Vreme praznika je vreme kada se obično daruju pokloni. Ovo je naročito izraženo u zapadnoj kulturi, a mi ovde na Balkanu sve više prihvatamo trendove koji možda izvorno nisu deo naše tradicije i kulture. Iako se ja lično ne slažem sa prihvatanjem inostranih trendova a priori samih po sebi i smatram da vrlo često iza nekih od ovih trendova zapravo stoji samo marketinško iskorišćavanje ovog prazničnog momenta u godini, ova tradicija darivanja koja polako ulazi na mala vrata na ove balkanske prostore, može ipak imati i svoje dobre strane.
Jedna od njih je svakako iskorak iz sopstvenih potreba i razmišljanje o drugom, o njegovim potrebama i jačanje socijalnih interakcija između ljudi. Nameće se pitanje da li je potrebno jačati socijalne interakcije samo i isključivo materijalnim i da li nam nedostatak pažnje ka drugome može nadomestiti jedan novogodišnji, ili božićni praznik? Svakako da ne.
Materijalni pokloni ne mogu uticati da kupite nečiju ljubav (bar ne bi trebalo), da nadomestite sve one prilike tokom godine kada ste mogli, a niste, nekome ukazali pažnju. Međutim, mogu predstavljati dobar momenat da neke od svojih odnosa podignite na jedan viši nivo, da neke stare odnose probate povratiti i da se prisetite koliko je važno da imate oko sebe krug ljudi kojima možete da verujete i da ih nagradite pažnjom za njihovu lojalnost.
Sama priroda poklona je na svakom od nas, ali svakako sam poklon ne mora uvek biti skup, sjajan i glamurozan, da bi iskazao pažnju. Pokloni koji su proizašli iz vaše radionice su unikatni i ukazuju da ste i sličnu poruku želeli da prenesete i na postojanje vašeg odnosa sa nekom osobom. Svaka osoba u našem životu odista ostavlja jedinstven trag i kao takvoj možemo pristupiti i darivanju.
Darivanje poklona je dugo bio jedan od omiljenih tema istraživanja koja su se bavila ljudskim ponašanjem i istraživali su ga ne samo psiholozi, već kolege iz srodnih nauka, antropolozi, filozofi, ali i ekonomisti. Sami rezultati istraživanja su, u zavisnosti od teme, različiti, ali ukazuju da je poklanjanje u celini, kao fenomen složeno i da sačinjava jedan veliki deo ljudskih interakcija. Ono može uticati na definisanje odnosa, na njihovo produbljivanje i pobuđivanje empatije.
Pokloni koje darujemo utiču na to da druge ljude postavimo u centar pažnje u našim životima i da im pokažemo koliko su važni. Davanjem poklona razvija se empatija i mogućnost da se bar za tren izmestimo iz sopstvene pozicije kao i da zajedno sa drugim uživamo u njegovom trenutnom zadovoljstvu. Utiče da se osećamo korisnim, ali i efikasnim, pomažućim i brižnim. U nama budi jednu specifičnu vrstu sreće, koja nastaje iz saznanja da smo ”odgovorni” za tuđu sreću i radost.
Na fiziološkom planu ovo znači mnogo endorfina, ili u prevodu hormona sreće, što često i stvara jednu ”magiju praznika”. Također, darivanje poklona, može uticati i na percepciju vas i vaše poželjnosti. Istraživanja su pokazala da muškarci koji ukazuju pažnju ženama putem različitih poklona, bivaju opaženiji kao privlačniji i uopšte imaju više uspeha u ostvarivanju i održavanju emocionalnih veza.
Ne zaboravimo i da sama pažnja, komplementi i neke vrlo male materijalne stvari, mogu da se smatraju darovima i da utiču na to da budete opaženi kao osoba kojoj je stalo do drugih i koja misli na druge. Nekada i neke jednostavne stvari iskazane na zanimljiv način (pesma, priča i sl.), mogu da budu svojevrsna pažnja i poklon nekome.
Za mnoge stvari u životu važno je ”ubosti” pravi trenutak. U toku razvoja važno je da budemo u pravo vreme izloženi govoru, da bismo progovorili, prohodali i razvili osnovne životne funkcije. Isto tako za formiranje nekih odnosa, njihovo učvršćivanje važno je da u pravom trenutku kažemo ”prave” reči.
Praznici su idealan trenutak da svojim delima, ali i rečima, pokažemo koliko nam neke osobe znače i da možda tako oformimo neke bitne i interesantne odnose, starima damo neki novi sjaj i ukažemo jedni drugima na važnost zajedništva i povezivanja. Imajmo to na umu da je čovek ipak socijalno biće, željno zadovoljstva i pažnje.
O Autoru
Andjelija Simic
Psihoterapeutkinja Anđdjelija Simic, masterirala je na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno Emotivno Bihejvioralne Terapije, na Albert Ellis Institute (New York). Završila je kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT): Treatment for Borderline Personality Disorders, pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke Psihološke Asocijacije). Učesnik je brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja Konstruktivista Srbije. Iskustvo je sticala volontirajući u Dečijem Selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, te kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj je edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Andjelijine psihološke savjete možete čitati na njenom blogu www.andjelijasimic.com. Njen pishološki podcast možete slušati na Soundcloud. Za sva pitanja i upite za savjetovanje uživo i online (putem Skype-a) možete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com ili na web stranici www.kodpsihologa.com
Leave a Comment
You must be logged in to post a comment.