematikom u muško-ženskim odnosima, ukazuju na to kako otac nije bio prisutan tokom odrastanja, ili je njegovo prisustvo bilo isključivo figurativno – postojao je, ali se nije uključivao u život deteta.

Stalno osećanje da moraju da zavređuju očevu ljubav, da se dokazuju, nekada i do granica iscrpljivanja, kao i stalni teret koji se manifestuje u misaonim obrascima „samo da ne budem kao on“, je nešto sa čim najčešće dolaze osobe koje imaju problematiku u relaciji sa ocem. Sem toga, vrlo često srećem i depresivne klijente, sa osećanjem krivice, srama i smanjenom frustracionom tolerancijom. Neki od njih su i usavršili negativni samogovor i generalno su socijalno manje vešti od onih koji su imali adekvatan odnos sa ocem.

Primetno je i da se veliki efekat uticaja na decu ogleda kroz kvalitet odnosa oca i majke. Otac koji ima adekvatan i zdrav odnos ljubavi sa majkom će biti otac koji će se posvećivati deci i provoditi više vremena sa njima, a samim tim će uticati na psihološko i emocionalno blagostanje dece.

Analizirajući životni put nekih od svojih klijenata, a konsultujući i mnogobrojna istraživanja na ovu temu, možemo izvesti nekoliko zaključaka i te uticaje uslovno podeliti na uticaje na mušku i na žensku decu, ali svakako je moguće javljanje nabrojanih karakteristika bez obzira na pol.

Pročitajte i Kako odnos s majkom utiče na naše ljubavne veze

Uticaj odnosa sa ocem na muškarce

’’Svaki otac treba da zna da će jednog dana njegov sin slediti njegov primer, a ne savet!“ (Manny Pacquiao)

Muškarci koji su odrastali sa ocem koji je bio uključen u njihovo vaspitanje i posvećivao se, imaju određene benefite pre svega u adolescenciji. Pre svega, otac daje pozitivan primer, sliku budućem muškarcu, kako da se ponaša u mnogobrojnim životnim situacijama. Najvećih deo naših ponašanja učimo posmatrajući i kasnije imitirajući modele, a u određenom broju slučajeva dolazi i do potpune identifikacije sa onim koga posmatramo.

Dečak posmatra kako se otac ponaša u različitim situacijama, ali posmatra i kako se otac adaptira na promene tokom godina, kao i kakav je njegov odnos prema partnerki. Prvi uzor za ponašanje u partnerskim odnosima je uglavnom otac. Otac pomaže dečaku da formira zdrav identitet i na izvestan način uči kako da ispolji svoje emocije odnosno, koji je to način ispoljavanja prihvatljiv kod muškaraca.

Majka je ta koja daje kapacitet za ljubav, nežnost i emocionalnu bliskost, a otac je taj koji uči na koji način se nositi sa tim i kako ispoljavati. S druge strane, veza sa roditeljem istog pola utiče na osećanje sigurnosti, kao i veći stepen razumevanja promena koje se dešavaju tokom odrastanja. Ukoliko je otac bio uključen, dečak se oseća zaštićeno i lakše i brže prolazi kroz prirodne razvojne promene i zadatke tokom života. Stoga, ovakva deca sebe manje izlažu rizičnim situacijama, bolje procenjuju rizike i ne upuštaju se u zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, imaju manje problema u ponašanju i postižu bolje akademske rezultate.

Uticaj odnosa sa ocem na žene

Blizak i posvećen otac predstavlja kamen temeljac za kasnije muško-ženske odnose u životu devojčice. Otac predstavlja pozitivan uzor kakav partner teba da bude, ali i šta znači osećati se zaštićeno i sigurno. Osobine koje je otac projektovao u odnosu sa devojčicom postaju dominantne osobine koje ona traži kod svojih partnera.

Zdrav i posvećen odnos oca sprečava prerani ulazak u pubertet i kasnije probleme sa mentalnim zdravljem. Također, usko povezano sa ovim je i stvaranje slike o sebi, o tome koliko smo vredni i uopšte koliko je žena kao biće poštovana. Način na koji otac razgovara sa ćerkom o njenim kvalitetima, koliko joj daje pohvale za postignuća, utiče na formiranje mišljenja o sebi i davanje dozvola za kasnija ponašanja. Loš odnos sa ocem često utiče na javljanje promiskuitetnog ponašanja u adolescenciji i veću učestalost tinejdžerskih trudnoća.

Dakle, kao što vidimo, otac predstavlja mnogo više od ’’drugog roditelja“ u kući i nekoga ko se brine, uglavnom, za materijalno blagostanje porodice. Posvećen otac predstavlja osobu koja doprinosi mnogobrojnim pozitivnim ishodima odrastanja svoje dece i ostvaruje uticaje koje niko drugi sem njega ne može ostvariti. Otac nam prenosi mudrost i daruje veru u sebe.