Kako se boriti sa odlaganjem (prokrastinacijom)

Pre ili kasnije u životu svi se suočavamo sa problemom odlaganja. Odlažemo neki telefonski poziv, odlažemo neko viđenje, pranje prozora, završavanje seminarskog rada ili nekog poslovnog projekta. Istraživanja pokazuju da oko 20 % populacije odlaže svoje obaveze, a da se taj broj penje i do 75 % kada je u pitanju populacija učenika i studenata. Prilično visoka brojka!

Odlaganje kao takvo je bilo opisano još i u grčkoj filozofiji, kao stanje gde nemamo dovoljnu kontrolu nad svojim ponašanjem i kada radimo jednu stvar, iako znamo da treba da radimo neku drugu. Obično odlažemo jednu aktivnost, mada ima ljudi koji hronično odlažu sve i žive na stand by opciji stalno, u žurbi, u haosu.

Često se odlaganje meša sa lenjošću, mada suštinski nema nikakve veze. Lenjost je nedostatak radnih navika, nedostatk namere i želje da nešto uradimo, a kod odlaganja imamo želju, često i nameru, ali do izvršenja neke aktivnosti jednostavno ne dolazi. Najčešće aktivnosti koje nas odvlače su: bezrazložno lutanje po internetu, skrolovanje po Fejsbuku, sanjarenje, kućni poslovi, različite prijatne aktivnosti, druženje i sl.

Zašto odlažemo (prokrastiniramo)?

Traženje zadovoljstva

Ovo je prvi i najčešći razlog, često ekspliciran u vidu uverenja ‘‘Ali, meni ova aktivnost nikako nije prijatna!” (u prevodu, sve čega se latim mora da mi bude prijatno i lepo). Odlažemo uglavnom jer želimo da izbegnemo bilo kakvu vrstu neprijatnosti (mogući konflikt, neprijatno naprezanje mišića, naprezanje moždanih vijuga, osećanje tuge i sl.).

Ljudska bića u svojoj psihološkoj osnovi teže ka hedonizmu, a za to postoje i biološki dokazi, odnosno, istraživanja koja ukazuju na tendenciju našeg mozga da vrednuje nagrade koje dobija sada i odmah mnogo više nego nagrade koje ćemo možda nekad tamo dobiti u budućnosti. To je nešto što svi posedujemo, samo neki od nas su bolje utrenirani da odlažu zadovoljstvo i da budu istrajniji u čekanju tog zadovoljstva u budućnosti, a neki ne.

Izbegavanje dosade

Blisko povezano sa prethodnim razlogom, samo što se na ovo još pridodaje uverenje ”Život je dosadan, treba ga učiniti zabavnim” , ”Volim kad se nešto dešava”, ”Ja volim kada radim u zadnji čas” i sl., gde sami sebi zapravo kreiramo neku vrstu zabave i brige oko nečega. U nekim slučajevim može biti i izbegavanje da se razmišlja o stvarnom problemu, već se kreira dodatni problem (odlaganje) kako bi se preusmerio fokus pažnje na stvari kojima je psihološki ”opravdanije” da se bavimo u ovom trenutku.

Strah od odbacivanja i od kritike

Mnogi ljudi hronično odlažu iz uverenja da stvari moraju da urade savršeno, jer ako ne urade savršeno (po svojim, ili tuđim merilima) onda će biti odbačeni, izloženi kritici, a to je nešto što ne mogu da podnesu. Zbog toga odlažu u nedogled i kada nešto urade često nisu zadovoljni sa rezultatom.

Pročitajte i Kako održati motivaciju za rad na našim ciljevima

Strah od neizvesnosti ili katastrofe

Bolje da ne uradim ništa, nego da krenem da radim i to bude loše ili uverenje ”Ako preduzmem neke aktivnosti, završiće se užasno’.’ Ćuti i ne radi ništa, vidiš da ti je bolje ovako. Suština ovog razloga je ako se ništa ne menja, onda ništa loše se ni ne može desiti.

Nisko samopouzdanje

Osobe koje stalno sebe procenjuju, osobe koje stalno sebe negativno vrednuju, traže sebi mane, smatraju da nisu dovoljno dorasle nekim zadacima, ”Šta i ako ovo uradim, i dalje ću biti jadan?’‘ i sl. i iz tog razloga ni ne preduzimaju aktivnosti.

Iscrpljenost negativnim događajima

Ponekad se dešava i da odlažemo kada u sebi ne nalazimo dovoljno energije i motivacije za napred, usled niza negativnih događaja u našem životu gde smo iscrpli svoje snage. U ovakvim slučajevima, treba se pre svega usmeriti na ”punjenje sopstvenih baterija”, pa se tek onda boriti sa problemom odlaganja.

Kako se boriti sa odlaganjem (prokrastinacijom)?

Pre svega osnovna stvar kod odlaganja jeste da se napravi izvesna vrsta strukture. Kada odlažemo često ni nemamo jasnu strukturu kako treba da izgleda naš cilj, mi na tom cilju, šta i kada ga postignemo, a sem toga nemamo ni jasnu strukturu našeg vremena. Pojašnjavajući ove stvari, omogućavamo pre svega kreiranje vizije i omogućavamo dobijanje bistrine u životu, nakon čega možemo dalje da pristupimo ovom problemu.

Neke od tehnika za uspešno prevazilaženje odlaganja možete pogledati u ovom videu, a uz to važno je da primenjujete i tehniku gde će te se pripremiti mentalno za aktivnost, vizualizacijom svog cilja, a nakon toga vizualizacijom sebe kako tu istu aktivnost obavljate. Stvari koje možete da postignete u svom umu, velika je verovatnoća da će te moći da ih postignete i realnosti.

Budite promena koju želite da vidite, a na tom putu, za sve vaše dileme i pitanja, stojim vam na raspolaganju. Pogledajte YouTube video na temu: